Црњански, Милош - Сеобе 2
И заиста, хтео, не хтео, Исакович се, тог четвртка – који је у цркви био дан успомене на Прохора, Никона, и друге мученике и испоснике – спремао, од раног јутра, да госпожу Евдокију посети.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја знам да ме ти чујеш и да чекаш шта ћу ти казати. Прохора свога раба желиш да саслушаш, хоћеш да сазнаш има ли шта да ти каже, он најнеуспелији и најбеднији у твоме људском
малу тајницу, нешто као неку сићушну погану помисао, тек толико да и ја имам нешто своје, да се промучиш одгонетајући Прохора, да га по томе запазиш у гомили припростих двоножаца, који су ти верни и који те се плаше, који не сумњају у твоје
Зашто ме и ти исмејаваш, Господе? Зар није доста што си на мене натуткао људе, него ми и жабе шаљеш, само Прохора, свога верног пса Прохора, да понизиш.
Зар није доста што си на мене натуткао људе, него ми и жабе шаљеш, само Прохора, свога верног пса Прохора, да понизиш. Обећаваш ли то мени, Господе: издржим ли и ово искушење, отвориће се двери тога раја? Раја?
Јутрос су у цик зоре себри нашли обешеног о уже, исплетено од сукна мантије, калуђера Прохора. Висио је полунаг о грани великог старог храста изнад раке у којој је провео неколико ноћи, издржавајући завет.
Сада је овде у мојим рукама. Окрећем га и загледам. Хоћу ли то идући његовим складним линијама до Прохора да досегнем, да га прочитам у овом једином рукопису који је за собом оставио? Има ли те овде, Прохоре?
Христове груди су моћне, Прохорове тесне, утонуле: на Христу силна снага, кипте пусте мишице набрекле и бујне, у Прохора млитава сува кожа што виси са искривљених костију.
Говорио сам, док је радио: Погледајте, Прохор по свом лику и обличју деље распеће. То распеће нико осим Прохора није имао могућности изближе да види.
Димитрије Никанор је отишао у скит, у Митровачку пећину. Угледајући се на покојног Прохора, обукао је кошуљу од сирове кострети и зарекао се да ће тамо остати све док му Господ не покаже пут спасења за
Према ономе што нам је Никанор о томе рекао, анђео је знао све о нама: и да сам ја отерао у смрт грешног Прохора и да је Доротеј издао, па чак и то да је млади Матија блудничио са оном курвицом на Кули.
Али ја уображавам да сам непокретнији од мртвог Прохора чије кости леже помешане са глибавом земљом под манастирским храстом.
Кости су му већ потамнеле, влага се увукла у њих и лагано их разједа. И од Прохора сам дакле непокретнији. Боже драги, докле сеже моја облапорност!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
отишао у свет, и постао ово што сам сада: ваш свештеник, ваш деда калуђер, испосник Свете Горе, намесник Светога Оца Прохора Пчинског. И зато сам срећан. Сан ми је лак, душа чиста, тело мирно и мртво.