Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ах, шта ли је? Опет прођем два-три пута, Ал’ залуду — она није. Ено где се нешто бели — Ја протрнух: „Биће Ленка!” Но што пусто срце жели Оно није — већ је сенка. Сад канда се промешкољи — Пренем, слушам...