Употреба речи прохујала у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

педесетих година, као Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, има их који долазе касно, када је омладинска бујица већ прохујала, и када су се, седамдесетих година, духови окренули на другу страну.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И у том мраку, нејасно и збркано, изађе му сва прохујала младост, празна, старачка, неискоришћена. И тако у искиданим сликама, лудо брзо, пролазиле су поред њега све прошле

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

О. Караџића, Бгд 1854, 30—1, без имена писца, наравно. Али је и њена слава прохујала доста брзо, најпре ће бити због језика којим је писана: већ је Седмица (1858, 4а), желећи да у једној причи прикаже

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Између тих периода хладних лета, прохујала су времена топлих лета, па бих могао да саопштим тачна доба средина тих топлих периода, но не желим да нагомилавам

То захтева закон еволуције планета. У давној прошлости, која је прохујала пре хиљада милиона година, био је Марс цветна башта Сунчевога система.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ми се бедно стеже, Железне пруге за њом спајају се у пољубац и беже; И срце ми се стеже, усамљеност моста је дубока, Прохујала локомотива, зашкрипала кола сељачка. ЈЕСЕН Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности