Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још од њега леже црепи, Али де је онај лепи? Кад би сада опет дошô, Ма и овај други прошô! (1843, јул) ПУТНИК НА УРАНКУ Тама долом, тама гором, Наоколо све почива, Само вода са жубором Са камена што
28. На место већ сам ја определно дошô, Ја таки гледа његову околину, На десно, лево њу сам таки прошô, Дикоју нађо гаја ту тишину, И мало сам још даље ошô, И открио сам врела ту бистрину; То срцу моме допало се је
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' уста она можда медена што толики испричаше нам плам? Кроз уста та је прошô пољубац што старе своје њиме целује поштовалачки млади нараштај; ал' још та уста, још то није Вук.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
с те ледине. Сад му је већ дотужило, па већ ни не млати, само тумара. Ишô је сад од немила до недрага, прошô је и кусе и русе док није стигô на једну велику планину, а на тој планини један велики косати, брадати дида, а том
Ишô је сад, и тушта свита прошô, и тушта пута је тикве у уши задивô, док није наишô на два пијанца, који су мислили да у тиквама вино носи, па су и̓
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КОЛЕБАН: Не рече ништ’, Нит’ сам га хтео даље питати, Да не бих какву сумњу будио. Тек, кад сам прошô поред прозора, Кô танку фрулу меке песмице, Њезин сам гласић чуо молити: „Немој да идеш, душо, остани!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
То ти је морао неко казати, или си од неког чуо? Давид: Млого сам ја, господини моји, свијета прошô, из млого вуруна крува ио, са млого врела воде се напио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Академија наука“ 1887. [МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми ниси рекô: „3богом остај!“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место?
“ „Ах, чуће се!“ абат на то, „Не питај ме више за то! Јер за четир' дана тек, Па је прошô и мој век. Цар то рече, шале није, Ако, синко, не добије, На питање жеља зли' Одговора моја три.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али Марко вили проговара: „Б’јела вило, грло те болело! Како бих се са Шарцем растао — кад сам прошô земљу и градове, и обишô исток до запада, та од Шарца бољег коња нема, нит’ нада мном бољега јунака!