Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
избјегао твоју судбину, али, ево, има неко доба како ме, за мојим радним столом, освоји црна слутња: видим неку ноћ, прохладну, са звијездама од леда, кроз коју ме одводе незнано куд. Ко су ти тамни џелати у људском лику?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Истог трена из дубине ходника зачу се јасно и поновљено: — Еј, еј! XВ Јесење сунце већ је било угријало прохладну сјеновиту јутарњу шуму, а од Јованчета и Мачка још ни трага ни гласа.