Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Је ли ово из мочвари захваћено? Слично киши! Да га пије, повратило би и море! Е ако смо с овим у прошевине ишли, лепе смо невесте доводили у дворе! Па зар овим да се посвете Дечани? Овим би се и але и гује плашиле!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. — Па добро, добро — рече он. — 3нам добро, добро. Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. — Да видимо. Ваљда ће бити! — Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка.
На самом прагу чу речи очеве: — Младене! Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази. Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.
Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша... Како да му каже да од прошевине нема ништа?... Ниједна паметна мисао да му дође у главу...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та знам, знам... ал’ тек... к’о мислим да... не мора због тога баш тако! — чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине! Ју, боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори! — Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица...
натарош и гђа натарошевица споменуше да је овако свечаније, а и званичније. Званични део прошевине био је и свршио се. Гђа Сида изређала је све поименце шта ће Јула у ауштафирунг донети, а тека Макра је опет изложила
Доста што ћу вам рећи да је Шандор (тако су звали Шацу сви од прошевине у кући) потпуно задовољан био кад му је показан био тачан списак свију ствари, и кад му је још примећено да ће кроз
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тако целу ноћ, а некад сврати и на весела, славе, прошевине. Примају га сви радо. Нешто што га се боје, а нешто што су као више сигурни, кад је он као власт ту.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се... — храбрећи је врати се у собу. XИИИ После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда-Марку. Од скора су се били доселили из Турске.
А опет целог дана не може Софка да се одбрани од дарова и поклона што јој отуда свекар Марко једнако шаље. Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село. Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу.
И онда, чим се испросила, унапред је знала да ће све ово бити: цела њена свадба, и оне прошевине, и китке, и дарови, и оно скупљање мушких на ћошку, гледање и сада ово у амаму.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А из те је подлоге Станковић, поред осталог, и могао добити подстицаја да три одласка из куће - на дан саопштавања прошевине, на дан ритуалног бањања и на дан венчања - стилизује са доста јаким тоновима девојчиног опраштања од једног живота
захваљујући свом богатству, узима за сина који је двапут млађи од ње; при чему тог сина и не доводи „на гледање” пре прошевине; што је напослетку, мада она то још не зна, узима са помишљу да му буде суложница - све је то само сартавни део
Штавише, премда изгледа да Софкина страдања настају тек од прошевине, од очеве и свекрове одлуке, па касније од Томчине зловоље, она су ипак зачета много раније у њој самој као конфликт
по начелу метонимије - унеколико нам постаје јасније и књижевно значење Софкиних премирања на дан саопштавања прошевине, на дан ритуалног бањања и на сам дан венчања.
А што су те слике покренуте у време прошевине и свадбе, то није као код неких других јунакиња због растављања од драгог или удаје за недрагог, него је „због другог
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А све надгледајући и учећи је како ће коме од родбине и какав дар да спреми и дарива их приликом прошевине, испита. Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави.