Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад се мало прибра, клече и одиже обје руке. Владика се бјеше већ одмакао и онај човјек за њим. Ђакон скиде капу, прочеша се по глави, затабања ногама, напући уста, па уздахнувши дубоко отиште се и он к њима.
“ Отац и мајка погледнуше се. Милица зину, па је гледаше у чуду. Сердар стиште очи, па се прочеша чибуком међу обрве. Протрља, протрља, док му се кожа не зацрвење, као тражећи да му боље тукне међу очима.