Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лијечење и болест отимају се о сваку крпицу времена; а болесник не зна да ли оно ради за једно или за друго. И у томе протјечу, с почетка споро, сасвим споро, дани.
Сад не промичу више дани него седмице. А још нешто касније, мјесеци. Болесник се нада да ти мјесеци протјечу у прилог оздрављењу, не у прилог болести. И у тој неизвјесности иде се према неком исходу.
Има часова кад протек времена доживљујем као грдне квантуме сабијене просторности што протјечу над мојом главом; тако хучно, да им оћутим вјетар на лицу.
Нека мноме протјечу осјећања, нека забљесну осјети као рибице што сребрнасто стругну водом па нестану. Голо осјећање бивствовања.