Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пред свима прочитати, које гласи овако: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру у Земуну, од мене кнеза Алексе и од проте.
јануарија, које гласи: како Турци по Сербији свирепствују; треће проте Смиљанића, истог содержанија. 26. јануара. У 1 сат по подне, примили смо писмо од архим.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Зар не видите, да се ово пропаде? Није нама вајде ни од проте ни од литије, него де да ископамо ми оно нахоче из нашег села!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Како није потребно?... — упита Катић. — Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића. Што да њима прота говори? Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Онда Туманов стане, натуцајући немачки, да прича. Ти знаш да он добро зна наше ствари. Сад је узео Мемоаре проте Ненадовића да преводи на руски.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зна се тачно да је укопан у Крупњу, у самој црквеној порти, иза олтара. — Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом. — Па зашто га не оставите ту, стара?
Црњански, Милош - Сеобе 2
У очекивању пролећа увек је нешто налазио да уради, да сврши. Из једног писма проте Булича, из Миргорода, из ког би се могло разумети, да Исакович има, у Миргороду, неку младу лепотицу, Теклу
Да је Исакович провео, и годину 1754, у Чернигову и Бахмуту, и био жив, то се види из једног писма проте Булича, који је Исаковича, поводом смрти владике Василија у Москви, поменуо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ ЖИВОТ. — Унук кнеза Алексе Ненадовића и син проте Матије Ненадовића, Љубомир Ненадовић се родио 14. септембра 1826. године у Бранковини, у ваљевском округу.
Ненадовић је издао и један део заоставштине свога оца: Мемоаре проте Матије Ненадовића (Београд, 1867; друго издање Српске књижевне задруге, Београд, 1893) и његова писма о ратовању на
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је био, у младости лудој, пребегао у Србију, јер није хтео да служи аустријску војску. Био се оженио ћерком проте у Смедереву и био је срески начелник негде у Нишу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте... Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...
ми јутро она, кад се врати с пијаце, донесе поздрав или од поп—Симе или од поп-Петра, па често и од самог господина проте. Виђа се с њима на пијаци редовно, и сви јој чине велике услуге...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда понамешта, брате целу своју фамилију и заузе сва места, од проте до општинског стрводера. Ако је на општинском кантару – његов рођак, ако је писар у општини његов рођак.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нарочито је позната условна заклетва буковичког проте Атанасија Антонијевића, којом је, 1803 године, на једном тајном збору, заклео заверене устанике на буну против дахија.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Његошеве стихове добио сам од једног српског песника који је био мој катихета у Панчеву, проте Васе Живковића. Његово име никад нећу заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на оно дивно
На интервенцију Словенца Коса и проте Живковића некако се ствар изгладила и мени је дозвољено да и даље останем у Панчеву.
Тада сам им показао два писма проте Живковића у којима ме је препоручивао Ригеру и Палацком, великим апостолима панславизма и национализма у Чешкој.
Нисам хтео да им одузимам драгоцено време ради мојих послова. Али када сам примио писмо од проте из Панчева, у коме ме прекорева што нисам предао писма која ми је дао, одлучио сам се да их видим.
растанку пољубио у руку, дао ми је једну форинту, потапшао ме по лицу и уверио ме да бих могао лако испунити очекивања проте Живковића и мојих учитеља, ако бих више времена проводио над књигама, а мање са својим националистичким пријатељима.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Крваво је на души јунаку. Пре три године на Велики петак освануо је у овом истом манастиру по позиву кнеза и проте колашинскога Иван Војиновић из села Воћника у Дреници, на гласу човек и јунак и још из чувеније куће.
— А зар нећемо свратити код проте? – проговори ми најзад ћутљиви пратилац. — Ено његове куће! — Којега проте, побогу? — Код проте Дејана Поповића.
— А зар нећемо свратити код проте? – проговори ми најзад ћутљиви пратилац. — Ено његове куће! — Којега проте, побогу? — Код проте Дејана Поповића. — Шта?.. — узвикнух изненађено.
– проговори ми најзад ћутљиви пратилац. — Ено његове куће! — Којега проте, побогу? — Код проте Дејана Поповића. — Шта?.. — узвикнух изненађено. — Још одмах после рата оставио је горе своја брда и сишао на Косово.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му тешко, јербо се сети, Кечиго, да си и ти у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
сандучића, кутија, стакала, два грдна револвера и једном красном пушком од шест метака, на форму револвера, а до оца проте ја са мојом архивом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(која је потом постала својина Аврама Максимовића, прво „учитеља камералног села Парабућа” а. потом проте сомборског и професора сомборске Препарандије, сарадника Летописа и аутора познатог Новог пчелара из год.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Је ли те то послô куљави Џибо да се мало, знаш, наврнеш код проте: да видиш је ли крепô? Ако није крепô, бива, да га упиташ кад ће, а? Џибовино Џибовино, шјеме ти се умело!...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из истих извора потекли су и Мемоари Вуковог савременика Проте Матеје Ненадовића (1777-1854), устаничког војводе и првог дипломате нове Србије.
приповедач Богобој Атанацковић, песник Јован Илић и, као најзначајнији, путописац Љубомир Ненадовић (1826-1895), син Проте Матеје. Међу његовим путописима по својим уметничким квалитетима издваја се Писма из Италије и Писма из Немачке.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
). Збирка песама проте Јована Сундечића Низ драгоценијег бисера или духовне и моралне песме за децу, издата 1856. у Задру, прва је оригинална
Љубомир Ненадовић (1826–1895), рођен у Бранковини, унук кнеза Алексе Ненадовића, син проте Матије Ненадовића, био је песник, путописац и преводилац.