Употреба речи прохте у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А онда, дође овакво једно поподне, топло, лепо, па јој се онда прохте да се истутњи. Хај, хај! Да ли и Варвара каткад тако мисли?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја сам госа у овој кући!... ја, ја... разумеш !... И њу ћу да доведем, кад ми се прохте, да знаш!... — Можеш... само онда ја и ово дете нећемо живети с тобом. — Ко?...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Док ради, одједном јој се одмора прохте: Њу, знате, одликују висока чувства!” „Десница, пак, не зна за идеале Ни Серјоже, ни Јоже — не дај Боже!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Мене заголица грло и нос и прохте ми се да се напијем каве и напушим дувана као какав турски паша. То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Можеш их мењати! — човек у црном спусти врећу крај Дрвосечиних ногу. — А можеш их и бацити, ако ти се прохте! — црног огртача и црне капуљаче, наједном нестаде. Ветар се нагло утиша, а Дрвосеча помисли: »Сад, шта је — ту је!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности