Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Угледала их је једном давно, још кад је кренула са планине. Није могла да заборави ни њих, ни прохладни дах планинског цвећа, ни своје крилате воде. Њене пешчане обале биле су равне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЦXX ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги
Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог. И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Као стражар тавне ноћи бледи месец тихо сјаје, А прохладни ветар душе са висова Хималаје. Он разноси слатки мирис и лелуја косе твоје, А ти спаваш, слатко сањаш, моја ружо,
А на чистом, плавом небу бледи месец тихо сјаје, И прохладни ветар душе са висова Хималаје. 1886. (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) Вече је одавно прошло...
кад сунце прижеже жарко, Варљиве слике ваше: кристалних вода сјај, И сниске, кудраве шуме, и сунце над њима јарко, Прохладни, мили крај. Ал' где је кристална река и сенка питомих шума? Преда мном рудине пукле и равна пола та...
ИВ ПАЛМА У Алхазарскоме врту висока палма се диже Из мога завичаја. У жарки летњи дан С Алгавре прохладни ветар лелуја њезине гране, И она снева сан: Под њеним кореном слатким пустињски источник Шуми Око ње пешчано море и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1903. ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге
Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог. И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак, Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. 1904.