Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Идите и тајно начините сваки мизаре (прошенија) на цара”, рекне му Мустафа, „и ударите што више можете имена, и који нема мура (печата), нека прст притисне.
Он им рече: „Чекајте ви ту (у Београ-. ду), одговор ће одма доћи.” Кнезови остану да чекају одговор на њина прошенија из Стамбола.
Пређе и неки Гаја (Николајевић) с Чардаклијом (кога ћете доста писама међ мојим ̓артијама наћи). Начинимо прошенија како смо умели, попишемо од сваке нахије гдегоде има какви̓ зидина, развалина или гомила камења од цркве и монастира,
Тако и ми и Турци од боја престанемо. Прошенија (за Русију) стоје готова, но за њи̓ мало људи знаде, јербо ми кријући то све радимо и чекамо док дође Бећир-паша, да
Ја најпосле дођем онако љутит нашем чадору, зовнем попа Симу из Бранковине, и мало за кућу наручим, па онда узмем прошенија која су одавно била готова, и рекнем мом стрицу Јакову: „Збогом остај!” „Зар — вели — доиста оде?
— Затим окрете се нама: „Јест у вас бумаги (артија)?” — „Јест” одговоримо ми. — „Давајте”. Дамо му ми прошенија и он нам рекне: „Ви бумаги за границом у карантину Могиљевље будете получит, счастљива дорога!
Зато је генерал-конзул од нас бумаги и узео, ако би нас по̓ватали, да се прошенија спасу, и зато нам није дао у Јашу ноћити но брже да бегамо за границу.
баш у Србији родио и понајбоље почетак српског востанија а и садашња опстојатељства знам — устанем и она на цара наша прошенија изручим и седнем. Министер прошеније прими, види да је на императора и рече: „Хорошо, ја ћу доложити государју”.
— „Прочим Турком визир что здјелал?” — „Он прочим Туркам всја опростил; а нам објешчал сва наша прошенија, у девјат пунктов предложена му, точно исполнит, и од султана на то потвержденије исходатајствоват и хатишериф.
000 фрајкора да нам за оно даду). Но они су нам писмено на наша прошенија одговорили: да су они с отоманскоју Портоју у великом пријатељству, и да они нама ни војске, ни официра, ни оружја
тражити Русију за покровитеља, да им смело можемо казати, да су они нас оставили а не ми њи̓, и да виде наша у марту прошенија и њи̓ов одговор у истом месецу 1804. године; као што су мене неки великаши у Цесарији, кад смо пребегли 1813.
У БЕЧУ У време Бечког конгреса Други ред поласка мога с прошенијама у Вјену (Онда сам понео и печате, ако се она прошенија не одобре да другојачија могу правити.) 9. декембра 1814.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Људи кад чују моје толико „криво помисле наравно: „овај зна и шта је право“, пак навале да им пишем прошенија. МИТА: Шта си ту могао знати. АЛЕКСА: Алат чини занат.