Употреба речи прошење у књижевним делима


Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

и новац под интерес дају, па кад је задушница не само што и они овамо дођу, него понесу и највеће бисаге и тестије за прошење. Наза их је терала. Чак се и тукла с њима. Зато су је остали просјаци и волели.

Таја је све јео. Али више од варошанке, него од свога и Вејкиног. том прошење прошло. Гробље се испразнило. Сви други просјаци отишли, само они не.

Теодосије - ЖИТИЈА

А ученици припадоше господару лађе и мољаху, не би ли којом вештином могуће било испунити прошење светога. А он их, као да су глупо говорили, укореваше, рекавши: — Нерасудно је ваше тражење.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Какав „голем нишан“?... — Што, зар ћеш сал да гу гледаш? Да лижеш мед кроз шише?... Тој ли? — Ама јок! За прошење ич не беше разговор. Како да гу просим?! Који су они, а који па ми! Чорбаџијска кућа — а наша кућа!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности