Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најприје ће се, сабласно полако и нечујно, спустити квака, затим ће се кроз процјеп помолити румено насмијешено лице какве обртничке супруге.
Понекад као тежину камене плоче. * Дуго ме мучи узана пруга сунца која се пробила кроз процјеп застора, пала као танки свјетлосни прут на моје узглавље и рањава ми око.