Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
муж њезин отиде, она ти богме у та исти час дозове слуге и нареди им да сјутра зором одведу ову сироту ђевојку као у прошетњу у једну оближњу гору, и кад је у гору уведу, да је заведу стрампутицама и збан | де од пута нека је убију и њезине
и приправе се на пут, и отиду те пробуде ђевојку казујући јој да им је госпођа њезина маћеха наредила да је воде у прошетњу, на које она сирота не знајући шта јој се приправља добровољно пристане и шњима се упути.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једнога дана изиђе царевић на прошетњу крај мора, иза једне шуме, кад наједном али ти иде по мору брод и на броду отворен прозор, а на прозору цура.
Царев син брже начини коња златна, прикује га за руду, и тако је чекао до подне. Кад је царска вамилија изишла на прошетњу, царев син попане ту ђевојку, па је однесе и затвори у коња, па бјежи с њом кући.