Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Како дође, процвилела мати: „Помоз', оче, молитву очати!“ Отац гледну јадно боно дете, Погледа га од главе до пете: „Ришћанице, болест
“ Од по ноћи тако процвилела, Од по ноћи ока није свела. Већ је време, доста би праштања, Доста збора, доста световања, Јунаци се коњица
“ Она опет: „Никад, ох, никада Више мени нема те назада!“ Сву ноћ тако јадна процвилела, Сву ноћ ока јадница не свела.