Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Какви сам качамак кувао у њему! Баш би га и господин прото могао кусати. Једанпут сам опекао уста, ха, ха! Што и прото не окуси, а не би више придиковао како се покојна
Какви сам качамак кувао у њему! Баш би га и господин прото могао кусати. Једанпут сам опекао уста, ха, ха! Што и прото не окуси, а не би више придиковао како се покојна Магдалена посветила, а његова кћи да је поштена — поштена! Ха, ха!
„Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. „Сестра мога побратима, оче прото!“ одговори чича Марко дубоко уздахнувши. „А ко ће за погреб да плати?...
Али кад је видео да прота на његов одговор чека, он сасвим мирно додаде: „Оче прото, од глади је умрла!“ Прота га је разумео. „Од глади?...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Запитам ја Саву: „Шта ћемо ми сад радити?” — На то он одговори: „А шта ћемо, кума-прото? Што је било, биће опет; но ми сви жене и децу у шуму за брдо, а ми пушке па на брдо, па што коме Бог да!
Па да ми ко други говори него ти, прото, што си овамо долазио и што знаш ове регуле! Зар ти хоћеш да ми ово злато са шешира и сабље скинеш?
— „Доиста Весо?” — „Баш доиста, прото!” одговори Веса. — Ја се побојим да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном
Питам ја њи̓: зашто су тако урадили, да од Бога нађу! Поче кнез Пеја говорити: „Та, прото, за Бога, како ћемо се ми са толиком силом тући!?
— Веле Турци: „Е мој прото, пошто дође војска у куће, ту се онда неће знати ни прави ни криви”. — Ја им кажем да друкчије не може бити.
Но они скочише за очи: „Прођи се, прото, зашто се задужујеш? Сутра, кад у Срем побегнеш под дугом, а ионако, чиме ћеш се ранити” итд. Ето опет муке горе.
” па ободе дората и оде. Сва војска потрча, потрча и ја; а Немац Мата тобџија повика: „Забога, господине прото, оста топ сам. Куда ћу сад ја с топом?
Кад уђемо у собу, али Петар Бијуклић скиде капу пак се са мном у образ пољуби: „Како сте, оче прото, како је Црни Ђорђе и Јаков и сва наша браћа?
— Слуша његов ортак Никола, па каже: „Проћи се, Петре, човека, ти си се упознао”. — „Нисам, Нико, нисам. Него, прото, зашто своје име кријеш?
Поче ми говорити: „Прото, чујем ја, да си се ти врло уплашио; али не бој се, попе: тврда је турска вера, тврђа од камена; ја сам алис (прави)
Ја ти одовуда на кочија, а четири бега одонуд; сретнемо се насред поља, питају ме весели: „Како ти тамо, прото?” — „Хвала Богу, добро. Како је вама било?” — „Шућур Богу”.
— „Е, чича-прото, тако је, то све и ја знам, али ће рећи: не смеде Карађорђе да изиђе Хаџи-бегу на битку, а како ће сутра везиру и свој
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радиТи... Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... — Добро.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од Ријечке нахије: прото Иван Пејовић и два Ђурашковића. Од Црмничке нахије: сердар Саво Пламенац и прото Андрија Ђуровић.
Од Ријечке нахије: прото Иван Пејовић и два Ђурашковића. Од Црмничке нахије: сердар Саво Пламенац и прото Андрија Ђуровић. Из Приморја: Крсто Калућеровић и Вуко Ивановић.
Зид с лица и наличја бјеше већ готов, а ластавице мало што недовршене. Зато прото рече: — Мило ми је видјети вас, али би ми милије било да сте сутра дошли!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Где сте ви, г. прото — узвикну дивизијар, пола у шали а пола у збиљи. — Где сте у Грачаници, да ми одслужите службу, него сам морао да
Ћипико, Иво - Приповетке
Није вајде своје послове другоме казивати. —Ради како знаш, — одговори млађи. Али часком смисли се: — Знаш што? Прото добро нас познаје; да га замолимо да Митра с радње отјера, да друге не брка.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— грмнуо стари прота као да су громови тога тренутка ударили кроз црквене пећине. — Јесам, прото, и не мучи ме више ради закона нашега, цркава и манастира!...
Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет. И кнез и прото и онај мртви Неђељко Шкипац што иде у манастирску писанију. Све: Србија, Србија; Косово, Лазар.
Очевидно беше се обрадовао посети, те се стараше да буде и весео и гостољубив. — С ким си овде, прото? – упитах га полако, зачуђен што никога од чељади не видим.
— Па после, прото? — Ех, после!.. Ето видиш. Мало сам ти већ казао... Нисам више могао горе да останем. Преломило ми се на души.
Јер сам ја само њихово испаштање. Па се вазда у том присетим Мет Фираје и његова последња погледа. „Е, прото Дејане, проста ти сва крв, али тад... тад си требао да будеш јачи од себе.
“ — А служиш ли, прото, кад? — Не. Не више после Метове смрти. Осетио сам олакшицу кад сам сазнао да на то немам права.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Није свакоме дато, оче прото, да живи, што но реч, по нотама. — Мени је, видите, то дато, ја имам моју дијететику и то ми је светиња.
— Распаљују, распаљују, вера много може, она фанатизира и челичи. — Лепо, дакле, ви сте, оче прото, српски дервиш, па хајдете да учинимо овако: ја ћу узети сабљу, а ви крст у руку, па кад она војска, што маршира за
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
КЊИЖЕВНОСТИ Петар Кочић ИЗАБРАНА ДЕЛА Садржај МОЛИТВА 2 ЈАБЛАН 3 КРОЗ МЕЋАВУ 7 ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ 17 МРАЧАЈСКИ ПРОТО 23 ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 29 ИСТИНИТИ ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 34 МЕЈДАН СИМЕУНА БАКА 40 ЈАЗАВАЦ ПРЕД
— А ко му подиже биљег? — Село је подигло биљег својој Слаткој Души. МРАЧАЈСКИ ПРОТО Кад ме баш толико молиш, ето, хајдемо, па шта нам Бог дадне! — поче Стевица, син попа Јове, жилаво и окретно момче.
— Е, јадни и чемерни прото! — викну промукло. — Покрадоше те, отеше ти све... Ономе си псу јуче крстио дијете... Јеси ли де?!
Изиђох иза стрехе, а за мном Стевица. — Помози Бог, оче прото! Он се трже и узневијерено ме погледа, силно, страховито ме погледа: — ко си ти?! Оклен си? Шта сам ти крив?!
! Оклен си? Шта сам ти крив?! — Помози Бог, оче прото! — Ама, каква си ти вјера?! Шта ћеш ти од мене?... А куд си ти пошô, Џибићу?!
— Па онако смо се, оче прото, мало наврнули... — Ама како сте ви ушли да вас пас не опази и не залаје?... Нећеш више ни залајати Џибовина ти се
— тепа му, и чује се како га милује и лагано удара по сапима. — Сад ће теби твој прото дати соли, па дати зоби, па те онда лијепо напојити и истимарити. Воли тебе твој прото, магајцино једна стара!
— Сад ће теби твој прото дати соли, па дати зоби, па те онда лијепо напојити и истимарити. Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма.
Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма. — Њега је прото опремио, да носи у пакô старом Џибукарди селам, ама максуз селам, што балије кажу!
— Млого ме је, кажем ти, — настави, излазећи — Џибо облагивô и код владике и код овог швапског суда. Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу! Што звјерњаш по соби, а?
Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу! Што звјерњаш по соби, а? Има прото свега у својој кући; немој Мислити да нема... Јеси ли самћио већ? — издера се на ме. — Јесам, оче прото, јесам!
Има прото свега у својој кући; немој Мислити да нема... Јеси ли самћио већ? — издера се на ме. — Јесам, оче прото, јесам! Изнесе каву. Почесмо, ја и он, пити. — Оче прото, ули-де и Стевици један филџан.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Како бих на Бога жалила, господин прото! Мени је заиста Бог послао децу, јер ниједно нисам родила, па ће ми дати и снагу да их подржим док на ноге не стану, и
помамиће се свет против нас: да смо сви полудели. — Госпа Нола се прекрсти и склопи руке. — Бриге су ми, господин прото, многе. За ове три године, ви видите и знате што је о в д е. А не знате да је Срба за то време појео једну њиву.