Ћипико, Иво - Приповетке
боје; избочите стијене свијетле се у мјесечини, а гудуре су у тами; врх му је сур, одувијек го, само што између процијепа са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при
— Ово је сада моја кућа. Нађох се међу старим развалинама, чије је испуцане зидине оклопио бршљан, а из процијепа висе дуги, жути цвјетови; док уђох, неста ми испред очију оне пуне, дање свјетлости, а у себи осјећам нешто