Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
шатру, и од оног платна што је за себе купио дâ унети у шатру, и почне продавати свој еспап по добру цену, са великим профитом. Кад то чуше господар Софра и Кречар, ма болни, морадоше се Чамчи чудити и насмејати се: „То је прави демон!
Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи. Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио. Госпођа Кречар ка Кречара грли, а плаче; чула је од слуге како је био болестан, како су их лопови хтели убити.
Најзадовољнији је Чамча. Он са његовим умереним профитом сад ће опет веселије да живи. Чамча је изредан трговац, надмашио би све, но нема стрпљења; сад се хвата за једно сад