Ћипико, Иво - Приповетке
Кад на то мисле, чисто протрну; не зборе, али погледима изражавају очити страх, као да знаду што их тамо чека. И тада им усне дрхте и оба, као по
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Измеђ гора од запада Два с’ путника виде млада. Они путем иду скоро. Кад згледаше дворац бели, Протрну им корак смели — Они иду — иду споро...
18. за год. 1857, стр. 137, са потписом ивковић. Онде је ст. 2 строфе ВИИ: Ја протрну: „Биће Л....!” — што сам ја попунио; о тој Ленки, која се као удовица 1859. год. удала за Стеријина брата, в.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'. Звизну сабља са Цигана полећеше главе, а ја ободо' ата кроз Кланац. Ево ме у Мајдану!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нашао је неку шупљу букву, рупу под камењем или... Дјечак одједном протрну. — А да није случајно напипао нашу пећину? Ух, ала би то било...