Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад су ушли у порту, застадоше мало; један човек стар, у масноме фесу и подераној кошуљи, изиђе пред њих, нешто им прошапута, извади иза појаса кључ, којим је откључао ходник од калуђерских ћелија, и пусти их унутра...
Затим извуче из недара једно парче конопца, растезаше га, пробаше да л’ је доста јак... Па онда задовољно прошапута: — Ово мало труди милион ока барута да запали, а ово парче конопца читав град да држи затворен!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој... Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. Јелица прошапута: — И баш хтеде да те убије? Он слеже раменима. — И то због мене!
Она стаде. — Је ли, Јелице? Право ми кажи: или волиш мене или њега? Она се зарумене и обори главу. — Ти знаш — прошапута. — А за њега не мариш? — Не марим. — Нимало? — Нимало. — И... свеједно ти је? — Свеједно!... — Добро, иди сад!
И погледа на небо. Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси... Она прошапута: — За грм, друже!... Била је уверена да је то Станкова звезда...
Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом. Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити. И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” Неко га удари у слабину. Он се трже и погледа. — Устај!
Знаш ли шта ти код куће раде?... Па и не питаш?... Станко обори главу. — Не смем! — прошапута он. — Јеси ли гледао кошницу кад замре?... Е, тако је твоја кућа замрла!...
Једна прилика замаче. и изгуби се међ дебелим храстовима... — Шта је? ... Ко то би? — упиташе сви. Старац само прошапута: — Маринко! 12. ЛОМ Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву. Дочекаше га тамо не може боље бити.
Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу. Две му капи кануше из очију и прошапута: — Опростите!... Сад ми није до мојих рана!... Горе је ово!... А кад забеле зора, он викну: — Сурепе! — Шта је?
— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. Па, бацивши се на постељу, прошапута: — Да само хоће бог дати да ова киша стане!... Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мало после приђе нашем кревету. Гледа нас све, гледа моју сестру. дође опет насред собе, опет погледа уокруг, па прошапута: — Спавају! — Али се трже од свог шапата и као да се окамени насред собе.
Као каки дуси! Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце! — прошапута мајка, па изиђе напоље. Ја скочих па и сам пођох на врата.
Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. — Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање. Би ми необично пријатно.
Била је бледа као снег који малопре газисмо. Из очију јој грунуше сузе. — Боже! — прошапута она некаким гласом којим, ваљда удављеници говоре. У тај пар чуше се нечији кораци низ степене.
— Надам се да ми нећете за зло примити — рече гђица Ведел — што сам тако слаба у географији. — У географији! — прошапута Ана подругљиво. — О, молим вас — рекох ја клањајући се. Ани би очевидно досадно и непријатно. Она се сама стидела.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— И-ју, ала је безобразан! — прошапута Јула кад онај поче песму, али је зато опет пажљиво до краја послушала! Е, баш је безобразан!
— Нема га,... отиш’о је — прошапута Јула. — Хунцут један!... Мисли он, ја сам му она са шора паоруша... Отиш’о је! — рече гласно. — Хе, хе!
— Јуцо! — чу се глас гђа-Сидин. О, Јуцо! — Јао, та мáма је будна! — прошапута Јула. — Јуцо!... Је си ли ти то? — Ја сам, мамо! — одговори плашљиво Јула. — Шта радиш тамо у то доба?
Бечлија, хирург и дентист т. ј. зубних болести лечник«. — Дакле, то је она! Јула! Како је лепа, — прошапута путник у себи, па скиде шешир, махну њиме младој жени и поздрави је. А она се осмехну и отпоздрави га пријатељски.
— доћи ће, Иво, господин попа опет. Је л’ те да ћете доћи? — Јесте, доћи ћемо! — прошапута путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом, и пружи јој руку, и рукова се с њом, и гледаше је.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чачкао је нешто у свом чибуку, који му се често гасио, па би се осмехнуо, и он, лудо. „Сам!“ прошапута. Сам! Као да је то могуће. Оцу који има шесторо! А који ће имати, идућих десет година, још толико.
Нема нероткиња код Исаковича – прошапута Ана – Павлу. При заласку Сунца, у тој кући у Токају, док је Ана шила, а Ђурђе оправљао неко седло, Павле је, седећи на
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Гдје је трећи? — Трећи си ти који улазиш овамо! — прошапута сам за себе дебели крчмар, а онда гласно додаде: — Трећег сам послао по ракију. Сад ће се вратити.
Ау-вау, тражим пријатеља! — Ено још једнога који је у невољи — прошапута Миш пророк. — Колико чујем, то је неки пас. — Шта кажеш, зар да псу помоћ указујем?! — зачуди се Тошо.
Гле како крупно дишу, сигурно од страха! За сваки случај, Брко опрезно испружи руку, напипа нечију длаку и весело прошапута: — Они су, они! Сад ћу да их распалим тољагом!
Црњански, Милош - Сеобе 1
све шуме у даљини... брда... и облаке... па, уневши се бискупу у лице, прошапута... „тамо аз појду...“ И заплака. ИИИ ДАН И НОЋ, ПРОТИЦАЛА ЈЕ ШИРОКА, УСТАЈАЛА РЕКА, И У ЊОЈ, ЊЕНА СЕН Кућа Аранђела
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку.
У руци је носила неку дечију књигу. – Хеј — прошапута — хоћеш ли мало да ми читаш? – Шта? – Пепељугу. – Добро! — рече — »Био једном један добар човек који је имао лепу
Прођоше покрај њиховог стола и не погледавши га. —Хајде, мала, дижи се! Време је... —Време за шта? — прошапута Нина бледим уснама. —Видећеш! Крвник и његова жртва.
Брадавице јој опет набубреше, али овај пут је није било стид због њих. — Дођи… — прошапута. — Дођи! — Опустите се и спавајте... — казао је. — Све ће бити у реду.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
суштини стран, а кад га опонаша, проналази прилично јевтине ефекте: Паде жути лист на ревер од капута, задржа се и прошапута: -Ја сам Француз Пјер. Ставих жути лист у рупицу на реверу и рекох: -Ово је место за француског Перу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута: — Аха, ради, ради, куца!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо”. Векови су прохујали од чудесне оне ноћи, — Векови су прохујали и многи ће јоште проћи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И још дубље рију и канал продужују у позадину. Пешаци... Ипак, поздравише ме, а један прошапута: „тобџија“ — и сви погледаше, чини ми се мрско, у моје сјајне чизме и светле мамузе. — Где је командант батаљона?
Мртве оставите где су, рањенике склоните, а остали на своја места. — Господине капетане! — прошапута Ђорђе, коме се глава једва видела од завоја.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
!... — изговори пошто се прибра од чуда, и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати. Онај што је дошао прошапута нешто с њим, ваљда му реферисао шта се све догодило. Шеф се намршти и опоро ме упита: — Одакле си, говори!
Ја му испричам како сам залутао, и да сам из далеке земље Србије. — Слушао сам ја о тој чувеној земљи! — прошапута онај за себе, и погледа ме с решпектом, а затим ми се обрати гласно: — Ето, тако је код нас — продужи он.
Па овај што уђе у механу, то је виши пандур, а ово је један од најугледнијих грађана, наш велики богаташ и патриота — прошапута мехаџија. — Па што допушта да га јаше? Механџија ману на мене главом, те одосмо мало у страну.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Тако ли је то? Једино то што себи прошапута и остаде да седи поникнута, држећи се руком за подбрадак и уста. И за чудо, опази како сада ништа не осећа: Ни страх,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Господа, дишући као цигански мјехови, протискоше се кроз војнике. Конте Пјеро, пошто прошапута нешто са својима, отисну се од њих, те се примаче к ивици бедема.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Осињача се прекрсти и прошапута: — Опрости, боже и мајко канделорице! — па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Са јастука га гледају њена два мутна, закрвављена ока. — Рекла сам ти да изиђеш, Никола. После опет дођи — прошапута Симка, не скидајући очи са Ђорђа. Никола подиже браду са кревета, накашља се пролазећи поред Ђорђа и изиђе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Када бих постала небеска река! — прошапута, а Велика речна мајка задрхта од ужаса. — Тог није било, нити ће бити, кћери! Ниједна се река још није попела у небо.
Али тек кад лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче! Али врабац се и не маче ни први ни други дан.
»Да није он то говорио?« не верујући самој себи, девојчица навуче прекривач до браде, а врабац прекорно прошапута да нема времена за играње. — Устани и посади семенку расковника, а онда чекај док из ње не израсте плод.
— Кога си видела? — мајка у чуду рашири очи. Девојчица пребледе. — Не могу да кажем! — прошапута. — Зар ниси малопре рекла да си видела Татагину децу, а знаш да она никога нема? Зар лажеш?
— Можда би Звездан помогао? Реч по реч, исприча он малишану све о звезданоме дечаку, помилова га по коси, па прошапута: — Мисли на њега, помоћи ће ти! Само што изговори Златоусти те речи, нешто блесну. — И хоће! — трже га нечији глас.
Али године су пролазиле и он поверова да је све био само сан. »Сан био, сан прошао!« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морском дну, изненађен.
Али, чим први зрак сунца паде на стену — он задрхта и пође ка обали. Затим се склупча крај њених ногу и прошапута: — Буди моја невеста! — плахо се подиже и загрли је, а стена се трже, обрадована. »Гле маленог!
— Таквог јајета није било, нити ће бити! — узвикну једна ласта, а месец склизну у дубину да га види, и задивљено прошапута: — Гле какво је! Јаје и само поверова да чудеснијег од њега нема, али нешто у њему није му давало мира.
Шта сада? Најмлађи свирач онај што се тек од земље одигао, заплака, а бор опусти гране до земље, и прошапута: — Пењите се!
— зајаука. Вила одречно одмахну главом. — Не Могу ти вратити сина! — прошапута. — А не могу ти ни одузети живот. Морнари чију си смрт скривио не примају те! — њено светлуцаво лице потамне.
Затим пожелео своје златне плодове, и добио их. Тај пут до мора ја ћу проћи, заиста проћи! — мали воз снено прошапута, а свет дечакових играчака се насмеја и не престаде да се смеје До дубоко у ноћ.
Који је још собни воз прешао пут до мора? Који је покушао да га пређе? — Ја ћу покушати! — тонући у сан прошапута мали воз. — Покушати и прећи! Морам! Морам! На главе играчака, као слатка киша, паде ноћ.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пред манастиром, у хладу његових аркада, очекиво ме Мардохај. Обазирући се лево и десно, пришуља ми се и прошапута: „Важнијих ствари имам да са вама говорим“. „Стојим вам, драги мој, радо на расположењу“.
Пембертон се загледа у тај призор. Дирнут њиме, прошапута: „Мучениче науке! Наслони, мирне душе, твоју уморну главу на тај јастучић који си некад сачинио; он ће те уздићи до
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ко је то ? — дрекну јак мушки глас и умуче, јер Митар напипа рукама уста и стеже их, па се наже на ухо Јову и прошапута му: — Да ниси писнуо!... Овде је капетан са целом војском: пропао си ако мрднеш.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
све шуме у даљини ... брда ... и облаке ... па, уневши се бискупу у лице, прошапута .... 'тамо аз појду' ... и заплака“. 266 Може се, наравно, овај одговор и другачије тумачити.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свачије се лице зажарило туде, Свако прошапута: „Несрећни Мргуде!“ То је тамо страшно и да с’ у сан снива. Али, јаој, Мргуд има оца жива — Па кад стигли гласи до
Краков, Станислав - КРИЛА
Хтеде подићи руку, која беше оловном куглицом пробијена. Он то није чак ни осећао. — Дај... руку... — прошапута кркљајући. Мали официр прихвати ту крваву, већ охладнелу руку, и његове уплашене очи стадоше се влажити. — Збогом...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
да ме састраг загрлише две мале, коштуњаве, сухе и хладне ручице, а на самом уху некакав слабачак, потмуо детињи глас прошапута ми: — Чичо! пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ули-де му Мићане, једну чашу. — О, људи, ово укрстило са обадвије стране, па не да ока отворити! — прошапута зловољно Мићан и поче точити. — Јадан ли сам и кукаван, како ћу шјутра старјешини изићи на очи!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
3а руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо.“ (ВЕКОВИ СУ ПРОХУЈАЛИ...
,,Буктиња светли се тамо, И кмет са момком иде.“ Кића се лагано диже, Пови се, да боље види, и наже Звездани ближе, И прошапута нешто. То рече од жеље саме, А затим затури гуњче кицошки, на једно раме, И подбочи се гордо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На једној узбрдици сасвим стаде. Ноге су му дрхтале. Само што не падне. — Не вреди!... — прошапута сеиз. И не питајући ме, откачи колан и скиде седло. — Заведи га са стране пута, да га не згазе — рекох пригушено.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, камо се оно сакрило! — узвикну и загледа у своје радосно лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно!
Старела је и дебљала река улазећи у море. — Сада си део мора! — сетно прошапута река Белутку, губећи се у модрој, сланој води, али се малишан наглас насмеја. — Сада си ти део мора! — рече.
Све! Сваки цветак: од руже до маслачка! — То је немогуће, пресветла Царице! — прошапута један од Царичиних доглавника. — Чак и када бисмо за три дана успели да уништимо цвеће у нашој Небеској царевини — оно
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Пст, мичу се! — прошапута једна дјевој чица. — Мичу се кад их ја мичем! — забобоњи из жбуња неки дјевојчицама добро познат глас.
Галама одмах престаде. — Нешто се спрема — прошапута Стриц. — Дјечаци! — поче Јованче. — Ми се морамо заклети да нећемо ником казати гдје се налази наш логор, да један
Јованче застаде. — Да вирнемо тамо, а? — Чекај, да ти се прихватим за опасач — прошапута Мачак. Пажљиво освјетљавајући испред себе, Јованче учини корак-два, па стаде. — Шта је?
— Језеро! — прошапута Мачак обузет свечаном језом пред тим смиреним огледалом подземне воде. — Богзна колико је дубоко. Сигурно сто метара.
— Богами, ја се не бих усудио — прошапута Мачак. — Нарочито не бих без резервног уметка за лампу. Замисли: изгори ти батерија, а ти останеш у мраку, у води.
Глас му је тако дјетињски, нимало страшан. — Еј ви тамо, упалите! — молио је гласић. — Сад ћу да се јавим ! — прошапута Јованче. — Оно је патуљак. Знаш, онај из приче. Мачак му чврсто стеже руку и промуца: — Хајде па шта нам буде.
Лазар Мачак збуњено погледа у Јованчета. — Откуд патуљак зна да је мени надимак „Мачак“? — Свашта они знају — прошапута Јованче, па се одједном окуражи и упери лампу право у дубину ходника. У кругу свјетлости нађе се нешто живо, помично.
— Па ја више нијесам ђак, готово је! — прошапута он као да се буди иза сна. Тога тренутка престало је оно право, безбрижно дјетињство ђачког харамбаше Јованчета.
Кад су се враћали кући, Јованче се одједном приби сасвим близу свог друга и прошапута: — И наш ће Николетина доћи с пушком. — Откуд знаш?! — врцну се Стриц као да је нагазио на дивљу мачку. — Знам.
— Е, сад је ред на мене! — узбуђено прошапута Стриц и натуче шешир на главу. — Дедер, ноге јуначке, покажите се! Потрчао је укосо преко шумарка и тек што је доспио
— Их, добри дјечак! Касно си се тога сјетила! — увријеђено и ожалошћено прошапута Стриц. — Па дабоме да је мртав! Јасно је видио себе мртвог на некој зеленој пољани, а Луња се нагнула над њим па само
— Ето ти баш, нек виде да сам мртав! Јованче повири иза жбуна, стукну и прошапута: — Пст, ево неког, лежи! ... Пази, па ово је Стриц.