Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Добарвече, Грлице!...“ протепа Алекса својим звучним гласом. „Ето, отерао сам коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше куће...
Тај јој дукат веза око врата, па јој онда онако кроз нос, калуђерски, протепа: „Ето, џанум, и ја хоћу да те дарујем место покојнога Марка“. Стана се сва заруменела и саже се да га пољуби у руку.
Рука јој је дрхтала, сва је стрепела од раздражености. — Отеше ми те, грлице моја! — И опет сам твоја! — протепа Стојна и брзо се пусти из кола, бојећи се да не посрне.
— питаше зачуђено девојче. — Сви ћемо заједно живети! Она обори очи доле, па онда нежним гласом, скоро јецајући, протепа: — Ох, ала би то дивно било!
А кад је видео Јелицу, тавна му је румен покрила бледе образе, руковао се с њоме, па онда, дубоко уздахнувши, протепа устрепталим гласом: — Јелице!... Ах, моја Јелчице! — Више није могао ни гласка пустити. — Треба путовати!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она се трже, стресе и освести. Погледа ме уплашено и гласом који опија и заноси, дршћући, једва чујно, протепа: — Немој! Срамота је!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тек сад су ми се одсјекле ноге од онога страха од малоприје. — Дај руку, ја ћу те повести — протепа добродушна Луња. Мачак фркну као прави мачор: — Зар мене женско да води! Нећу, па макар ишао на глави.
Зар сам неког више волио него њу? Кога, реци ми? Луња се још више приби уза њ и протепа: — Откуд ја знам, та ти увијек само ћутиш. — Да, ћутао сам — признаде дјечак. — Тебе је мој друг волио па зато...