Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Рану јесен дочекао сам у високом умбријском градићу. У септембарским већ прохладним ноћима искусио сам паничну тјескобу пустог градског трга, оковану својим каменим оквиром, с крпицом звјезданог неба
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ви травне, вите стазе, И ви пећине горске, С прохладним, благим миром, И ви обале морске, Чувајте спомен друга. Ти, Ехо, носи широм, С мирисом и зефиром, Са орошена
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Хајде! — рече девојче људским гласом, ухвати га за руку дланом лаганим и као пролећна трава прохладним, па га поведе собом. »Куда?« помисли Старац. »И, ко је она?« »На кога ли га сећа?