Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У четири и петнаест појавише се најзад и задихане овце. — Како је овде романтично! — процвркута једна месечарка у бунди од синтетичког астрагана. Чудо једно што је свет навикао на шаблоне.
— Али, мила! процвркута историчарка. — Ту сензитивни стимуланс није више једини и само епидермолошки знак симбиозе, већ су, изгледа, потребни
— догодило се да је човек насумице окренуо два броја, и то 95! У истом тренутку један милозвучни женски гласић процвркута нежно, као што само он уме: Сада је тачно двадесет три часа, осамнаест минута, тридесет секунди“.