Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А пламсај бића - као судбина прати ми сенком ружа Будима. Грозницом окна дрхти светлија потка предела, коју проткају нерви цвали ми по руј-очају родних брегова - а симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама,