Употреба речи процесије у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ђорђа и Св. Софије. Да поменемо и утицај Свете Горе са њеним многобројним манастирима, сјајне грчке верске процесије (поворке) и многобројне калуђере и свештенике који иду по народу.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Жалфија, кадуља, славуља, питоми пелин (Шулек). Она је утук против злих демона. Кад су процесије о Русаљама (Духовима) и о Брашанчеву, просипа се она дуж пута, да се одагнају вештице (у Приморју, Караџић, 3, 1901,

(»најстарија југославенска липа!«), па је доцније ту стављен крст (Рад, 1. с., 164). И данас се за време пољске процесије застаје код по какве угледне л. и чита јеванђеље (Врчевић, Помање, 76). Поједине свете липе спомињу се често, нпр.

има апотропајску моћ. Да њу доиста има, види се из приморског обичаја да се, кад су процесије о Русаљама (Духовима) и Брашанчеву, посипа дуж пута с., јер је оно утук од вештица (Караџић, 3, 1901, 191). Од с.

Ћипико, Иво - Пауци

Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности