Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, зар већ? Зар заувек? Зар је то могућно!? Али ја не викнух, не „сруших небеске сводове”, него једва прошаптах, и то — њој: — Зар већ идете? Она тужно слеже раменима и послушно показа очима на оца.
Онда претрнух кад се сетих шта је ноћас било, и механички прошаптах: „Боже, знаш оно за бабу!” И опет: „Боже, ама убиј оног Зеленбаћа!” Не мислећи ништа, обучем се и изиђем из собе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је свуд исти, јер је мртвац. Осетих сву нашу немоћ, сву своју тугу. „Суматра“, прошаптах, са извесном афектацијом. Али, у души, дубоко, крај свег опирања да то признам, ја сам осећао неизмерну љубав према
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све се око мене окретало. И не знајући више шта чиним ја страсно прошаптах. — Снајкице!... Ох, снајкице! Па је бесно зграбих око паса.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Да ли је код куће? — прошаптах. — Ја мислим, да јест — одговори Стевица једва чујним, уздрхталим гласом и поче ме гурати руком, кроз коју је