Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А сад у гробу тражите милости, чезнете за једном искрицом љубави!... Чудно! Ја нисам богослов, али да сам професор у богословији, ја бих мојим ученицима вашим примером доказао да другог пакла и нема, да су ти ваши боли вечити огањ
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” —нек им буде, „о н и у з р ј а т!” У овој стотини година Волф, Германије просветитељ, професор хадски, прими оштру краљевску заповед: у двадесет и четири сата да се не нађе у Хâли ни у пруским державам, ако хоће
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кроз то сви чују ко смо и куда идемо. После подне дођу нам опет Стојковић и Филиповић и са њима један трбушат професор Француз; жестоко се разговара и рече: „А куда сте ви јадни пошли? У Петробург, је ли?
Француз скочи са столице и рекне: „Да моја нација тако страда, па да мене себи на жертву зове, ја не само да сам професор у Харкову, но да сам император у Петробургу, ја би̓ престол царски оставио, а мојој нацији отишао, па или јој што
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја? Је л̓ те? — Јес̓, ти, шта си? — Ја сам, знате, професор. — Тако! Ти си провесор што учиш оне старије ђаке? — Да, да — одговори професор. — Е да си поштен, брате!
— Ја сам, знате, професор. — Тако! Ти си провесор што учиш оне старије ђаке? — Да, да — одговори професор. — Е да си поштен, брате!
И ошинув волове, пође и рече: — У здрављу, господину провесоре! — Сервус! — рече професор. — Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда. — Слуга сам!
— Сервус! — рече професор. — Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда. — Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо. — Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
То је образована девојка. Свирала је врло добро у клавир и говорила француски и енглески. Њен је отац професор на универзитету и није жалио ни труда ни новаца да васпита своје дете. Ана је врло мало јела за вечером.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шацу је истерао катихета, а Тиму професор латинског језика кад га је овај (Тима) једном у врло учтивој форми запитао како се латински каже »шалај!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Стид ме, вели један, да ми тај професор предаје кривично право — Па који ти је бољи, сви су ти једнаки! — И за политику је глуп ужасно.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
М. Пупин, који је пореклом из Баната, професор физике на Колумбија университету у Њујорку, један је од најодличнијих српских родољуба.
Врло су марљиви, трезвени и издржљиви у раду. Имају даровитих људи. В. Јагић, бивши професор Университета у Бечу и до смрти најбољи словенски лингвиста свога времена, један је од најзнаменитијих.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Шта ко стигне! СПАСОЈЕ (уједе се за усне): Па... ипак, има неке разлике. На основу такве отимачине ти си постао професор универзитета; на основу тога што си професор универзитета ја сам ти дао кћер и огроман мираз...
ипак, има неке разлике. На основу такве отимачине ти си постао професор универзитета; на основу тога што си професор универзитета ја сам ти дао кћер и огроман мираз... ЉУБОМИР: Све је то исто, нема никакве разлике.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Биле су свеже упркос томе што је кухиња била топла, а она радила све домаће послове сама. - Професор Хаџи-Николов, и твој очух, и многи други, нису тако лоши као што ти се чини.
- Немам. Отац ми не даје новац за куповине, књиге, свеске, нити било шта! - рекао сам и то је било тачно. Професор Галац би се скоро редовно онесвешћивао када бисмо му, раније Влада, а сада Весна и ја, тражили новац за уџбенике.
- Не верујем да је Меланија пуна пара, Атамане - придигао сам се. - Мој отац је професор као и она, а професори никада ни кинте немају после десетог. - Опет се извлачиш.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
курве се траже што су некада седеле у плишаном »Мажестику« и пиле капуцинер у шест по подне, причајући да их је завео професор математике кад су му односиле писмене задатке кући на исправку.
Питам се како им само не досади толики век? ЗМИЈА Причају да је тај професор био паметан и учен човек, и да своје студенте није водио у велике европске градове у којима су ствари пријатне за око
граду и испослује им неку цркавицу од пензије, тек толико да инокосне и самохране преживе без игде иког свог, а професор их је све слушао пушећи под каквом мурвом или у хладу неког зида полуизгореле куће.
Нико није видео како се то догодило: чули су само да је професор као уздахнуо — погледаше тад његову руку и видеше одмах изнад надлактице две црвене тачке — трагове змијских зуба.
Нису више знали иду ли право или се, заведени каменим лавиринтом, врте у кругу. А онда, кажу, професор више није могао даље; најпре му се укочи рука, па онда цела лева страна тела, а затим му се одузеше и ноге; био је
правећи од њих некакву куглицу, а што је најзанимљивије, кажу, све те травке брао је баш око места на коме је професор лежао без свести, и кад је куглица била као орах, старац раствори прстима укочене професорове вилице и натера га да
то сасвим друге траве, добре за псе, а лоше по човека, казао је, једно је важно, и то морају запамтити и они и њихов професор.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када се тај завод 1806. претворио у вишу правну школу, он је добио катедру енциклопедије права. 1811. постао је професор универзитета у Харкову. И иначе слабог здравља, подлегао је услед напорног школског и научног рада.
Школовао се у Новом Саду, Темишвару, Сегедину и Кежмарку. Био је прво домаћи учитељ, потом професор у српској гимназији у Новом Саду. 1824.
Једну годину богословије учио је у Карловцима. 1813. постао је професор у карловачкој богословији, а 1817. у Новом Саду. На том месту умро је 6. јануара 1831.
Од 1828. до 1829. учио је права у Кежмарку. Затим се вратио у Вршац, и ту, у једној приватној средњој школи, постао професор латинског језика. 1835. постао је адвокат. Када се основао Лицеј у Крагујевцу, он буде позван за професора.
буде отпуштен и до 1847. живео је у Земуну. 1848. постане професор Лицеја, а 1859. директор гимназије у Београду, и на том месту остао је до 1878, када је стављен у пензију. Од 1856.
Као дугогодишњи »професор србске словесности«, он је штампао Теопію поезіє (Београд, 1854, 1868) и Риторику (Београд, 1855—1856), које су остале
Око 1848. обилазио је Нови Сад, Загреб, Задар, Дубровник, Цетиње. 1850. постао је професор францускога језика на Лицеју у Београду. Приликом династичке промене, 1858, изгубио је државну службу. 1861.
По повратку, 1848, постао је професор београдског Лицеја. 1851, због листа Шумадинке који је покренуо, дође у сукоб са влашћу, и, добивши одсуство, оде у
1859. та забрана се диже, сем за школске књиге и службена издања. Ђуро Даничић, професор на Лицеју, доцније Великој школи, од 1859. до 1865, васпита нови нараштај у Караџићевим и својим идејама.
и свршио је 1848. До 1854. био је капелан у Пероју, у Истри, и по северној Далмацији. Од 1854. до 1863. био је професор богословије у Задру.
1848. борио се међу србијанским добровољцима, противу Мађара. После буне служио је као професор у Шапцу, Неготину и Београду. 1858.
1862. кренуо је лист Србска народност, који је био кратка века (1862. до 1863). Од 1864—1870. служио је као професор у гимназији у Крагујевцу. Од 1870. био је стално у Београду. 1877. био је у српско-турском рату. 1888.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Знајући свога сина, његово је начело било да је син његов увек крив, и, према томе, да професор вазда мора имати право. А син му је и био несташко и окаченик, тако да се забринути отац често запитао: »На кога се
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
), а у томе им помажу сарадници окупатора у огромним количинама. Читав тај провод смислио је наш професор предвојничке обуке, страшан неки тип, толико страшан, мислим, да су га исфурали из регуларне војске због урођене
Кеве ми! А месечари, који су до тада сматрали да су нерањиви, почеше да вичу: „Па, ми смо партизани! Професор је казао да се повлачите, пријавићемо вас, на часну реч!“ Кренуше онда још једанпут и поново испадоше чабар!
Господине амбасадоре, даме и господо, другови и другарице, госпођо професор, драги гости и остала поштена интелигенцијо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
За ово моли професор добри, Поповић Рушка, пошта Београд, Четврта мушка. ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-сокаку,
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Па јест! САРКА: Ето знам, кад сам била удовица са првим мужем, па тако, вртио се око мене неки млад професор, а ја још у црнини; па ми он каже: „Имао бих, госпа-Сарка, нешто да вам кажем, ал' не могу, јер поштујем вашу тугу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То мора да је тешко. Материнску љубав није нико измислио, она је ту, као звезда на небу. Са мном ручава и један стари професор цртања, који ми прича да је, некад давно, био аустријски официр и да је пребегао у Србију.
Морао сам пристати на ту књижарску цензуру, коју је и један професор Универзитета подупирао. Међутим, није се ни на томе свршило.
Међутим, сазнао сам, после – из веродостојног извора – да је један професор Универзитета (Павле Поповић) у дому планинарског друштва, на Авали, кад се о томе причало, рекао, смејући се: „Па није
УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ Уочи лета године 1921, док покушава да полаже испите на Сорбони (професор јој даје превод једног описа, на француски, са српског, ткачке радионице), она која ми је данас жена каже ми: Ако
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пробудио се и отишао на испит... Стоји он пред столом за којим седе професори и чека да му се стави питање. Професор историје некако се ђаволасто смеши и погледа га испод обрва. »Кажите нам Ви, — вели он, — Ви, Јовановићу...
— »Тс... читао сам све,... нисам баш најбоље Византију прешао, али тек... могу...« — »Хм! можете, а?« вели професор и опет га онако ђаволасто погледа: »па дед баш да видимо у којој су Вас мери интересовали зелени и плави«, вели
и опет га онако ђаволасто погледа: »па дед баш да видимо у којој су Вас мери интересовали зелени и плави«, вели професор и смеши се задовољно.
Пера чисто поскочи од радости, па поче да прославља Јустинијана, а професор се заценио од смеха, и што се више смеје и глава му постаје некако друкчија...
— Обичне приче. А он је у стању решити такав математички задатак, да онај, вечито намрштени, професор математике само поцупкује уз таблу и смеши се од задовољства, гледајући га како пршти креда при његову брзом и
« А један му с катедре одговара: »У твојим годинама он је (подразумева се професор историје) био на Лицеју, а ти понављаш шести разред...
Ђак изговори молитву. — Седите! — рече он, рашири испитни списак, па и сâм седе. Професор историје седе за сто, протрља чело, па, немајући шта друго да ради, узе да глади косу на глави, и ако је била добро
Почећу овако: После Аркадија«... — Који је најзнатнији владалац из Луксембуршке династије? — проговори професор и управи очи на њега. Пера се беше толико задубио у Византију, да му ово питање, и ако га је чуо, не оста у свести.
та, ко ће то знати, и шта ме се то тиче... Главно је: после Аркадија«... — Дакле? — запита професор очекујући одговор. Пера га погледа зачуђено, па после тога чуђење пређе у забуну и неку нејасну зебњу...
ћутање јасно казиваше да он не може дати никаква одговора на ово питање, Чича замоли професора да га пита што друго. Професор метну руку на чело, а Пери поче да свањује, појави се нада, он се сав претвори у пажњу.
то мора да буде напослетку«... — Е, па онда нам кажи, који се оно Плантагенет борио с духовништвом? — запита га професор. »Сад сам пао!... свршено!«...
— Хенрик, синко, Хенрик ИИ... но? — поче старац. — Испричај нам зашто је он водио борбу с Томом Бекетом — рече професор и намршти се. »Да паднем... сад је време... Али — срамота! Зар да ме гледају другови како се ваљам по прашини. Нећу!..
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И МУДРИ И ЛУДИ 3 ОВАЈ ДЕЧАК ЗОВЕ СЕ ПЕПО КРСТА 4 РАЗБОЛЕО СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ ЦИЦА 12 СТАРЦИ У ЛЕТО 16 ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ 17 ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ 19 У ОПЕРИ 21 У
И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако... као тек сашивено одело. КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР У недељу поподне, кад се све смири, Када под стрехом заспи кавгаџија петао, У такву недељу, док невидљиви ветар
кад се све смири, Када под стрехом заспи кавгаџија петао, У такву недељу, док невидљиви ветар пири, један стари професор на улицу ишетао.
деца нису крива што су жива. — Бог убио, лопто, ко те измислио! Корача седи професор кроз тишину без краја, Ногу пред ногу, низ дугу улицу, пешке, Кад, гле, поред цркве: Дечаци, гужва, граја,
— Висока улица против Љешке! Успорио професор корак, тако да нико не види. Гледао би и он утакмицу, али се нечега стиди...
И продужи стари професор низ улицу, Деца, крај лопте у центру, утонуше у ћутање, Само је ветар пиркао у танку фрулицу, У неком врту, на
Пензионисани војни трубач не подноси шофере Кад понеки од њих немузикално затруби. Професор мрзи јединице: зато их често и даје. Лулар не воли фабричке муштикле, налик на лулице.
Најзад, крајем августа 1953, одлучим да побегнем у Бели Свет. Престоница Белог Света био је Бели Град. Професор математике, који је имао лепо мишљење о мојим огледањима у стиху, дадне ми пара за возну карту.
Стари професор, бака на мартовском сунцу, деда који броји године, воз заспао између две станице, Крсто Пепа... Устај, и хајд поново
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Често су при томе тако груписане, да група добија један нарочити изглед, познат под именом »кордон«. »Понекад, пише професор Луј Рул, велики француски ихтиолог, такав кордон има дужину од неколико километара, а ширину од једног метра; он је
Апарат је био јака, отпорна шупља челична кугла, слична оној у којој се професор Пикар уздигао на рекордну стратосферску висину, само много отпорнија од ове.
У последње време објављен је још један сличан пројекат за решење питања. Белгиски професор Пикар, познати освајач земљине стратосфере, сада се окренуо супротном пољу рада.
Једну хипотезу сличне врсте поставио је и бранио аустриски научник професор Алфред Вегенер, творац теорије о вековном померању континената на кугли земљиној.
Потсетићемо на то, да је, на својим истраживањима која су имала да потврде његовое геофизичке теорије, професор Вегенер изгубио и свој живот.
У лето 1931. године отишла је на Гренланд једна експедиција коју је водио брат истраживачев, професор Курт Вегенер, са задатком да утврди истину о судбини његовог брата.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
секретар министарства просвете и црквенијех дјела; — у Вараждину: С. Џепић, гим. професор; — у Вршцу: Сима Бакић, српски учитељ; — у Вуковару: Василије Марковић, трговац; — у В.
Мартиновић, Црногорац; — у 3адру: Герасим Петрановић, архимандрит и члан консисторије; — у 3агребу: В. Јагић, професор; — у Земуну: Васа Васиљевић, трговац; — у Карловцима (Сријемскијем): Јован Живановић, професор; — у Карловцу (Горњем):
Јагић, професор; — у Земуну: Васа Васиљевић, трговац; — у Карловцима (Сријемскијем): Јован Живановић, професор; — у Карловцу (Горњем): Никола Беговић, прота; — у Котору: поп Вук Поповић; — у Манастиру Ходошу Бодрогу: Самуило
Саду: Александар Гавриловић, професор, и А. Хаџић, секретар „Матице” Српске; — у Осијеку: Васа Атанасијевић, доктор медицине и варош. физик; — у Панчеву: Др.
Митар Вукотић, добростојник; — у Пардању: Ђорђе Петровић, парох; — у Фрањеву: Младен Маџаров, биљежник, и Петрачић, професор; — у Сентомашу: Јован Настић, учитель ИИ.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
га је увек подсећала на купинов лист прикачен да скрије лоптицу подваљка, види и прљав кожух, онај исти кожух који је професор имао и када га је Аћим довео њему да га упише у први разред. — Боле да говоримо о мом оцу — прекиде га.
Кад им реза тресне за туром, звање, паре, чин, наздравље ти, брацо! Овде сам ја бог, и сви сте за мене једнаки. Андра професор... Деца поцепаше капе од поздрављања... У чаршији и уважени људи њему скидају капе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Читао би их као разоноду у часовима одмора од мог устаљеног дневног рада. Када сам постао професор тих наука на београдском Универзитету снабдевао сам његов Математички семинар оним делима те врсте која су недостајала
“ „Ала има добро око!“, помислих, а њему рекох: „Варате се, али имате ипак донекле право: мој брат је астроном и професор Универзитета у Болоњи“. „Па купите те књиге за њега!“ „Кажите ми цене!
„Ја сам, чекајући на вас, купио два математичка дела, написао их је Паул Гулдин“. „Чуо сам за њега. Био је овде професор, отишао касније у Грац, где је и умро. Математичари говоре о њему са великим поштовањем“. „Знам. И још нешто више.
“ „Нисам“, одговори он поносито, „то учинише други. Учени језуита Кашмар Шот, професор математике на гимназији у Вирцбургу, нарочито се заинтересовао за моје опите.
„Радује ме!“ „А имао сам некад, од године 1683 до године 1689, част да будем амануенсис Исака Њутна, док је још био професор у Кембриџу. Од тада га посећујем увек кад год дођем у Лондон, а он ме пријатељски дочекује“.
- ,Ви сте’, рекох јој, ,милостива госпођице, савршен лекар, бољи но иједан професор нашег медицинског факултета’. Њутн се слатко насмеја на моје речи, па ме потапша по рамену: ,Кад прођеш, Хемфре, поред
Узех у руке Мајеров Лексикон и у њему нађох прибележено ово: Јозеф Жакен, професор хемије и ботанике у Бечу, рођен 1727 у Лајдену, умро 1817 у Бечу. Главна његова дела баве се флором Аустрије.
Знам, дакле, шта сте Ви на томе пољу створили и познајем размак који ме од Вас дели“. „Ви сте професор бечког Универзитета?“ „Далеко од тога!
„Врло добро речено, а ко је то казао?“ „Професор Кенигсбершког Универзитета Имануел Кант; ту његову интересантну тврдњу нашао сам у његовом делу „Метафизичке основе
Ипак се прогурао, а сада је професор војне академије и члан Академије наука. Одмах иза њега појави се на небу салона госпође Лавоазије још једна звезда
Ја сам налазио уживање једино у раду, а то ме је начинило великим и срећним. „Са двадесет и шест година постао сам професор на Централној школи Пантеона, исте године поверена ми је катедра упоредне анатомије на овдашњем Музеју, а свима тим
„Ленц! - Чуо сам то име. - Ко беше он?“ „Знам само толико да је професор Универзитета у Петрограду и члан тамошње Академије наука“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И молим вас, ако јесте, зашто јесте, а ако није, зашто није? И зашто мис Тебе нема реп? — Има овде један професор природњак, питајте га, господине потпуковниче. — Ама питао бих га ја него је у ватри, има маларичан напад.
руци, лежи на свом кревету, више кога се према глави налази поличица са пуно стакларије, медикамената и књига, професор Љубишић, блед, умнога израза, врло високог чела и упалих груди.
Па сав дрхти професор, брзо дише и говори задувано: — Пита се човек, него шта, а и ми смо почели да се питамо, једва једном. Јест.
БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ ПАЦКО На часу историје, коме сам ових дана у гимназији присуствовао, професор Бошковић, резервни официр, не могавши одолети наваљивањима, рекао је најзад својим малим гимназистима: — Е па лепо.
“ У учионици, потом, завлада највећа тишина кад професор отпоче: — Било је на Власини при крају српско-бугарског рата.
бавио у Београду десило се ово: У другој београдској гимназији држи предавање из науке један познати универзитетски професор. Веома отмени свет са највећом пажњом слуша његово излагање филозофије Хегелове.
што досад никад нисам износио, а о чему данас знамо само нас неколицина, у које спада и мој стари друг Бранко Поповић, професор Универзитета.
су четири млада и одлична официра, потпоручници и то: Иванко Обрадовић, Владимир Јоксимовић, Драгутин Кнежевић — сада професор негде у јужној Србији и Радомир Милаћ — сада београдски адвокат; од којих су прва двојица покојни.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мјесто тога, професор је хитно позван амо (долетјет ће специјалним авионом, очекује се сваког дана), и сви ће се прегледи и претраге, а ако
— Куд ћете да сврши! Баци се, заједно с осталим!... „Бит ћете виткији”, нашалио му се професор. — Како? Зар није оперисан под наркозом? — Не, само с локалном. — Јунак је, богами! — ...
Брзо нечим забашуре. Било чиме! Кажу макар што шаљиво. —А како је, на примјер, професор јутрос то извео? Завртјела је главом. — Баш сте као дијете! Испитујете те потанкости па вас касније депримира!
Зашто то радите? — Морам, сестрице, морам. Није од добре воље!... Кажите ми: што је рекао професор? — Ускликнуо је: „О, о, није тако лоше! Враг није тако црн како смо мислили!” — А-ха!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
” Моје истицање на првој години донело ми је наклоност и пријатељство неколико професора. Међу њима су били професор Рогнер (Рогнер) који је предавао аритметику и геометрију, професор Пешл (Поесцхл), који је држао катедру за теоретску
Међу њима су били професор Рогнер (Рогнер) који је предавао аритметику и геометрију, професор Пешл (Поесцхл), који је држао катедру за теоретску и експерименталну физику и доктор Але (Аллé) који је предавао
на необичан начин, сваки пут када би проговарао била је то галама после које је следила дуга збуњујућа пауза. Професор Пешл је био методичан и савршено темељан Немац.
По прикључењу су се показивали различити струјни ефекти. Док је професор Петл изводио експерименте, пуштајући машину да ради као мотор, четкице су правиле проблеме производећи јаке варнице и
експонената је вероватно Феликс Леданте (Фелиx Ле Дантец), који је претходно био асистент Пастеру (Лоуис Пастеур). Професор Жак Леб (Јацqуес Лоеб) извео је изузетне експерименте у хелиотропији, јасно доказујући утицајну моћ светлости на ниже
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он је тако постао мој први професор технике. Једног изузетно топлог дана после подне, Џиму је позлило те се ја добровољно прихватих да пазим на
за своју срећу што се дружим са једним тако ученим човеком као што је он и да је моје мишљење да би требало да је професор у Насао Холу, у Принстону. Он одби ту част, али се понуди да мене припреми и ја ту понуду прихватих.
Његов пријатељ је био професор Вебстер, предавач грчког и латинског језика на Аделфи академији у Бруклину. Понуда доктора Шепарда ме је одушевила,
Касније ћу говорити о великом утицају који је имао на мене. Професор Вебстер био је идеалан педагог, а његови ученици били су младићи и девојке неких најугледнијих породица у Бруклину.
Тајна је била у томе штоје професор Мирјам био изванредан тумач великих достигнућа грчке цивилизације, а професор Монроу Смит дивно је предавао историју
Тајна је била у томе штоје професор Мирјам био изванредан тумач великих достигнућа грчке цивилизације, а професор Монроу Смит дивно је предавао историју да смо је прихватили као неодвојиву чињеницу наше свакодневнице.
а професор Монроу Смит дивно је предавао историју да смо је прихватили као неодвојиву чињеницу наше свакодневнице. Професор Мејо Смит успео је да нас увери да је политичка економија најважнија ствар на свету.
Када бих му то рекао, изгледао је веома срећан јер га је јако привлачио слепи гуслар. Професор Мерием је несумњиво био велики познавалац грчке класике, а Билхарц је био велики грчки ”гуслар”.
На питање: ”Шта је светлост?” које сам донео са пашњака мог родног села, професор Колеџа није дао одговор, изузев што је рекао да је светлост вибрација етра чије физичке особине нисмо у стању да
поменуо сам свом ментору Ратерфорду експеримент који је у слушаоници демонстрирао Руд, његов пријатељ, у то време професор физике на Колумбија колеџу.
Експеримент је био једноставан. У левој руци професор је држао калем са бакарном жицом, а његови крајеви су били везани за галванометар причвршћен на зиду слушаонице, тако
Додао је да овај добри професор уживао у томе да изгледа тајанствен пред студентима. Ја сам сигурно био збуњен, али нисам чекао следећи час да бих
Ћипико, Иво - Приповетке
Слушао је разговоре старијих ђака о неправди; слушао је приче дрскијих како професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се са туђом женом добротвора манастира, и професор математике болује од желуца
слушао је приче дрскијих како професор веронауке, лепи, млади фратар, служи се са туђом женом добротвора манастира, и професор математике болује од желуца због халапљивости. Стариј и ђаци показивали су му ту жену кад би је у путу срели.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
• Професор сте српске књижевности ХХ века Филолошком факултету у Београду. Било је много полемика, неразумевања, чак и злурадости,
• Аутор сте значајних и бројних студија, професор Универзитета, руководилац научног пројекта, члан научних редакција. Имате ли времена да будете тзв.
Дакле, може и брже и лакше него што се мислило. И не смемо се зауставити: морамо ићи до краја, из године у годину. • Професор сте српске књижевности ХХ века на Филолошком факултету у Београду, учествовали сте у организационим и стручним
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
је један наш наредник из стајаће војске и неколико народниx војених старешина (Димитрије Антоновић Холштајн био је професор, новинар, а не војник). Али опет зато заслуга војених старешина, који су остали у шанцу, велика је: они нису бежали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поиздолазили су официри да команданту честитају празник, и међу њима отпоче разговор. Потпоручник Љубисав, иначе професор, рећи ће. — Природа...
1919. после четворогодишњег ратовања, демобилише се и добија прво запослење: ради најпре као суплент, а затим као професор у крагујевачкој гимназији. 1922. Премештен је у Београд, где ради као професор у ИВ мушкој гимназији.
1922. Премештен је у Београд, где ради као професор у ИВ мушкој гимназији. Исте године почиње објављивати своје прве научне радове из области експерименталне биљне
1934. издаје прву књигу своје ратне хронике: Деветсточетрнаеста. Исте године постаје ванредни професор универзитета. 1935. Излази друга књига његове ратне хронике: Под крстом. 1936. Штампа трећи део: Капија Слободе.
1937. Објављује сва три дела заједно под насловом: Српска трилогија. 1938. Постаје редовни професор Београдског универзитета. 1939. Објављује савремени роман из београдског живота Смена генерација. 1941.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
137. Матичина издања). Најзад, Јовићева песма је преведена и на немачки: др Страхиња Костић, професор Универзитета, дао ми је податак да се тај превод налази у књизи Сербисцхе Дицхтунген.
Михаиловић, лекар из Инђије; Управа Библиотеке Српске православне црквене општине у Панчеву; и др Драгољуб Павловић, професор Универзитета у Београду.
Сâм, тешко да бих то питање ваљано могао решити и сада да ми није помогао др Петар Ђорђић, професор Универзитета из Новог Сада, својом расправом Осавремењивање предвуковске графике и ортографије (Библиотекар XИИИ,
управник Државне архиве у Сремским Карловцима; Јанош Херцег, књижевник из Сомбора; Светислав Марић, пензионисани професор Више педагошке школе из Новог Сада; др Страхиња Костић, професор Универзитета из Новог Сада; и др Милорад Живанчевић,
књижевник из Сомбора; Светислав Марић, пензионисани професор Више педагошке школе из Новог Сада; др Страхиња Костић, професор Универзитета из Новог Сада; и др Милорад Живанчевић, доцент Универзитета из Новог Сада.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У Америци, муж Т. А. Л. фон Јакоб-Талфи, Едвард Робинсон, чувени професор теологије, држи у Њујорку предавања о српским народним песмама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
но на омоту, а и у самом писму, било је јасно и разговетно исписано не само моје потпуно име и презиме, него и звање: професор небеске механике.
После овога претходног саопштења уведен сам у кабинет господина Министра. Господин Министар, некадањи професор историје српскога народа, а сада већ сам њена личност, човек од преко шездесет година, одевен у дугачки црни реденгот,
Мој пријатељ, мењајући сваке треће године свој позив, сада је професор американског колеџа у Бебеку. Овај лежи у дивном парку на високом брегу који се уздиже над Босфором.
сви они које је испитивала руска научна комисија 1899 године, па и онај који је израдио један наш гимназијски професор. Сви ти предлози, место да приближе оба хришћанска календара, још више би их раздвојили.
И ја имам, вероватно, таквог сприа у глави, иначе ваљда не бих био професор Универзитета и члан Академије, а то доказује и овај догађај.
Напослетку, стигосмо овамо. „Научници долажаху овамо да нас виде и прегледају. Један немачки професор опази и увери се да смо два пута исписивани, да смо, дакле, оно што се назива палимпсестом, па обавести о томе научни
и адвокат, брат Марко, назван у калуђерству Методије, као епископски протосинђел, члан частне Консисторије и професор Богословије, брат Димитрије, као први писар управитељства вароши Београда.
1592 године, држао је своје приступно предавање, на славном падованском Универзитету Млетачке Републике, један млади професор математике. Било му је тек двадесет и осам година, а звао се Галилео Галилеји.
У виртембершкој варошици Вајл рођен и одрастао у сиротињи, студирао је у Тибингену где га је његов професор упознао са Коперниковим системом. Одатле оде у Грац где поче његов научнички успон.
Тридесетогодишњи рат тек што није отпочео. Кеплер је живео већ годинама у Линцу да овде, као професор Покрајинске школе, зарађује свој насушни хлеб, јер његов бивши положај на царском двору, беше звање без примања.
То је мој најбољи познаник у целом Лондону. Некада је био професор математике Универзитета у Оксфорду, а сада је краљев архитект.
Дозволите ми да се распитам где је Грешемов Колеџ. У њему је Врен отпочео своју каријеру као професор астрономије. Ми ћемо сада право онамо.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
рођен у Голијеву код Ливна, одрастао у Имотском, умро у Котору, био је православни свештеник (прота) и песник, професор Задарске богословије и секретар црногорског кнеза Николе.
Студирао је у Прагу, Берлину, Хајделбергу; путовао је у Швајцарску и Париз. Био је професор београдског лицеја, министар просвете и секретар посланства у Цариграду.
Милорад Поповић Шапчанин (1842–1895), рођен је у Шапцу, умро је у Београду. Био је професор шабачке гимназије, члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске краљевске академије, управник Народног позоришта
Гимназију је завршио у Београду, а затим је студирао филозофију у Бечу, Минхену, Паризу и Оксфорду. Био је професор филозофије на Великој школи и члан Краљевске академије наука и уметности.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Опет ме упропастио онај Грк наш. — Грк је одличан професор, кажу, и ти имаш да учиш колико од нареди. — Није учење, Нано, знате и ви добро да није; учим ја лекције, него не знам
Ја сам све записао, за вас, читко и лепо... А овде, донео сам вам и мој задатак, за који сам био похваљен. Професор ми је, гледајте, словима исписао најбољу класу.
— Ја сам мислио да учим латински и грчки у Бечу — тамо су чувене катедре за то — и да онда постанем професор овде у гимназији, где сам се учио, и да и вама помогнем колико могу. — Слушај, Лука, ми сад говоримо као људи.
— Ако сте то ујдурисали, твој жупник и ти, вала сте се преварили! Нити ћеш учити латински, нити ћеш бити професор за латински језик, нити ћеш мени помагати и петљати се у мој пос'о!
Чим директор, или неки професор само намисли да некога од њих појединачно истакне, или одликује, сва тројица се дигну да протестују, и црвени у лицу
Прочитао је све што му је професор давао, и много од онога што је на корицама читаних књига налазио објављено као чувена дела.
— Слушај, Бранко, твој историчар професор испада неки сатиричар. Јеси га чуо шта данас рече брзоплетом Рибарићу: „Чекајте, Владимире, то је све лепо и красно,
Кад свршимо гимназију, тек онда ћемо радити. Ма где били, ма шта студирали, заједно ћемо касати... Спира Омега (професор грчког језика) лепо рече неки дан: (Бранко говори малко кроз нос): „Станите, забога, Каленићу!
— И тачно је тако било. Ниједна се девојчица није могла похвалити да је видела срце Бранка Каленића, док га је стари професор историје видео и гледао. Кад Бранка пропитује, то је свечаност и велики испит.
Тркунић, професор књижевности, говори као да је усео на коња: — То је, господо колеге, просто готов писац. Симпатични наш Каленић износи
Стале су се и нехотице ређати тужне песме. Срца набрекла, професор и ђак се изједначио; разлива се само тихи разговор меланхоличне наше народне попевке.
Нешто слично је мислио у себи стари професор историје, најфинији и најдушевнији међу професорима, оставши на вратима последњи, сам, пошто се други разишли.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
судбина није чула те његове жеље или је дошао у такав неспоразум са судбином, не знам, тек знам да је онај најстарији, професор, постао бакалин; онај млађи, трговац, постао је поднаредник у војној музици, а трећи је додуше обукао униформу, само
“ пре но што је човек могао н завршити мисао. Трећа парка, она што скраћује човеку век, била је зато да ја будем професор. — Ништа лепше од тога! — узвикивала је она. — Па јест!
— додао је на то прота са традиционалном пакошћу цркве према просвети — Јест, то је добро, јер што је главно ако си професор, а ти не мораш ни да знаш предмет који предајеш.
Ја, на пример, не могу приликом венчања да певам посмртно опело, је л'? А професор може; дође на час рачунице па говори о хришћанској науци, дође на час цртања па говори о помрачењу сунца и никаква
А онако лепо је бити професор, то признајем; деца му скидају капу, родитељи чија деца уче школу љубазни с њиме и, какав год одбор да се бира, мора и
то признајем; деца му скидају капу, родитељи чија деца уче школу љубазни с њиме и, какав год одбор да се бира, мора и професор да буде члан одбора. Па онда, има ферије; десет месеци не брине ништа, не мисли ништа и два месеца се одмара.
који су били радознали да му чују глас, било их је који су изашли из стрпљења те га преклињали да каже ма шта. Професор математике, на пример, покушавао је чак да га очајно вуче за уши, не би ли пустио глас, онако отприлике као кад се
рачунице говоре о хришћанској науци а на часу цртања о помрачењу сунца, то се код мене обратно дешавало: ако ме је професор питао из хришћанске науке, ја сам одговарао о помрачењу сунца, а ако ме је питао из рачунице, ја сам одговарао из
На годишњем је испиту, разуме се, било грдне смејурије. Председавајући професор хватао се рукама за трбух и узвикивао: „Иди, дете, до ђавола, нисам се овако слатко насмејао већ толико година!
“ а испитујући професор, односно катихета, трипут је стезао песнице и залетао се на мене, али се увек уздржавао с обзиром на свечаност
Уосталом, ја ни дан-данас не разумем чега у свима овим мојим одговорима има смешнога и чему се управо председавајући професор тада онако слатко смејао?
— Јест, ја сам тај! — одговарам ја усхићен задовољством што ме се професор тако добро сећа. — А нађох ли ја канда, на твоме писменоме задатку, ону мастиљаву мрљу коју ви, ђаци, крмачом