Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Како дошло наопако, тако и прошло! Педесет штапа по туђи бутина, шта је то? Филип, његов отац, у овом што ћу казати, паметније је поступио.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он узе око стотине своји̓ момака и оде. Тек прошло четири — више ли мање ли — сати, дотрча мени у Ваљево момак: „Муштулук, нели, Хаџи-бег ноћас утече натраг на планину”.
Ја прошу: „Что делат буду, времја нашему пашпорту прошло? Нас буду терат”. — „Но подајте грофу Стаклбергу, он вам даст росписку на здешњу полицију, и не будут вас
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Него да се ми оканимо те ђаволске роге! Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака. Прошло је већ два-три дана како је осецана она потра.
— Па не браним — рећи ће Никола. — Ти већ умеш да бираш наките. То нек буде твој посао да набавиш. И тако није прошло ни десетак дана, а адвокат је већ набавио иглу из Београда.
Савка беше на прозору. Он дубоко уздахну, она се подругљиво насмеја. Тако је још прошло доста времена. Било је некако по Илијинудне. Адвокат отпутовао својим послом чак у Чачак.
Симица немаде кад више питати, него полети наниже у воћњак... Прошло је скоро пет месеци. По селу се слабо говори о звеци и тутњави око Симичине куће; кашто само на какој пијанци увече,
— Батали, кмете, богати! — дочека га чича Мирко. — Било па прошло! Што то заподиреш? — Таја кажем само... — поче кмет. — О кани се, море! — прихвати Ђилас.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упита он заједљиво. Лазар одмахну главом. — Мој синко!... Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!... Ово је неки измет... плаче!... То беше што и надраженом псу палица кроз плот...
Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се. Онда се окрете. — На здравље вам молитва!
— Још не знам... Хајдмо судници, па ћемо се разговарати. И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.
— Добро — рече. Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. Лавеж се одазва. Није много прошло, а двојица оружаних луди појавише се иза грма... — Водите овога харамбаши! — рече стражар.
Па што ме овако мучиш, Господе?... Што ме не раставиш са овим црним животом?... Није много прошло, а попа дође. Прекорачи праг и назва Бога. — Коме треба молитва? — упита он. — Ево, у соби... дете...
Зар се тако од рамена одсеца казна?... Хоћете да ме убијете?... Ево!... На!... Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...
— Сад ће наместити заседе и ухватити га... Јест, јест... То ће учинити... А кад га ухвате, онда је све прошло. Метнуће га на муке... Бездушни су Турци... На грозне ће га муке метнути...
И он седе наоружан новом снагом... Међутим, време је пролазило. Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... Осећао је глад и жеђ... Грло му се сушило...
И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу. Није много прошло а он се врати носећи воде. — Хладна је као лед ледени. Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио.
И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... Прошло је неколико дана од дана оног окршаја... Станко је био у Парашници. Дружина му је с дана у дан расла...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У ногама сфинкса преспим сваке ноћи, Са срцем што није ни срећно, ни плачно, За све што је прошло и све што ће проћи: Јер сваки је тренут нешто бесконачно.
Памти што је прошло, с пуно вере неме, Кроз све дане дугих страдања и менâ: Чувај своју прошлост за суморно време Кад се живи само још
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда жена лежи.
Сад ме ништа више не боли! То бјеше пошљедња његова ријеч! Прошло је од то доба досад шест година. Ја сам лутао по свијету, док ме наш рат не позва кући.
То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”. Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд”. Прошло је све. Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. Аман, побратиме!
— Ал' сте тако бледи! — Нисам јео ништа већ осам дана. — Богу хвала, само кад је све прошло. Ви се не чувате, ја сам то знала. И ви сте ми леп доктор! И поче весело да се смеје.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира. Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису нимало побољшали, него су се све више и више заплéтали.
Није прошло ни колико један добар оченаш да се прочита, а из поп-Спирине баште зачу се најпре (очевидно форме ради) нека старинска
« А он ми одговори: »Прошло је то мене, снаго моја, него ти уради к’о што сам ти каз’о; слушај ти само менека, ја сам ти, каже, увек добра желео!
Ди би мој газдашаг био! Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самим Бечу око цареве палате, а камо
— Молим, молим — устручава се гђа Габриела — к’о што сам рекла, ја могу и мало после! На мом дуварском сáту већ прошло два.
Тхе, па све је прошло! — Но, ал’ и ви морате признати, слатка, да је имао и коме; им’о је, бо’ме, и коме да шмајхлује! — вели гђа Габриела.
— Та... баш не велим да није; није ми један то призн’о... Била сам млада; а што је младо, то је и лепо... Било па прошло! — уздахну гђа Сока. — Хе, госпоја, »пролазе године к’о гођ мутна вода«, што кажу паори.
Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!« Прошло и »сиротињско лето« и настаде позна, влажна и мочарна јесен. И Митровдан је ту, тек што није сван’о.
Немој да те буни штогођ што је ча-Нића »беамтер«; прошло је то после »буне« и Клићана! Него одфикари ти онако по паворски комад један.
— Не тридесет, Ћиро, него тридесет пута тридесет да је, па нећу да знам! Нема више ништ’; било па прошло! »Покварено пријатељство — памтим како ми је говорила увек моја покојна мáма (бог да јој душу ’прости, била је здраво
— Прошло је, видим ја, бојтарско и свињарско време, нит’ има више они’ вашара ни они’ алдумаша, кад су ишли у Пешту и видили све
— »Ко другоме јаму копа, сам у њу пада«, говорила је увек моја покојна мама! — Ех, манимо се тога! Било па прошло! — Право кажеш! Боже, кад прексутра сретнем у порти Персу, — но, та ће ме, знам, појести од једа и пакости.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Таја је све јео. Али више од варошанке, него од свога и Вејкиног. том прошење прошло. Гробље се испразнило. Сви други просјаци отишли, само они не.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Молим вас, ви мени јако ласкате. Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! — одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка. На то дође и фрајла Савка. Фина девојка.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако свађали се и мирили и у томе је прошло све оно време, а она је некад све то друкче замишљала. И што је главно, никаква памет нарочита, ни дубина, ни нежност,
Од ове последње речи до оног момента кад се Христић из друге собе вратио с бровнингом у руци прошло је мање од муњиног блеска. Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај!
Африка
Да бих их расположио а да би ми прошло време, делим свакоме по шачицу кориа и по парче шећера. Шећер не једу већ га уплићу у своју тврду гргураву косу.
Једино су небо и светлост савршено свежи и нови; и утолико пре то оштро расветљење онога што је прошло изгледа још чудније и невероватније. Доживљујем једну малу панику.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видело се да, на челу полка, иду кола Енгелсхофенова, а иза њих маршује полк, у највећем реду. Није прошло више од неколико минута, а чело пука изби пред капију.
Није прошло много времена, а већина се поче да хвата у коло и да игра. Изгледало је као да те људе не може да сневесели ништа.
Павлово венчање, његов брак, његова кућа, све је то прошло, тако рећи скривено, у сенци Петровог венчања, Петровог брака, и куће Варваре Стритцески.
” Грк је, међутим, отпутовао, без обзира на то Енгелсхофеново писмо. Није прошло, после тога, ни три дана, а по Темишвару се рашчу да је Павле побегао из дереглије на Бегеју, већ на првом преноћишту.
А за будућност, речено му је, да не треба да има икакву надежду. Време ратовима је прошло. Друкчији људи требају аустријском царству.
Брзо би се обогатио. Зашто прича све о Косову? Што спомиње цара Лазу? Чему та јадиковка о оном што је давно прошло? Зар не види да се неки чудан светац направио? А уобразио да је на њему остануло царство.
Тај човек не уме да сакрије своју чежњу – ни за новац, ни за жене – иако га је то давно прошло. Она зна да то сваки мора запазити, већ првог дана, кад упозна Божича, и њу.
У жељи да заспи, Исакович је говорио себи да ће све то проћи, да је све то већ и прошло, али да се приближава Бечу и да ће ускоро, ипак, стићи до Бестушева.
Што, каже, верује да ће и убудуће, свагда, чинити! Али је то било па прошло. Кад су поштанска кола, која су возила и Павла, задржана, код контумаца на Дунаву, на тргу Св.
Ако ништа друго, могао је да чује своје име, изговорено весело. А сад је све то заувек прошло. Утекао је од Гарсулија, утекао, али куда је утекао?
А знао је да је све то, што је, дотле, за њега, на свету, било јасно, сигурно, познато, заувек прошло. Да ће се, одсад, кретати, као у неком сну и привиђењу. Кућа Копшина, најзад, била је ту, седма, поред цркве, по реду.
Госпожа Хумл ће га онда оставити на миру, а ни жива душа неће знати да се код ње крије неки капетан. Кроз њене салоне прошло је већ неколико сербских официра. Ни једног није издала. Ни један није из њене куће отишао у арест. Има она веза.
Теодосије - ЖИТИЈА
Пошто је прошло много времена откако је престала да пађа поменута благочастива Ана, јеп је Бог закључа као у старини Лију Јаковљеву,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Национално осећање је било увек живо код њих као и код Херцеговаца. После пада Босне и Србије под Турке, прошло је 1530. год.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
чича и мачак знали по непогрешивом сату — трбуху, старац би само рекао: — Тошо, хајде да ручамо, јер је подне баш сад прошло тамо преко онога брда.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
недела нађен далеко низ Дунав, разуме се: деформисан, али је утврђено да је шест недеља у води, тачно толико колико је прошло од нестанка вашега мужа, затим иницијали на кошуљи били су иницијали вашега мужа и ми смо га свечано сахранили.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
И јесам скренуо, тако ми Бога! Није прошло ни пола сата како седим посматрајући старце који причају о солунским ратовима и чиновнике како истрчавају из
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Канда ме муња поразила, тако ми је то „збогом“ кроз срце прошло. Е бадава, људи смо, заљубио сам се. Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана
Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. Па Пери недавно прошло тек седамнаест година. Већ изгледа жут, преживео, никад испаван. Мати види све то, саветује га да се чува.
Ма ко добио фрајла-Ленку, али Профит никад, баш зато што је Профит, — тако мисли и Ленка и њена мати. XИИ Прошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико
И на првом сам штетовао; млого сам приправио, па није прошло. — А од пургербала имате више хасне? — Тај пуни џеп. Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису
Сад је опет женидба за годину дана одгођена. Шамика ће годину дана црнину носити. XX Прошло је пет година. Шамика још није ожењен. Господара Софру једва човек може познати. Погурављен, осушен старац.
био. Не може, већ је све прошло. Па како ће сад Шамика живети? Свет се мења, али Шамика у женидби не. Већ је умро и Кречар и Чамча. Чамча!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пред вече, она се осети изнемогла од ишчекивања да се нешто необично догоди. Преподне јој беше прошло у плачу, размишљању и кинђурењу, а послеподне у чекању кир Аранђела, који беше отишао, преко, у Београд, да преда
Све то прошло је тако бесмислено да се Вуку Исаковичу чинило једнако као да постоје два Вука Исаковича: један који јаше, урла, маше
Празно је дакле било, пред њим, занавек, и узалудно, за њим, све што беше прошло. Ништа није постигао, ни у овом рату, као ни остали, и све то његово ходање и сељакање само се једнако настављало.
пут кроз Аустрију у кишовитом пролећу, долазак под Осек, све је то ипак, ма колико да је било мучно и тешко, прошло Вуку Исаковичу као сан.
Празно је било пред њим све и узалудно занавек за њим, што беше прошло. Ништа није постигао ни у овом рату, као ни остали, и све то његово ходање и сељакање само се једнако настављало.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Како је све то брзо прошло! Од оног првог смушеног пољупца у вашој капији до ове уморне даме којој је потребно све више ствари да би била, нећу
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Није никаква рана, заправо! — поврну медик. — Зрно је прошло кроз месо и није ни дохватило кост! Нâко је исто лила крв и рана се мало запалила!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
А друго, богме ћерко, и ти не можеш млого пробирати; мало ти је време прошло, а други траже и новаца млого. ДЕВОЈКА (плаче): Ја знам да сам несрећна. МАТИ: Ајде, немој бити луда!
Срам да те буде! ПРОВОДАЏИЈА: Али молим, то јест. МУЖ: Лепу сте ми прилику препоручили! Није прошло ни шест недеља, пак гле што чини. ПРОВОДАЏИЈА: Ви сте још срећни, то јест, други почну одма девети дан.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У тренутку кад се довршавала моћна експлозија класичног епа, ово, споредно одвајање могло је да прође, и прошло је, а да нико на њ не обрати посебну пажњу.
те надземне извесности, песник наивно, али једноставно и тачно, дотиче просторе који се губе у маглама ума и душе: Прошло је отада већ шездесет и више година, брзо се заборављало и оно што је јуче било, и тек понекад, у сну, он је поново
ВИ Све је прошло, детињство и с њим могућност бољег света, али остадоше весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој
Снови о далеким земљама јесу снови детињства. Али и човечанство у целини прошло је кроз период таквих, необузданих, дечјих снова.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Хељешен. И моје ће име бити Жутиловић. ГАВРИЛОВИЋ: А не Жутилај? ЖУТИЛОВ: То је било, па прошло. ЗЕЛЕНИЋКА: Тако, господине Жутиловић тако. Нама се јасна зора отвара.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све што је у српском јавном животу и књижевности вредело, и у политици и у књижевности и у науци, прошло је кроз школу Уједињене омладине српске.
Разуман човек, он је добро осећао да је прошло време »природних генија« и даровитих незналица у књижевности, зато се није задовољавао само књижевним знањима, но се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И олако му се прошло! Био је само изненађен једнога дана. Кад је једнога дана сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палца
Освану и давно жељени благдан рождества Христова. Прошло је и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве. Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних хришћана који хитају
Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић? А? Шта мислиш? — Па... мислим тако... И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљати.
И једнога јесењег дана поподне, прошло већ пет сахати. Већ престају гости поручивати кафу, а јављају се они што траже ракију; већ пола шест, а његовог
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште једном окрете се часом: „Све је прошло, прошло за свакаде!“ Тако рече, те прекиде гласом, Лице покри, отле је нестаде.
Јоште једном окрете се часом: „Све је прошло, прошло за свакаде!“ Тако рече, те прекиде гласом, Лице покри, отле је нестаде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Човјече, аман, човјече — немушто завапих у шумној паници, скоро глув — па ти су твоји дјечаци данас одрасли људи, прошло је отада преко двадесет година. Еј, нема више дјечака!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И ти — не дани, већ ноћи! Ја не могу више. Плачем. Узалуд су сузе, узалуд је све! Прошло је, и оде! Не поврати се! Шта могу сад ја, до само сузе?! ...
И ма да га у ствари није било, ма да је већ толико било прошло од његове смрти, ипак он је морао за њу да буде жив. Нарочито за њу, Аницу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Како се све измени овде у Београду, откад нисам била. НЕША: Има двадесет и осам година? СТАНИЈА: Прошло о Ђурђеву дне. НЕША: Е шта ћеш. СТАНИЈА: Иза Варош-капије беше неко ђубре и гробље. А сад...
СТАНИЈА (мучи се да се не смеје): Што је било, то је и прошло. ЉУБА: Ама кажи ми, како се отима. СТАНИЈА: Тако сас безобразлук, ка ви што чините.
ЉУБА: Зашто? СТАНИЈА: Ти знаш ко је госпођа. ЉУБА: Е, то је време прошло. Сад је свака госпођа, па макар била и мумџиница. СТАНИЈА (тресе главом): Пуст свет, покварен свет.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Толико пута рибу ти отех у свом налету грубом, варка те многа и брза нога спаси пред мојим зубом. Било па прошло, нек буде мир, секиру ратну бацам у вир!
Кроз улице градске гура, све се ваља и котура, рекао би: мамут прави. Није прошло ни по сата, већ је покрај апарата, авион га сребрн чека.
ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ Петнаест лета, можда и више, протекло брзо — жуборне воде — петнаест лета прошло је, памтим, како нам дечак с колоном оде. Слобода барјак одавна вије, а наш се дечак вратио није.
Је ли прошло михољданско славље? А ти, мама, како си са здрављем? Је л' већ вријеме да орахе тресу? Тога нема овамо у граду.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Било је непријатно, али решено задржах свој осмех. Најзад: — Добар дан, млади господине, прошло је већ много времена откако сте били код нас. — Скоро годину дана. Сећате ме се? — Како не!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Помоћи! У ваздуху се цариници бију, принцезе ромејске стукну, неће да се венчају с нама, сине, не гини, прошло је време јунаштву, почињу позни часи, погледај месец како мркне! Овцама нема чобана! Бешчинија!
Она ми приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију хладну из бунара на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На излазу из вароши, пропуштао нас је командант и добро одмеравао. Без примедаба није прошло, али хтеде да побесни кад угледа како је откопчана пређица на кожној навлаци код уста цеви.
Било је то некад кад су сељаци износили вино и воду. Али много је војске прошло, па је и понестало. А после, постала је ова дивизија и некако озлоглашена, и народ чим сазна да ми идемо, одмах склања
Уколико одмичемо више, све је јаснија топовска паљба. А некоме се жури, јер је већ давно прошло време кад је требало дати застанак. Са нама маршују и пешаци, доброћудни и послушни.
Било је прошло подне када застадох као релеј на раскрсници једнога села. Сјахао сам с коња да бих мало опружио ноге, па се наслоних
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дуго је времена прошло тако. Смркло се одавно. Врата шкрипнуше. Гојко скочи. — Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка!
ослови је мати, видећи је необучену. — Устала сам, па ме нешто глава боли. Сад је већ прошло. А ти, јеси ли се намучила у путу?... Камо вас досад, за Бога! Тебе сам једнако погледала.
А Љубица настави: — Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали... Али је прошло све... Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... Ни сама нисам знала шта сам радила.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он ми је причао о Мостару и Дучићу, о младости, о оном што је заувек прошло. Никад ми нико лепше о Мостару није причао, а није ни помињао литературу.
Па кажу: „Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!“ А вичу и француско „тоут пассе“. И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над равницом плодном, тврд, уздигнут као штит.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Пођи, синко, нек ти Бог... С том недовршеном реченицом издахну мој добри отац. Није прошло ни месец дана по смрти његовој, а ја се с торбом о рамену и штапом у руци кренем у бели свет да тражим своју славну
Гледају вођу мрко, попреко и стењу од бола, а он ни главе да дигне. Ћути и мисли, као сваки мудрац! Прошло је још времена. Број путника све мањи и мањи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ал' поветарац стане, и око жишчице се нахвата пу'ор... пепео... Прошло је све!... »Али сутра, шта ћемо сутра?!... И зар баш никаквог изласка нема?«... Небо почиње да се мења.
Е, снашо, ниси погодила! То не дам. Ја хоћу с мојом децом да дочекам ново лето.« »Ха, шта је ово — десет минута прошло, а београдског воза нема ?
«... помисли он, па стаде још брже да хода. Одједном чује он неки жив говор. Не зна које је време, али држи да је прошло врло много. Приближи се групи железничара, који стајаху између шина у живом разговору.
Срећна и задовољна, пуна лепих сањарија, леже ова породица да слатко спава и — сања... Лака им ноћ!... Прошло је десетак дана од свадбе Васине. Баш беше четвртак.
Ч’а Глиша већ је почео да се улагује око калфица, за које мишљаше да ће скоро своје госе постати. Седам месеци је прошло после одласка старог капетана и још се нико не јави за Кају. Коме год помену, сваки тражи бар две стотине дуката.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Лавор пун је мехурова, сапуни се не виде. Још се чује како цикћу, како се церекају. Прошло подне, дан прошао, вече иде, А Прњаворци чекају ли, чекају... ...
НА ЈЕДНУ ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ Прошло је равно четрдесет година откако сам, једне прохладне и влажне ноћи, написао песму „Како спавају трамваји”.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Напред је описано како се са тим послом прошло и шта се може очекивати од дубинског риболова за расветљење завршне фазе романа јегуље.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У свађи је прошло пола дана, У помирењу мучном, пола ноћи. И бежао сам из нашега стана Тражећи мира у пољској самоћи. Но то је било
И тако све је прошло, и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил̓, с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У то ти је прошло по вијека! ВОЈВОДА БАТРИЋ Дану, Вуче из Љешева Ступа, узми гусле да нас разговориш; кад је добро, нека је и боље.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда, не већ она — њено је прошло, она је била готова и спремна на све — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И тонови пиште Погреб идеја и нестање труло Болова, сенки што даве и тиште. Прошло је, прошло све. И сунце жали Растанак мој са болом, и без воље, Снагу и нежност што су тужно пали Непрежаљени, без
И тонови пиште Погреб идеја и нестање труло Болова, сенки што даве и тиште. Прошло је, прошло све. И сунце жали Растанак мој са болом, и без воље, Снагу и нежност што су тужно пали Непрежаљени, без замене боље.
Све то неће дати оно што је прошло; Ал’ походиће нас дах среће нам стари, И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари; Осетићемо
А калдрма ова, поцрнела, тврда, Прича о давном господству, о стази Којом је прошло, као иза брда Што сунце ово, полагано, слази.
Све је то прошло. Сан свих снова чили У сутону мисли нејасном и бледом; Сви су сада друго, а друго су били; Њих нестаје просто, без
Све је то прошло. Слобода нам ћути У ланцима црним садашњости тупе; Радост живота, спарушена, жути, И промичу дани младости нам
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Оташ, који му бјеше ране опрао и како је могао завио. Једно му зрно прошло кроза стегне али није кости преломило; друго кроз ребра с бока на бок. „А све због тебе, Марко!
“ „Ја не бих, а ти?“ запита Владика, очито шале ради. „Ја бих и да је црње прошло а некмоли кад се онако дивно уреди све ово јутрос.“ „Ајде ти, ајде! Мени се не једе, но ми је милије сунчати се.
— Валај, Спасо, нијеси угоненуо! О томе немој даље. Било и прошло. — Ама, чоче, нијесмо о томе потоњу рекли? — Јесмо валај!“ рекох ја, па ми мучна мисао пролети кроз главу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ничија није вечита. — Што се грбо роди, време не исправи. — Што је било — више бити неће. — Много прошло, мало остало. — Вријеме ствара, вријеме и обара. О СМРТИ — Што колевка заљуљала, то мотика закопала.
у гвожђа, па на сваку руку обидовала да би се ослободила, те најпосле рекла: „Дај да мало заспем не би ли ме у спавању прошло!“ а у то приспије ловац и убије је. Моја кућа моја слобода.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад пошто је прошло двадесет година, змија дође к мени и посла ме к теби да просим у тебе за њу девојку.” Цар се на то насмеја па јој
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Шетам, читам фирме, плакате, конзерве, флаше... Распродаја купаћих костима! У излозима поново кишни мантили! Прошло лето! ИКОНИЈА: Док трепнеш, све те мимоиђе! АНЂЕЛКО: А после мало навратим и „Код коња”...
СКИТНИЦА: Диго сам ја руке од Вукосаве! ИКОНИЈА: Не могу да се начудим како те прошло! Погледај, молим те! Нолике чворуге, а јутрос нигде ништа! Срећан си колко си тежак!
ПРОСЈАК: Отад је, човече, прошло педесет година! Коме да потанко испричам? У Ђенералштабу, а нема Ђенералштаба! У Министарству, а нема Министарства!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У овом смеју, инату и правдању прошло је позадуго. Разговор је био које о чем, а највише архимандрита су били на смеј узели како се је био од самог имена
посте чувати, да је он видио многе дивије светиње као ја и да су све то лажи или лудости биле; да је време светињичења прошло и да у данашњи дан сва је светиња поштеним човеком бити. Накратко, нађем у њему мојега истога бабу Николу.
А кад му буде толико, опет нек не нагли; нек причека јоште десетак. Куд је прошло тридесет, нек прође и ово десет; и нек се не боји да неће проћи; прошло би да и[х] је јошт толико.
Куд је прошло тридесет, нек прође и ово десет; и нек се не боји да неће проћи; прошло би да и[х] је јошт толико. Ко се год опари, а не каже друштву да чорба жеже, није добар за друштво; а кад он каже,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.
Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио. Ђаци се згледаху. Већ је прошло полак године откад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле
Сад се присјети њечега другога. — Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година. Зато, ја би вечерас кући, да би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра увече да се вратим ладом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Петнаест година је прошло, сада, сада ће да врисне пушка. Док га довуку до куће, смрзнуће се. Његов леш косо лежи у тами, наслоњен на њу и
Ако. Она је овде газдарица, а он нека плаћа где заноћи. Ваљда није то. Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло него остало, чинио срамоту кући и каљао себи образ?
Од његовог даха замагли се прозор. Десетак година је прошло од тада. Постао је великошколац. ,,Вукашине, сада ти је време да постанеш радикал.
“ Ништа ми ниси донела, дошла си гола као леска, кошуљу ниси имала... Њој клону глава: сећање на облачење кошуље и прошло вече поново је заболе. — Постала си газдарица... — Твоја слушкиња — шапну она. Ђорђе је не чу и настави: — ...
Не зна колико је времена прошло, па се тутњава и урлање избистрише у људске гласове и речи, изврнуте бубашвабе постадоше столови што криво стоје,
Онда се сети кад су један према другом седели у Аћимовој соби и гледали се у б раде. Колико је времена прошло од те вечери?
Писни сад ако смеш! — уноси му се Милунка у лице; Ђорђе скрушено ћути. — Било па прошло. А сад, пољуби ми руку! — пружи му је мокру и смежурану. — Ђорђе је љуби без отпора у себи. — Могу ли да га видим?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дуго, ћутећи, дечак је гледао у воду. Још му се чинило да сања, али није прошло ни неколико дана а мајка опази да ногавице дечакових панталона краћају. — Гле, па наш дечак расте!
Дечак је певушио од радости, а дани пролазили. Ко зна колико је времена прошло док нису угледали острвце у руменој светлости пред вечерја и упаљено око светионика на њему? — Ускоро пристајемо!
— Шта друго? Али узалуд су доводили лепотице. — Није та! — одмахује принц руком. Ни ова! Колико је само принцеза прошло крој принца, па ништа! — Можда принц тражи девојку са Месеца? А можда за принца нема принцезе?
Ко зна колико је времена прошло док није запазио како се један малени облак просто лепи уз његов прозор. — Еј, ти! — махну дечак облаку.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана. У свађи нам је прошло пола дана; У помирењу мучном пола ноћи. И бежао сам из нашега стана, Тражећи мира у пољској самоћи.
И тако све је прошло; и ја сада Не могу клети небо ни судбину, Ил' с песницама стиснутим, пун јада, Проклети жене или подлост њину!
беше нам стало, О себи само говорасмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо мало. ...Прошло је лето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ни једног славуља.
Ал' је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене
Све то неће дати оно што је прошло; Ал' походиће нас дах среће нам стари, И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али не буди сувише строг и сети се како смо се патили, годинама живи сахрањени.“ Тако ми је писао. Али то је било и прошло. Нисмо ни ми могли бити свеци. Или, брате, доста смо и то били на фронту.
5 Сјајно сам се провео у гостима, моје ми части. Прошло је од тада неколико дугих месеца, а ја ни о чему другом и не мислим.
Онда ме пажљиво завише у неку ћебад и целу ме ноћ не оставише. Тек кад је, после неколико дана, све прошло, казаше ми дрско да сам у сну пао са онога зида. И то с подсмехом јер су ми се усне још црниле од фарбане воде.
богобојажљиво обазре око себе да се увери: је ли то ко чуо и запазио кад је он закрештао, или је ово крештање просто прошло незапажено и непримећено.
Постидео се Јаћим и покуњио због овога, јер се лично уверио да то није прошло сасвим неопажено, па се понова и јаче закашљао, као бајаги више је то био кашаљ, а да он и није имао намеру да онде
И то пет година после навршене педесет и прве, и после ратова, и после свега што је било и прошло, али се љуто и дубоко у души и у телу урезало.
Све је прошло, мили мој, друже мој. Само ми она жива журба увече, уочи дана мога поласка за пут, још стоји јасно пред очима.
Не памтим тачно колико је година прошло (али није много, кад сам у некој прилици случајно чуо да је мала Светлана, чију сам рукавицу давно био изгубио и
И растали смо и заборавили се онако исто. Дакле, прошло све, заборавили се ми, живели својим животима, путовали својим путевима, ратовали својим ратовима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Озбиљан човјек, настојао сам да га оправдам, вјероватно је одмахнуо на те дјетињске лудорије. Али ми је прошло главом: зацијело је током свих ових година помишљао на мене много рјеђе него ја на њ.
А послије још неког времена, кад је све то прошло, упитао сам се једном: „Збиља, да то није ипак била клица зависти у теби?” Насмијао сам се.
добро је и овако!” Био је задригао, плеторичан, тешко је дисао. Прошло ми је главом: овај ће умријети од капи. „Сличите ми на Крилова“ — рекао сам му.
Од самог почетка имао сам јасан осјећај да је ствар изузетно тешка и да ће јој ток бити необично брз. А није прошло много времена док сам запазио да је Маја и сама постала више-мање свјесна тога.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зар од оних што су са мном.... — Не знам, али ко може други ?... Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? — Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа.
« Како је он лепо замишљао своју будућност!... Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло... И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу?
Вујо га нагна да оде још једаред. Беше прошло доба малога ручка. Станка се враћа из њиве с празним судовима, па удари опет преко забрана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она копа камен. Кад је прошло девет година и она сав камен санијела на једну хрпу, закала па опет дође к богу питати што ће сад, а кад дође горе,
Тако је прошло два дана, кад, једном у ономе мраку попипа око себе, кад му нема мачке ни штенета. Сада му још теже бијаше сносити
Тако то трајало три године да ни ријечце проговорили нису. Кад прошло три године, запазе дјеца на своме оцу да му лијево око плаче а десно титра.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе снажна једра.
Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули крстови ломе снажна
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Био сам сведок трагичног догађаја и мада је од тада прошло 56 година, слика тога догађаја ни до данас није избледела. Сећање на оно што је он постигао чинило је сваки мој
Тако се догодило да је деда изненада прекинуо мој рад на не баш много нежан начин, тако да је прошло тридесет година пре него што сам се поново машио другог сатног механизма.
сваког дана изводио своје ваздушне узлете у удобном и раскошном возилу какво би доликовало цару Соломону (Соломон). Прошло је много година док сам схватио да атмосферски притисак делује на површину цилиндра под правим углом и да је слаби
Није прошло дуго и Авердек се јавио рекао ми да он осећа неку зебњу и да мора о овоме да обавести вишег инспектора Хиронимуса (Хиер
зебњу и да мора о овоме да обавести вишег инспектора Хиронимуса (Хиеронимус) и да ја треба да сачекам његову одлуку. Прошло је неколико дана пре него што је виши инспектор успео да се ослободи осталих неодложних обавеза и коначно дође;
Али, схватио сам да ми је сувише тешко да напустим лабораторију, па је прошло неколико месеци док нисам успео да оживим све утиске из свог живота до пролећа 1892.
Замислите бол и јад који сам осетио када ми је прошло кроз главу да ми је управо тог тренутка уручен телеграм са тужном вешћу да ми је мајка на самрти.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кристијан је још био у Кливленду, али ме његов отац дочека раширених руку и обећа да ће ми негде наћи посао. Није прошло ни недељу дана а он ме запосли у познатој Творници двопека у улици Кортланд.
Тај споменик ми је први открио везу између цркве св. Тројице и Колумбија колеџа. И није прошло много времена, а ја сам пронашао низ других веза између ове две установе.
У питању је било памћење и расуђивање. Памћење ми је још пре тога било прошло кроз строгу школу док сам неколико година покушавао да овладам енглеским језиком, са свим његовим неправилностима у
Али све се мењало као магичним штапићем када би прошло подне. Црна одела и капе би ишчезле, а замењивале су их фланелске панталоне, шарени џемпери и капе које су тада носили
Али када сам упознао кембршјску домаћицу и схватио њену важност, уверио сам се да је Линг био у праву. Није прошло ни недељу дана, а ја сам већ упознао битне ствари енглеског домаћег живота и дивио сам се његовој савршеној
године. Морам признати да се никад нисам више вратио на истраживања Х-зракова, зато што би ми, иако је прошло доста времена од моје болести, и сам поглед на цев за добијање Х-зракова, изазивао готово хистеричан напад.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тако је прошло неколико дана — један лепши од другога. Било је умора и смеха, уздисања и певања. Цвета се веселила: „Ако овако потраје
Већ је и од тога прошло неколико „страсних недрља”, и никако да се отргне из наручја заводнице. Одрицао се је чак пред светим отајством, у
Павле се приближи: —Цвијето, сјећаш ли се нашега гоњења? —Било па прошло!.. . —А да наставимо.... —Нема од тога користи... —А ми се милујемо! — рече он живо и обухвати је око паса. .
—И ми се написмо...Пусти га ! —Цвијета! — окрете се Илија жени кад одмакоше неколико корачаја. —Што је? —Било па прошло, је ли? —Не спомињи ми већ! Чуваћу га се, очију ми, као налета!... Срамота ради дјеце... —И ради мене, Цвијета!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
облике који се тек формирају – потврда, оправдање и место траже се у књижевноме наслеђу: као да време будуће и време прошло једно из другога произилазе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
/ негде, / далеко, / у свету”; (З) „Празно је дакле било, / пред њим, / заувек, / и узалудно, / за њим, / све што беше прошло”; (4) „Зато је требао млађи, / са дететом, / да дође, / колима, / пред кућерак код обора”.
сећајући се окршаја кроз које је прошао, Исакович себе сама доживљава као да је на два бића раздељен: „Све то прошло је тако бесмислено да се Вуку Исаковичу чинило једнако као да постоје два Вука Исаковича: један који јаше, урла, маше
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Јесам, честита молитво наша! — Још једном, Иване Војиновићу, право и здраво, тако ти све у напредак прошло: јеси ли Србин? — грмнуо стари прота као да су громови тога тренутка ударили кроз црквене пећине.
А ти не питаш! — Не могу да се наканим, Селиме... — Вала да можеш... Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!.. Ех, ех, море, Новица: што не знадох да се не једе све што лети!.. Питај, море!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад изиде, на пољу га народ дочека, Смеју му се, ругају му с’: тако т’ и треба! Прошло опет пет-шест дана (сад ће бити крај). Посла опет баб’-Анушка, то јест царица, Посла гарду да доведу деду рибара.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Анчице, данас ћемо имати једну гошћу. Колико има сати? АНЧА: Девет прошло. ФЕМА: Сад је најбоље правити визите, је л’? Анчице, само добро уреди. Ево ти тринкелта. (Даде јој три цванцика.
ФЕМА: Мене и не атресира, али ми је чудо гди гурбијан говори оно што је већ прошло. ПОЗОРИЈЕ З. МИТАР, ПРЕЂАШНЕ ФЕМА: Ух, ух! Опет ми долази на Врат. (Метне мараму на нос.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
одликују трају у туђем времену Птица која сама чини јато из ње излеће Узмите шаку свежег пепела или било чега што је прошло и видећете да је то још увек ватра или да то може бити ПАТЕТИКА ВАТРЕ (1956) ДВА ПРЕЛИДА И У заборав
не мора узалудног Треба љубави моја Објаснити мирис Дефинисати ватру Мало дубље мало височије земља је некорисна Време прошло је време стварније Као прошлогодишња жетва која се вратила у земљу Треба све поново и другачије рећи Живот још није
Краков, Станислав - КРИЛА
Било је потребно да буде ту, крај такве жене, да би могао оздравити. То је све прошло кроз главу. Потом као да се хтео потужити неком ко је лежао уз њега, отворио је очи, али у соби није било више ни
Осећао је по себи крв, но није знао да ли је његова или туђа. Нешто је прошло кроз њега. Поглед се укочио. У очима је било нечег оштрог као врхови ножева. Он није више питао зашто, зашто?
Из магле се указао транспорт промрзлих рањеника. Појава живих људи причини радост код путника. Али је све то брзо прошло. Рањеници су заостали, говорили нешто о ранама и борбама и потом одлазили. Снег је вејао.
Петровић, Растко - АФРИКА
Да бих их расположио а да би ми прошло време, делим свакоме по шачицу кориа и по парче шећера. Шећер не једу већ га уплићу у своју тврду гргураву косу.
Једино су небо и светлост савршено свежи и нови; и утолико пре то оштро расветљење онога што је прошло изгледа још чудније и невероватније. Доживљујем једну малу панику.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Г. доктора Владана давно је прошло на жуљено бедро, а потпуковнички чин, добивен за »претрпљени страх,« још благополучно постоји.
— Ево на, погледајте (он му додаде доглед и показа руком у правцу Рсаваца) — нема га и све га више нема, а већ је прошло четири часа по подне. Међутим Хрватовић је већ одавно напао. Сирома' Хорватовић!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима. Било је прошло одавно време откад је требало да се врати. Већ сам се био забринуо. Али десетар ми рече: — Не брините.
— Ништа то није. Да видите сад шта је било. Прошло је подне. Командант шаље ордонанса да се војници припреме за јуриш. Њихово спремање трајало је кратко време.
Чисто с поносом ми рече: — Видиш ли, сада могу сам да пушим. — Онда настави: — Било је прошло подне, када командант батаљона нареди мени да са неколико војника пођем у извиђање.
— Капетан Воја је свршио академију у Петрограду. Сигурно су другови из корпуса — објашњавао је Брана. Било је прошло подне кад смо кренули у логор уским улицама Водене.
Пред зору се смирило и Драган се вратио. Тада сам тек приклопио очи. Прошло је већ две године откако су се наши пешаци укопали на овоме месту.
— А то ли тебе мучи! — заграјаше остали и почеше да задиркују чича Данила. Било је прошло подне те се дигох. При поласку сазнао сам још од коморџија како се на на шем фронту нешто припрема.
— Велиш, нека истера ћеф! — смеје се Радослав. Дуго су разговарали о борбама, о Солуну како је горео. Прошло је пола часа, али Коста се не враћа. — Море, иди види шта је са њим! — рече Радослав. — Можда је заспао?
Ја сам ћутао. Али је Тома говорио и правдао ме: — То он онако каже. Хоће, хоће, заједно ћемо доћи. Било је прошло девет часова када смо изишли. Остали одоше журно да се пакују, а ја пођох улицама са Томом.
— Зваћемо је преко чувара куће — преклињао сам. — Да је диже из постеље?!... Немогућно!... Сад је прошло десет часова. Налазио сам се тада у положају дављеника који се и за сламку хвата...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Пољана је иста И ведра и млада, а небеса чиста. Но твој поглед лута, јер он Прошло жели. Изван душе своје ти се срећи надаш; Садашње не појмиш, а због прошлог страдаш.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ал не трпим оне, млађи су од мене. ЖИКА: Шта ћеш, брате, нема канцеларије у којој то не бива. Како би друкчије прошло време? Дођеш ујутру у осам па до подне, па онда у три по подне па до шест, не избијаш из канцеларије.
И ево, читава два сата прошло како је у 'апси, читава два сата како смо спасли државу, а ја о томе не извештавам министра.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
него у трагању за дубљим историјским током, за живим културнодуховним континуитетом; садашње се зачиње у прошлом, прошло се продужава у садашњем, а оба држе пред нама отворену будућност.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
тако на капији, пратећи тако пролазнике, одговарајући им мирно, безбрижно, јасно се по њој види да је код ње све прошло, заборавило се. Отац као да није ни постојао, а камоли његова смрт, туга за њим.
Утом би и мати долазила. Она, видећи да је ручку време прошло, спремивши све, а видев да њих, бабе и Младена, нема, а знајући да су сигурно овамо код њих навратили, долазила би
Ћипико, Иво - Пауци
Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и, запаливши, гледајући у ватру, вели: —Прошло је подне! —Прошло ... — прогунђа Раде, и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући. —Пошао бих кући!
Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и, запаливши, гледајући у ватру, вели: —Прошло је подне! —Прошло ... — прогунђа Раде, и од јарости дође му да се са Марком гркљани у својој кући. —Пошао бих кући! —Како те воља!
— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. — Би сам никад и задњи, а први на радњи. Било, па прошло, — одговори мирно старац. И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева. — Гледај!
Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. Овога пута, драге воље,
Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета. И ето, да бог поможе! Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. — Хоћеш господовати! — говора ми. — Не ругај се!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
! Ово је наступило неко последње време! Дадара Госпа наша, лепојка наша, не губи време. Прошло је пет дана од Лаушевог одласка са Куле, а она се ево побринула да покаже ко је овде господар.
сићушним мишом кога је, изгледа, ухватио још први дан кад су га затворили и онда се здушно потрудио да га припитоми. Прошло је седам или осам дана, највише десет, откако лежи доле и већ је успео да се томе потпуно прилагоди.
Врате их пре петлова бледе и преморене, расхлађене за цели живот. Артемије Прошло је седам дана откако су њих тројица отишли, а ја нисам знао ни куда су се запутили ни докле су стигли.
Није се он појављивао тако често, понекад би прошло годину дана а да ме не посети, али у свим местима у којима сам био по неком послу, у свим собама, колибама, шталама,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) 75 (ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?) 76 (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) 78 СУМЊА 79 МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 81 (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) 83 ФАНТАЗИЈА У НОЋИ 84 ИСТОК 87 (ПОД НОГАМА МОЈИМ
Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд... И то је прошло. Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам!
А на чистом, плавом небу бледи месец тихо сјаје, И прохладни ветар душе са висова Хималаје. 1886. (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) Вече је одавно прошло... У шумарцима густим Безбројних, малених тица звучни је стао хор; Поноћ је спустила вео.
1886. (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) Вече је одавно прошло... У шумарцима густим Безбројних, малених тица звучни је стао хор; Поноћ је спустила вео.
1889. СВЕТИ САВА Ко удара тако позно у дубини ноћног мира На капији затвореној светогорског манастира? „Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата, Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Много је времена прошло откако Бенара паде, Кад на развале њене чудноват туђинац стаде, Водећи за собом хата. Он је кроз сутон тавни Бацио
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Колико је пута Сунце прошло кроз пролетњу равнодневицу, толико је пролећа грануло. По току тропских година зелени и опада лишће, процвате и свене
астрономије почело је године 1609 када је Кеплер публиковао своје главно дело и дао му наслов: „Нова астрономија“. Прошло је девет година после публиковања овог бесмртног дела Кеплеровог. Тридесетогодишњи рат тек што није отпочео.
Сада ћу Вам, драга пријатељице, описати главне етапе даљег развитка Земљиног. Три хиљаде година је прошло од нашега путовања кроз праатмосферу наше Земље, када смо сагледали њену ражарену површину, белу као млеко.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Лав се сам насмеја, па отпусти миша Миш весео оде испод суха лишћа. – Прошло неко време, а лав се ухвати У ловачку мрежу и поче урлати; Од лавове рике јечала сва гора, Миш позна по гласу свога
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) КАТА (ужурбано намешта по соби јастуке, исправља по поду ћилимове): Ништа, ништа се ти не бој. Оно је прошло. Деда је он, калуђер, Божји човек. Да смо те њему дали, сада би и он био баштован, а не ово што је!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
избезумљена, како је после говорила канда и не толико од страха кодико од онога што човек може да буде и да ради. Прошло је око три минута до звиждука: ужасно много времена. Госпа Нола је за то време рекла сама себи шта је тамо у соби чека.
Није могла никада да трпи да дуго бушка по њој мисао. Тек скочи, па је све прошло. Треба радити, посао гледати. Сажаљење ју је нарочито раздраживало. — Не кукајте!
Госпа Нола се као тешила Краљевићем Марком, премда је добро знала да је то за невољу само, да је Марку Краљевићу време прошло. Пред матуру, коју је Срба полагао у суседном граду, десило се, међутим, нешто друго.
Слушај, да престанем сад ја писати и слати. — Ни осам дана није прошло, појавише се две Павлове песме одједаред. Срећни, Бранко и Павле испричаше случај и Милану. — Види се да сте песници.
Матура је била те године сјајна. Све је прошло с чашћу. Државни изасланик је говорио с узбуђењем: — Господо, ја верујем да ћете ви бити и генерација одабраних, и
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Мачка у кући није нигда мирна била, нит је дана прошло кад је не би он с кером завадио. Кад би ораја нашао, он би знао све појести, и потом љуске тако лепо сложити да се
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Али не осврћем се ја за собом зато да заплачем за оним што је прошло. Напротив, осврћем се да се насмејем смехом, за који се овде, пре но ма кад иначе, може рећи: „Ко се напослетку смеје,
Путеви су нам били различити. Оно ја што је поникло из мога првога плача прошло је кроз живот заливајући се сузама. Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све
Оно ја што је никло из првога мога осмеха прошло је кроз живот са осмехом на уснама, гледајући све око себе веселим погледом и ведре душе.
Оно се смејало свему, смејало се свачему, смејало се, смејало, смејало... А кад је прошло шест пуних деценија — веле то је просечан човечји век —— састала су се три путника, сабрала су се у исту душу из које
— Нисам ни тада. — Зашто? — Па била сам млада и лепа. — Сасвим, сасвим! Али, госпа-Лено, отад је прошло много времена; прошла је и младост и лепота и ви сте, по свој прилици, имали често прилике да размишљате?
Мислио сам: довољно је то и тако написати па бити миран, али није тако било. Прошло је додуше годину-две дана на миру, али се једног дана опет појави акт којим се од мене тражи чешагија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути. Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте. — Прошло је равно пет стотина двадесет и шест година, када је разбијена војска на Косову бежала исто као и ми сада.
Ако се вратимо, можда ће нас куршуми мимоићи. Гладни, погурени и помодрели од зиме, одоше они натраг. Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мислим беше први пут да се удубих у тај призор; Када и на последњи јој одблес духом бих у одговору, Подне већ беше прошло, ја још гледах кроз прозор: Зраци су ми дубоко продирали у лице, Онесвестих се тад опет, на бучни, зли ток улице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Знао сам да ћеш доћи! — исправи се гордо Цветић, а мала скитница задрхта. Је ли могуће да је сто година прошло? Да је сто година светом лутала? Како да буде сигурна да све то није само сан?
Можда га други неће ни опазити?« Покушавала је мајка да победи своју стрепњу, али није прошло ни два дана а из отеклине је избило нешто налик на крила.
Ој, каквих је ту чуда било! Каквих лица! Једва је прошло десет година, а изгледало је да су векови протекли. А онда у крчму уђе један сликар и ускликну: — Гле, лепотана!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА Ех, немој то! Прошло је то време. Него, ово ће ваљда трајати док је она девојка; а после, кад се уда, неће ваљда толико за њом трчати.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Док славуј пјева и звијезде сјају И расипа се мирис јоргована. Но све је прошло... Кô јаблан без росе Сам гинем сада и у чежњи стојим...
нам стало, О себи само говорисмо дуго; Но данас, драга, све је, све је друго: Сада смо мудри и зборимо мало... Прошло је љето! Мутна јесен влада.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
БАЦИТЕ ЈЕДНО ПЕЧЕНО ПИЛЕ Уто се јави Гавран са гране НЕ ДАЈЕМ НИШТА ЗА ГОТОВАНЕ ДОСТА ЈЕ БИЛО МУФТЕ ДАВАЊА ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ИЗМОТАВАЊА ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ Непријатељ непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ја бих сад појео читаву погачу и четрдесет печених кромпира. — И ја бих, драги Стриче. Прошло је већ богзна колико времена откад су се дјечаци склонили у пећину, а још увијек не могу да изиђу напоље.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Мани: измерило се је твоје царство. Текел: кривда је претегла. Фарес: прошло те је већ и другом је издато!« А оне ноћи и убише га слуге му.
Та хесапите који их то насили или принуди донети им то крвно дело пред самим краљем напред, што је давно било и прошло је? Није ли њина право свест, без промене човечији судија?
А време свако са својим завичајем долази и пролази, како је и сад ово лето прошло, а јесен је настала, откудно се по писму изнова започиње година и зове се Ново лето, изаради сабрања летине.
А к цркви ходећи, сусрећу друг друга, с беседом се забаљају путем, еда би их колико год прошло црковно стојање душевне гозбе.
А нас је то прошло и отишло, не можемо се о књига бавити ни их имамо кад чатити.« Погубне су то и неслане речи. Та о, деканчино, што то
Кажи ми би ли му то на прочки без ништа прошло? Како не би псован јоште и преко леђа измлаћен био? Ја ли би тко у розолију, у коју ли лепу миризму скупу, напишао се
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једино кроз капиџик у комшијску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је могао срести и ословити и реч-две насамо разговарати с њом.
И успео је чорбаџи-Замфир код чорбаџи-Петракија! Јер није прошло много, а трећега дана од измирења рано ујутру читаше изненађене чаршилије нову фирму над вратима Петракијева дућана,