Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он тресе тамо-амо своју главу, Не што он не зна бољетице род, Јер он је, као што сам рекô, стар, Младости дане протрчô је већ, Познаје добро сваки њиов јао; Времена она истина су прошла, Ал' још му јечи њиово звонашце, Па ако не може