Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Сапуњам тако руке, кад онај даса нешто као прошишта у мом правцу! — Молим? — Опростите, госпођице — рече — нешто бих вас приупитао ...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче само што окрену главу и укочено се загледа у Мачка као да нијемо пита: — Шта је сад оно? — Гаси! — прошишта му Мачак у само уво. Прекидач кврцну. Тама потрпа дјечаке.
— Шта је оно? — промуца Ђоко. — Па то је Жуја! — досјети се Николица. — Зове мене. — Умири је, враг с њом! — прошишта Стриц. Николица се спусти на најдоњу грану и провири.
Нико није имао ни даха ни ријечи. — Ево га опет! — тек послије неколико тренутака прошишта Мачак. Бомбардер поново језиво заурла изнад попадалих дјечака као да брише под собом сва брда, шуме и све што је живо.
— Треба само да је с кромпирима и уз то које перце салате. — Ни перца од тебе неће остати! — прошишта митраљезац. — Очерупаћу те као пијевца! — Ни пијевцу није мане — мрмљао је стражар. — Ваља га само добро скувати.