Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»То, дакле, није био сан ?«... помисли она, и очи јој ватрено засјаше. Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. — Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира..
ха... ха... — Пријатан мирис... Ђурици би криво што тако рђаво протумачише његов израз, и још више што тако оштро исмеваху његове сељанке, чија му је успомена и данас веома драга, па се намршти