Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога, у крајњој линији, и нема ничега противречног у чињеници да су за нас врлине оно што су за њих биле мане. Најзад, добија се утисак као да је Станковић, кад се по
Пажљив читалац доста лако запажа да има нечега несталног, колебљивог, на махове и противречног у понашању већине Станковићевих ликова.