Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мој друг, које од пута, које од прошасте ноћи неспавања, крепко заспи; а ја се попнем на једну унку, и почнем гледати к Семартону.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ту одвратну слику, којој су фратри присуствовали, дуго је имао пред очима. Долазила је зима; прошасте се сећа са ужасом. Само Мајка божија сачувала га је и дала му устрпљење да је претури.
Ћипико, Иво - Пауци
Али прошасте суботе, кад је код ње био, сневеселила се Злата иза вечере, па, кад је упита што јој је, милујући му дебелу руку вели