Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Лирска слика притом се изоштрава, а хумор бива топлији, незлобивији. Лепо и смешно два су вида чудесног. Човек проходи земљом омађијан, а већ иза првог завијутка сам враг зна шта га чека: можда збијен муслимански заселак ушушурен у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Време нашега живота проходи непостојаним неким свагдашњим и брзим походењем сваки [од] нас к своме скончању... Из потаје трчањем приближава се к
Ветар шаком хватати. Од миша вук. Кратак нам је живот и добро са злим проходи једнако. И то се достапут згађа да правица и к добру супроћ стане. И вода је слаба, ал' ватру силовиту гаси.
Нејма по смрти покајања. Недај своје умље за безумље. Буди слепу око, хрому нога, кљасту рука, старцу штака; не проходи на празно просјака. Куд доспели да пристали. Да се сам обгрне с благом, а други нека оскомине гризу и јед гутају!
и конац, божији преоштрени мач којино хатера нејма: Нит се кога ушундише ни жали, а ни штеди, ни се икад затупљује, проходи ли где кога.
А зором рано, то је детињи живот. СТРАШНИ КРЧМАР Сами видимо да сваком ово време скоро проходи и тако то брзо пролеће и прха кано кад гладан орао на коју стрвину лети.
памећу, каје се за своје царовање и за намет људскога многа данка, најпаче за крвопроливање, чудећи се где царска дика проходи и у ништо се стаје, камо ли господи земљоздржање и поноство тафрено!
Ласно она свуда излеће и прелеће, куд год хоће проходи. Небесне висине и подземљане дубине ода на крај света до на крај, нигде преграде никоје себи нејма ни забране које.
ни огрубили, а ето, сами знамо и видимо да свашто живо што је год састаљено од меса и крви, то све стари и груби и све проходи и нестаје га с овога света и ка зрело жито у свако се доби пожиње и збира се.
онде исказити ће гору беду, како и говори: »Јако беди адови обретоше ме«, зашто много онде зверова се находи и гадова; проходи тамо љути звер из дубраве пуне густих и лиснатих дрва неплодних, и из мрака кромешњега, супостат ђаво ричући каконо