Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гомила доконе меропашке дечурлије, јурцајући по шуми у потрази за вранићима и сврачићима, наишла је на Прохоров скит. Он је тада некуда био отишао у потрази за хра— ном. Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме.
Монаси нису хтели ни да дотакну његов леш, јер су нашли далеко одатле у траву бачено распеће, Прохоров чувени крст који је он неколико година брижљиво резбарио. У људе се увукла страшна мора.
Димитрије Не волим врућину јер рутави Исидор тада иде бос, не чујем га кад дође до врата и немам времена да сакријем Прохоров крст.
Сви су они били некако женскасти или, што још горе, испијени, мршави, као лешеви исушени. Прохоров Христ је био нешто друго, нешто потпуно од тога различито: снажна људина, биковитна и силна.
већ усправна и моћна, у његовим цртама и борама нема мемле, његово тело није руина из које је исхлапео живот. Прохоров Христос је бог.