Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Стога му ни ово чекање не беше тако мучно ни грозничаво, како је он сам очекивао. Али време протицаше брзо... Одједном, кад сунце изгреја, иза Ђуричиних леђа зачу се неко тапкање по прашини.
Оно старо осећање — грозничава плашња од свакога секунда који протицаше, плашња општа од свачега, од самога пространства, стаде да му се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви