Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јато питомих голубова прхну иза зидова увис, прошара небо расечено крстом и улубљено оловним клобуком кубета, па косо опет паде иза зида.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
опип, осјећа и најмањи дах вјетра, и најлаганији срх зрака који проструји по његовој наоко грубој и бешћутној кори или прошара међу његовим грањем; оно слути у далекој ноћи и најмањи шум вјетра који још није наишао на њ — али је слијепо);
Вршком стаситог либанског цедра у средини тријема прошара мали срх. — А што каниш даље? — изненади ме питањем. — Па... као и досад — одговорим неодређено. — Кад путујеш?
Насмијали смо му се у лице, а оно је повријеђено одскакутало. Сонцерт цхампêтре. Лишћем тополе прошара мала језа и оно јаче заљеска. На већ косим зракама свјетлуцале су се међу гранама нити паучине.