Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био сам њено дете и бићу то док једно од нас двоје буде живо, и то је дивно. Ухватила ме је за косу и протресла, онако како је то знала да уради кад сам јој једва допирао до појаса.
- Како те није стид да спаваш док отац говори! - стала је Станика поред мене и протресла ме за рамена. - Отац? Ах, да! X - Како те није стид? - пита ме Станика. - Како те није стид? - каже Стари.