Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Университети у Загребу и у Београду су каткад налазили своје професоре међу њима. Има их и на университетима у Аустрији, чак и у Немачкој.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Збиља? Друг директор твој очух тврди да ћеш бити пропалица. Нешто слично тврди и господин твој отац. Професоре не бројим: они за сваког другог свог ђака то тврде. Твоја мајка верује да ћеш већ нешто бити.
Тако оштра и тако потпуна да сам чуо оне око мене како дишу. — Убио вам се син, професоре! — вриснула је једна жена, а Стари је рекао да зна: тај се убија сваки час.
Меланија, Галац, Меланија. Могли сте да их чујете с километра раздаљине. Меланије није било на трибини за професоре и то је читавој ствари дало извесну тајанственост.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
остављају се на страну — Сремац је изишао са својим плахим мржњама на »народне људе«, радикале и социјалисте, на професоре природних наука и учитеље, не марећи много чак ни за сеоски свет.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Поштовао је професоре свога сина искрено, и тако је био частан изузетак од оних силних и тако честих и обичних наших очева који обично увек
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— Знате, кад су филозофи дошли кушати учене људе у Атини, ко је избавио професоре од срама, него ђаци? — Филозофи, страшнн зверови! Кудрава коса, нечисте аљине, набрано чело, пак ето ти филозофа.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И ту опет седе професори за столом, од некуд дође и његов отац, па стаде пред професоре. »Је л'те да не зна ништа?« — вели отац му.
-— То вам је без сумње зоолошка збирка? упитах је. — А, не; ово су станови за професоре и њихове породице. — Шта ви говорите?!... — Да.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Куца и, не чекајући да му се одазове, улази, зауставља дисање, да му глас буде гушћи. — добро вече, господине професоре. Андра, наднесен над хартијом, с пером у руци, подиже главу и, изненађен гостом, не одговори.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Скинух пред њим шешир, но он не одговори на мој поздрав. - ,Зар ме не познајете, господине професоре? рекох му ја. - Он застаде, погледа зачуђено у мене па рече: „Јест, јест, ти си...“ Но он се не сети мог имена.
Кад ме примети, ману ми руком и викну: ,Хемфре! Јеси ли жив и здрав?’ - ,О драги, господине професоре’, рекох му, ,нек је Богу хвала! Како дивно изгледате! Не буди урока, далеко боље но кад вас последњи пут видех.
пријатеља, првокласног математичара који је већ својом докторском дисертацијом на париском Универзитету задивио своје професоре.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ништа о дивном умном освежавању које млади студент доживљава при гласном читању и памћењу речи Хомера и Цицерона. Професоре је ово моје знање веома изненадило и питали су ме зашто сам се толико трудио.
- Професоре - рекао ми је једног дана, - ако не престанете да мислите на себе, нећете никад оздравити. На то сам га упитао: - А н
Сијали су се као стара махагонија. ”Како вам се свиђају професоре?” - упитао ме је доктор када је приметио да су ме коњи задивили.
Када сам му пришао, дао ми је знак да станем, што сам учинио, а он ми се онда обратио речима: - Професоре, био сам преоштар пре две године на градском састанку. Али тада вас нисам познавао. Сада вас знам.
Универзитети би тако могли боље плаћати своје професоре и инструкторе који се баве науком и побољшати своју опрему за научна истраживања.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Књижевне новине, 15. мај 1997. ДРУГИ ИНТЕРВЈУ САБРАТИ СЕ У СЕБИ САМОМ • Професоре Петковићу, пред нама је ново, прво самостално издање Кратког прегледа српске књижевности ХХ века.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он ће узимати реч у црквеним питањима, а Ви, господине професоре, иступићете, Вашим признатим ауторитетом, у питању реформе календара. Ваша пуномоћија леже спремна за потпис.
„Мелетиус, милошћу божјом архиепископ Константинопоља - Новог Рима и васељенски патријарх. „Велеучени господине професоре, чедо у Господу љубљено Наше Смерности, благодат нека је с Вашом Великоучености и мир од Бога.
Радио сам тек толико колико је било потребно да се не обрукам и моје професоре не ражалостим. Реалка је лежала у граду који је био везан коњским трамвајем са горњим и доњим градом где сам, једно за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Скоро је две године млађи од Србе мога, али га је стигао, и престигао. Чујем да и професоре збуњује. Знам да ће бити човек, и нека буде, зато сам га и узела. Али нећу да буде бољи од нашег детета! Не дам!
Милан просто пише као ви.” — „Али, можда, господине професоре, ја пишем као Милан.” — „Дозволићете, Чајновићу, да ја боље умем наћи изворе реке Нила у књижевности.
— Шта је сад опет то, Каленићу? — То ми је, господине професоре, постала права сласт. Ја те старе Јевреје видим као живи живот. Разумем их.
Сав сам у јеврејским студијама, господин професоре! а како то за матуру не треба, могу још и пасти. — Вратите се ви полако опет Грцима. Шта ћете међ Јеврејима?
и уверен сам да ће његова прича, или драма — све мислим да ће он драму изабрати — понети младеж, а не старе Јевреје и професоре... А већ Милан Марић, зна се.
Три месеца касније, кад је малу паланку притиснула јесен, кад је јесен сабила професоре у катедре, генерација „одабраних и срећних” разишла се на све стране, ко ближе ко даље, по разним градовима и школама.
Тако је било с толикима другима. Не дајте се, Каленићу! — Видећемо, господин професоре. Павлу једнога дана рече Бранко ипак више.
Моћи ће се и тако? Мало ће спорије ићи с вашим радом, али ви ћете стићи. — Како бих вам рекао. господин професоре, ја своју каријеру не видим као стизање, него пливање. Испливам, па потонем, па опет испливам.
Ви, Каленићу, палите духове, заносите младеж, ви ћете сигурно... Само ми то немојте спомињати, господин професоре! Ти запаљени духови, ти одликаши, ти таленти, ти ведри младићи, с лепим сведоџбама и с крилатим вољама, полазе одавде
Рече му један ученик: — Па ви сте, господине професоре, нама са одушевљењем говорили о спаљивању код старих Римљана. — Јесам.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
једнога мога кума, који је имао три сина, моје другове, како је врло често говорио: — Овај ми је мудрица, њега ћу у професоре, — указујући на најстаријега — овога другога ћу у трговце, а овога најмлађега, ђиду, ћу у официре!
Но један је ипак довео у неприлику и саме професоре. Три године свога школовања он је упорно ћутао. Било је професора који су били радознали да му чују глас, било их је
Што оно каже прота за професоре, да на часу рачунице говоре о хришћанској науци а на часу цртања о помрачењу сунца, то се код мене обратно дешавало:
Дошао сам био и на мисао да напишем професору Абеци једно врло учтиво писмо и написао сам овако: „Поштовани господине Професоре, Лекцију о хексозама, које су деривати монита, који је шестхидрални алкохол, и о манитовом алдехиду и кетону, као
А ваља посматрати те професоре, те видети са каквим задовољством увлаче полако ђаке у све дубље и дубље вирове и матице, пружајући им погдекад и
Ето, пре неки дан, наредио сам фамулузу да изгребе један стих, који се односио на вас, господине професоре, — обрати се директор професору латинског језика — и у коме се одвратно говори о вашој већ познатој навици да попијете