Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„злочинства“ са кога ми је добри отац на смрт осуђен био, па често у поноћи, кад се мисао удуби у сиву маглу далеке прошлости, ништа више не бих пожелео но да ми нико у роду са другог злочина не буде осуђен... Беше Велики четвртак 1849. године.
— На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа. — Уздај се, душо, у будућност!
којом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за совру, сети се давне прошлости, а сузе јој теку низ збрчкано лице. „Ненад је“, вели, „и у овој колиби било срећних дана!...
А у мени, у тој вечитој самоћи мојој, ништа друго не оста, само један сан, тужна успомена, немиле слике из давне прошлости... То су моји другари, који ће над мојим гробом као остављена сирочад процвилети...
У тузи и несрећи постане човек мислилац... И ја сам почела мислити. Мишљах о прошлости, па од те разорене зграде стварала сам себи у мислима будућност.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив.
и ја кад сам одлазио у Тополу, многи пут сам му кад на конак кад на ручак долазио, и врло је поштен човек био; и о прошлости смо један другом приповедали.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости. Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој
И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније. Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости... Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.
Разби му се сан. Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Од прошлости је душа направљена; Слике су по цвећу зрак сунца од јуче; Од свачега је пала нека сена; И усахле реке и сад негде ху
Његове сумње почеше расти сваким даном. На свима раскрсницама мртвог острва ређаху се фантоми њене прошлости. Брзо их се испунише све шуме као војскама, и све воде као аветињама, и цело острво поста за њих тесно као тврђава.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А тај човек што је с њом говорио могуће је неупоредљивије чистији од мене. Ето гњурам се ја по бездану моје прошлости па ме отуд вулкан прљавштине и смрада задахне и загуши. Ни у седамнаестој години нисам више био чедан.
и обузет, понекад, неким слатким осећањем прошлости ја још чујем: како из народног срца бије оно свеже и природно старо. И жестока ме чежња понекад вуче за оним старим
„Гле — помисли Јуришић па се наједанпут зверски згрчи — тако ми неба и свих звезда, тако ми моје пропале прошлости и тако ми моје црне будућности, овог секунда, овде на овом месту, јавља ми се Господ Бог дајући ми кључ свих ствари,
Црњански, Милош - Сеобе 2
А остала је била и домаћинова ћерка. Валдензер је Павлу причао о својој прошлости, о томе, како је верно и поштено служио грофа Пара, четрдесет година, а како сад, ето, не зна шта га чека.
Неће више видети ни своју драгу тврђаву, Варадин, ни зелена егзерциришта у Темишвару, по којима је јахао. Ни тамо, у прошлости, у његовом бившем животу, није све било лепо, светло, разборито, али је бар чуо како му срце куца, кад је куцало.
При последњој молитви, и свакој молитви, међутим, човек се издиже из сјена прошлости и пролазности, па прелази у наднаравно гледање вечности. Ко год се мило моли имаће осећај Божије присутности.
Вишњевски може бити виши по чину, али му није претпостављени. Капетан је, каже, одбио да прича о прошлости. Није хтео да говори, ни о Марији Терезији, коју, сви остали Серби, псују.
Њен смех је осећао, још увек, као неки мелем, утеху, а ослушкивао, из прошлости, као неку фонтану. Питао се, да ли ће видети фонтане у Петерсбургу, које је Петар Велики толико волео.
Неко време, као омађијан заласком Сунца, Исакович оста тако, издигнут, у седлу, окренут прошлости. Сунце, које је залазило тог дана у Карпатима, у ведром небу, пробудило је, и у том путнику, слутњу да је на свету
А зна се да је њихова, Исаковичева, фамилија, имала срамоту, у прошлости, кад је брат рођеног брата, из пиштоља, упљескао. Трифун не може да прежали швалерку.
Костјурин је мислио, размишљао, у глави, о прошлости тих трупа. Није их био видео, у прошлости. Исаковичи су ту прошлост носили у очима. У сузама.
Костјурин је мислио, размишљао, у глави, о прошлости тих трупа. Није их био видео, у прошлости. Исаковичи су ту прошлост носили у очима. У сузама.
Смрт оних, које смо волели, као црн печат на челу, показује нас, увек, какви смо. Мисли нам се само према прошлости окрећу!
За неког другога. Ко зна за кога се удавала. Што је још чудније, у тој игри прошлости, наша Евдокија, очигледно, помиње се и у једном писму Трандафиловича, писаном Исаку Исаковичу, године 1754, септембра
Много више трагова, и података, тачних, него о појединцима, после те зиме, има, у папирима из прошлости, о национу Исаковича, у Росији.
Теодосије - ЖИТИЈА
И он, насамо му се као живу поклонивши, говораше и предлагаше га као молитвеника к Богу своје прошлости, а као заступника будућности.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
има динарски човек поред старих, тајанствених, кадшто мрачних прича, још чешће јасне приче из народне или из обласне прошлости. Оне се дубоко урежу у душу упечатљивијих и даровитијих.
осталих група, изузевши Србе панонског типа и, донекле, оне централнога типа, немају какве више представе о својој прошлости и народној судбини. Динарски су Срби потпуно и сви предани заједничкој ствари, готови на све жртве.
Национални морал и национална мисао наслеђе су дуге историјске прошлости; они су се учврстили као инстинкти који аутоматски одређују понашање сваког грађанина и читавог народа.
Њихов је дух у ствари дух неуравнотежен. Нови развитак. — Само су најплеменитији могли у прошлости помирити са исламом своје српско порекло и покоравати се, свесно или не, националним тежњама.
Најзад, било је валија и мутесарифа у Турској царевини, родом из Босне, који су штитили, нарочито у најскоријој прошлости, српску и бугарску рају и одржавали тајне везе са српском владом.
постепено су продрле и у најскривеније кутове и пословењавале Аромуне; неке су групе пословењене тек у најближој прошлости, друге још нису потпуно.
У погледу историјске свести код њих има само трагова старе српске прошлости. Старији људи знају за косовску погибију и за „цара Лазара“ и о службама (славама) Још се певају песме којима се слави
Ми их осећамо као неке старинске људе, из далеке прошлости, заостале у развитку. То архаично словенско и „христијанско“ главна је садржина њихове душе.
много остала у успомени, и она се у овом погледу јако разликује од Срба који се увек сећају и своје далеке историјске прошлости. За време дуге, петовековне турске владе над њима нису на Бугара имале никаква утицаја њихове историјске успомене.
“* Ово своје схватање они су обилато изводили на делу. Говорило се да су ово рајинске навике и наслеђе из прошлости и да ће се са животом у слободи изгубити све ово варварство. Да видимо, шта се догодило.
Напротив, панонски су Срби, као и динарски, чували успомене из своје прошлости; код њих је национално осећање било већ врло јако у доба кад се је почела развијати нова књижевност.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Чим другим може девојка наградити каваљера? Али оставимо тај разговор о пријатној прошлости, разговарајмо боље о садашњости, о будућности, о теби. Јеси ли се већ одлучила какву ћеш венчану хаљину правити?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Од свег живота, размишљајући, виде у прошлости, светле, само оне чисте звезде и сребрне, шумске путање и траве, над којима се спуштала априлска магла, са обронака
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹¹ Значај и предности задружног живота Срба ваља, пре свега, сагледати историјски. У прошлости, за време владавине Османлија, унутрашњи, породични живот Срба био је поштеђен страног утицаја.
). Према томе, у овој области магијска логика као преживели остатак прошлости, неделотворна и лишена свог ширег културног контекста, уступа место очигледно ефикаснијим и кориснијим
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За себарске жене рано удате, из материнског крила пренесене под камене усове страсти; за древне у њима прошлости остатке, за урочице под дечјим узглављем, за босиоке скривене у крову, за себарки уздахе потајне кад се о краљевићима
и растанака, за оне који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за оне који угашена сунца бране, који се сећају снегова од лане, тражим
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да сам био близу, довикнуо бих му да окрене страницу са »Потуписом по градовима без прошлости«, тамо би нашао све. Али нисам био тамо. Седео сам са Пуфком кога је хватало очајање.
ни у туристичким водичима; потпуно незанимљив, прашњав, суморан, подједнако удаљен и од мора и од брда, без реке, без прошлости и будућности, без ичега сем вековне досаде, која је затровала дух многих поколења.
стражњице уз њихове стазе, реку да перу кола преко викенда, шуму да беру печурке, Замак да не изгубе осећање славне прошлости; сад су јој отели и њега и поставили га да им служи, а не знају му вредност, баш као сеоска деца која су неким
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дакле, то је посијело, уз тако причање, то бјеше школа, у којој се утврђује свијест прошлости и заједнице! И он, у напону испитљивости, рече Стеву: — Даље, молим те, стрико, што би?
Дође му пред очи стари Мргуд Шутов, у коме се оличило готово стотину година прошлости црногорске, вијек саме борбе и патње!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У сваком случају, појава је модерна: дечје књижевности, у данашњем смислу речи, у прошлости није било. Па и кад се посматра у ширем оквиру, као дечја лектира, корени јој не сежу дубоко.
И неће наћи решење ни у прошлости, ни у модерној техници, ни у забави, ни у физичким вештинама. Смисао живота увек се изнова осваја, и у томе је лепота
Зар се између једанаесте и петнаесте године тако радо размишља о домовини, о њеној херојској прошлости, о слободи, о срећној садашњости и још срећнијој будућности?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
историчари и филолози упознају Србе са њиховом старом књижевношћу, која је од XВИИ века била само један мртав споменик прошлости.
Далмација је Хрватској била блиска, по прошлости, географски, вером, и азбуком, и »дубровчанисање« илирских писаца било је сасвим природно и појамно.
великим неповерењем се гледало на те ратоборне досељенике друге вере, који су имали много свести о својој историјској прошлости, и страховало се да они не зажеле јединство са Србима који су се ширили од Тимока до Јадранског мора.
Стематографïа, као споменик старе и славне прошлости, имала је утицаја не развијање националног и српског државног осећања код Срба, и за време првог устанка, у почетку
Козачински је за свој комад узео предмет из српске народне прошлости и у тринаест слабо повезаних чинова, или боље рећи слика, изнео како су Немањићи стварали српску државу и организовали
Његова историја није наука, но лепа, утешна и охрабрујућа слава народне прошлости, која народу треба да дâ снаге за борбе у садашњости и наде за будућност.
Као раније у Европи, тако су и код Срба око 1860. машта и осећање дошли место разума, традиција место рефорама, култ прошлости место култа будућности.
наше заосталости, трагове нашега варварства и хоће да их неповратно уништи; романтичари у њима гледају свете остатке прошлости, највише изразе народне душе и особености, поуздан доказ народне супериорности, и хоће да их сачувају да би се имало
умотворине; уз Јована Рајића он покушава да дâ слику историјскога живота српског народа и да му на основу славне прошлости улије веру у бољу будућност.
Романтизам се јавља нарочито у виду култа народне прошлости, за коју је код традиционалистичких Срба било увек много смисла и осећања, и у виду љубави за народну поезију, која је
Нарочито су га занимала питања из српске прошлости, црквене историје и науке о језику. Он је намеравао да преведе Библију на српски, да дâ један словенски речник, и
Он нема историјско осећање и способности да уђе у дух епоха које описује, и личности из прошлости слика као модерне људе, пушта да раде и говоре као да су из данашњице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Фантастична фабула, по нашем мишљењу, припада дубљој прошлости, док пажња приповедачева још није била окренута првенствено стварима и збивањима око себе; уз то, такви фантастични
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И у благом санку из прошлости давне Болној тици тако протицаху дани; Нит' се из сна креће, нит' очи отвара — И снег тихо веје — да тиче сахрани...
Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе, Где споменици стоје народне прошлости славне. Али ће к'о рајски феникс, сијнути слобода мила, И ја ћу стојати ведар, где сада погружен стојим, И наш ће ор'о
Пусто почива Тулбе и над њим орлови круже, А ветар пољаном душе и густе лелуја руже, Споменик прошлости бурне, столећа Минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сад настаје живот, прави живот!... А ово се досад лутало некуд по мраку... Даље, даље црна прошлости !... Здраво лепи, срећни животе!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си добра. Само кад ме прошлости сећаш, и нешто ново и боље обећаш, рајске ми тајне непознате кажеш: да хоћеш ко сестра брату да ми помогнеш...
Од земље одлазим. И већ слутим, у себи, сва мучења прошлости, пре милине. Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах. Но да л ће и тад свитати зора из зимске тишине, животу мом,
Што се мене тиче, противно оном што се код нас мисли, мени нимало није стало ни до те прошлости, ни каквог сам порекла. Ја сам увек био сам себи предак.
1925. НАША НЕБЕСА Из прошлости, мутног бездана, понеки облици виђеног враћају се тако неодређено, тако безначајни, тако искривљени, слаби и бедни.
Тако се путнику нека суморна места у Чешкој јављају из прошлости, у смеху и опадању цветова, са воћака што дишу. А нека огњем опржена и насмејана села у Прованси, увијена бедом,
и њен стас, брак, пољупци, бура што је тако силна била, привиђају ми се још, по неки лептир, булке, клас, док, из прошлости, слушам, њен корак, тако лак.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Затим сам разговарао са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« И ту је почео да се сећа своје прошлости и, идући тако унатраг, хтео је да се сети тренутка, кад му се први пут јавила мисао за женидбу.
Поп се намршти. Овај истинити, али незгодан листак из капетанове прошлости не беше подесан за овај тренутак, стога попа стаде да заговара. — »Јà, јà, брате, ко то не зна.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сењак. На Сењаку — вењак Под којим цео дан седи учењак Чији је посао стручна обрада Далеке прошлости Београда. У бараци, на ушћу Саве Живи шест зидара из Црне Траве Који наврат-нанос, збрда-здола, Сазидаше пола
Прошлост је лепа само онда Кад се у њу не спушта сонда. У тој прошлости већина народа Није имала ни захода. А и сам Вожд је — о yес, о yес!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
трне И тоне негде, невешта и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с цвећем, са ружом и крином, Ћућоре тихо као под сурдином, Дрхтави звуци старинске виоле.
Остави се мене. Ја прошлости хоћу, Хоћу да спокојство сиђе на све стране. У прошлости тражим чаробну мирноћу Да, ведар, завршим мог живота дане...
Остави се мене. Ја прошлости хоћу, Хоћу да спокојство сиђе на све стране. У прошлости тражим чаробну мирноћу Да, ведар, завршим мог живота дане... Хладни мртви свете, далеко од мене!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Предани смо својој прошлости, к’о мајци, Јединој што за нас још утехе има У данашњој грубој, беспоштедној хајци Живота, у борби сред праха и
Ту не сија сунце нит’ се леје шире, Ту таласи неми троше чврсте хриди. Стари се дани са нама не мире, И агонија прошлости се види. ПАДА ЦВЕЋЕ Усплахирено цвеће ветар нише... Пролеће. Сунчан и насмејан дан.
души шýми тако тајно У мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном била, И сада сенчи илузија свет.
својих снова верних; Ишчупаћу те и предати Њој, Верној, милој жени очију бисерних, И деци својој, да им будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг, На радост, срећу, што су једном били.
Равнодушно, мирно напустисмо оно Што је нежна душа прошлости нам младе; Нисмо били тужни, кад погребно звоно Огласи крај наше младости и наде.
падне тама на таштине земне, Велики свод плавих сећања трепери, А моје су жеље и нежности спремне Да загрле звезде прошлости у вери, У вери, да ништа чедније и драже У сну живота за нас не постоји До краљевски осмех, кад се очи влаже, Са
самоћи, Сећања свих дана и прошла лепота; Кад ми дођу моје старе, дивне ноћи, Моје ноћи плâве — Звезде свих снова прошлости се јаве!
РЕДОМ... Сваког божјег дана, можда и тренутка, Из душе нам чили по прошлости део; И, по сталном реду, врх једнога кутка Њеног, — пада сиви заборава вео.
Или се неће повратити крају Прошлости којом падају сад таме, Прошлости драге, остављене, саме, Засуте болом у раскошном мају, Док дани горке судбине јој
Или се неће повратити крају Прошлости којом падају сад таме, Прошлости драге, остављене, саме, Засуте болом у раскошном мају, Док дани горке судбине јој трају?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јан бјеше родом из сјевернога краја Ческе, од властеоске породице, којој је племство из давне прошлости потјецало а и данас постоји.
Тога ни међу животињама нема. У прошлости бивало је исто тако у њиховој кући са дјецом мјезимном, њиховим прецима по крви и удесу.
Кад већ бјеху једва на видику, Јанко замаха капом, вичући њемачки: „Збогом отаџбино. Збогом прошлости!“ па обрнувши се к домаћој чељади, погледа на Стану, а погледа је тако, као да би јој рекао: „Ђе си ми ти ту ми је све!
Дуго је тако стајала и промишљала, па се насмија и устаде. Бјеше ли тај осмијех намјењен прошлости, златним сновима младости? Или је то био као пријекор судбини? Можда и једно и друго!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“1 Гатањем се прориче будућност и погађа прошлост, па се на основи одређене будућности и погођене прошлости врача и „опчињава“ (набацују чини).
Загонетке су некада имале и другу намену: у давној прошлости употребљавале су се и као култичке и религиозне формуле, у којима се крио митски и мистериозни смисао космогонијског
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима“, који су се борили
Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало-помало,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тукао се и пљускао са шегртима. Вукашин се наслони на тарабу. Како да се ослободи сећања и целе те прошлости? Кроз јутарњу маглу види камени кров чесме с крстом, потонуле цркве, гробнице, чује шестогласно певање воде, звонко
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
трга, и Кнез-Михаилове, у часовима великих расветљења надносе се бездани светлости у којима сенке праисконских прошлости сачекују безмерја сјаја што клизи са југа, од Теразија и Врачара.
куће и израстале младе липе, калдрму је заменио асфалт а светлосна граница, невидљива оку оних који се никад не окрећу прошлости, једнако је промицала.
зове Позоришна улица, да ухвати у шаку прегршт те светлосне прашине и да, онда, ослушкује гласове из неприступачних прошлости.
киша, на мермерном подножју споменика седи младеж, мали аутобуси доводе мале ђаке у Народни музеј, да их збуне облици прошлости који су им неразумљиви, на углу, у препуној посластичарници која се званично и немаштовито зове Код споменика а
Одговор, вероватно, не би добио. Ћутљив и ћудљив, бронзани кнез остао би загледан у сметове измешаних прошлости а Васа би, улицом која носи његово име а која је некада, делић цариградског друма, водила од тврђаве ка
Учини му се да је баш на Зереку, можда и зато што је одвајкада претрпаван робом, складиште свих невероватних прошлости. Само, шта би он с тим? Време не само што га је увек збуњивало него га је и замајавало.
Средиште појаса изгледа да је Шеих-Мустафино турбе, подигнуто 1783. и, свуд око њега, искрзани остаци прошлости. Чим се пође наниже, према завршетку Симине улице и према некадашњој Великој школи, међе појаса се тање а, над Школом,
Причао би му, још, о прошлости која се већ удаљује као и људи у њој, они што их је видео огољене у издаји или у поразу. Али, дани су пролазили а Вук
Рига од Фере је у Београду добио, на падини према Дунаву, стрму улицу, увек влажну од сенке и од помало омекле прошлости.
Грчка је, свакако, и због своје прошлости заслуживала бољу садашњост. Уосталом, непуну деценију после револуције у Француској, устанак међу Спартаковим
У Београду више нема много оних који се сећају да је Змај-Јовина улица, у недавној прошлости, носила има Кнегиње Љубице; још је мање оних који би могли да се сете ко је, уистину, била та кнегиња.
Ако је Вучић припремао буну против Михаила, она је припремала буну против Вучића. Али пријатељ из прошлости био је јачи и бржи: у августу 1842.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе Где споменици стоје народне прошлости славне. Али ће, к'о рајски феникс, синути слобода мила; И ја ћу стајати ведар где сада погружен стојим, И наш ће ор'о
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када сам пре двадесетак година почео објављивати резулате својих испитивања о клими Земљине прошлости, упознах се са великим бројем страних научника који су се бавили истим научним проблемом, али другим средствима но ја.
на та два различита пута показаше одличну подударност, а како је моја теорија успела да климатске промене Земљине прошлости растумачи и да их датира тачним астрономским рачуном, био сам убрзо обасут расправама и делима страних научника који
Ти слојеви сталожени један преко другог у разним епохама Земљине прошлости ограничени, до душе, на незнатне делове Земљине површине, сачували су у својим појединим спратовима остатке потпуно
„Заиста?“ „Јесте, драги мој! Сачували су се само остаци веома маленог броја организама Земљине прошлости. Ниједан меки организам није за то способан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
По Сентомашу (ох, најпијанијем Сентомашу!), по Бечеју и Кањижи погубио сам редом све своје болове прошлости. Како беше оно, чини ми се из Мињона, „не сећам се више својих болова који су прошли“? Па жене, побратиме!
За своју храброст Француз је највише снаге нашао у својој прошлости. — Је, л' то неко предавање, монѕіеур л'авоцат? — питају реконвалесценти што приступају. — Не, господо, почели смо...
доле негде у мрачни бездан, унеповрат, све оно што се онако муњевито и кобно сломило у њему, сав онај порушени храм прошлости коју је обожавао и сва трудна жетва његовог крвавог живота.
због твоје прошлости што је чекала мене, што је сањала мене... — Гле, а ти баш сигурна у то? — Сигурна, да. Ти си ми рекао а ја ти
Он је бурне, ружне прљаве прошлости, одвратног живота, немиран је и сав огрезао у неизлечивој страсти. Он и не тежи да се поправи; пази добро!
он, убеђен да је ипак једино тако може окрепити, упорно настављао: и подсећао је на најмилије и најслађе успомене из прошлости, читао најлепша места из књига којима су се заједно одушевљавали, причао дивне планове о животу што их чека.
људскији од оног грозног, очајног грицкања хладне смрти, умирања од досаде, од оне јадне труле и гнојаве чаме прошлости.
Ја се нагло подигох, па, осрамоћен као никад и као да је цео свет приметио све, појурих кући. У целој својој прошлости, које сам се толико стидео, која ми је толико мрска и одвратна била, нисам, чини ми се, никад самоме себи толико прљав
снежне магле, захватити и окусити, па ће онда овај овде, мучан и суморан, остати само као жалосно сећање на такав сан прошлости кад се животарило тако да би се дочекало боље, и кад је сам одјек црквених звона дубоко дирао и рањавао и некако
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
своју стару градску ложу, уз некакве олтарске пале, које, сасвим бесплатно, приписују великим сликарским именима прошлости.
„Свијет је просто загушен под теретом прошлости.“ Догоријевали су посљедњи свежњићи. Устанем и отресем длан о длан. Учини ми се да чујем котрљање камичака под
И превише се памти, превише је присутно у сваком нашем чину све то. Кадре су да обесхрабре те грдне наслаге прошлости, те некрополе духа. У дну наших ћелија лежи умор других, у нашој истанчалој крви носимо талог туђих искустава.
Голема прошлост зна каткад да прождре и сутрашњицу, као гладна куја младунчад. Будућност припада онима који немају прошлости.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све то стоји на гомили тренутака У нереду, по прошлости разбацано, Док њу време вуче некуд, некуд носи И односи без отпора и лагано.
Покидани, растурени сви листови из живота: Бесно их је разбацао по прошлости ветар мука; Још ја стојим, кржљав израз свих болова и страхота. Живи сведок силних страсти, неуспеха и јаука.
То је песма коју рађа мис'о моја и сећање, То је песма мојих дана и часова и прошлости, То је песма стара, тешка, једнолика к'о кукање, То је песма са згаришта идеала и младости.
” И занех се потом. Мисао ми оде До прошлости моје, у крајеве знане; Да посети љубав, коју боли воде, Док сећања брижно од смрти је бране.
Каткад само у тишину равну Ветар стреса шум и шапат с грања; Видим неку силуету тавну, Траг прошлости, залазак сећања И све речи да с обликом стају Ту, преда ме, где се распадају.
И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити да ме дира Ход прошлости и сутона, осама и свет. Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде хлад На коме ће дан по
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
В. Високонапонски предајник Када разматрам догађаје из прошлости, схватам колико су танани утицаји који формирају наше судбине.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сваки излазак Сунца откривао ми је нешто ново у овој земљи, која је за мене још била непозната. Он је размишљао о прошлости, а ја о садашњости, сањајући у исто време и о будућности.
Кад год сам мислио о прошлости, садашњости или будућности, увек сам извлачио црне закључке које је моја мрачна фантазија могла испрести.
На тај начин овај нејасан концепт из скоре прошлости постаје нешто одређенији. Овај генерал чврсто верује у теорију да се еволуционим корацима поступно приближавамо стању
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Јер је, рецимо, познато да се у свакој традиционалној култури у временскоме току предност даје прошлости, за разлику од модерних култура, где све више преотима маха будућност.
о временима непролазним оним спокојним, моћним гласом којим сан једино може приволети јаву да разуме оно што из дубине прошлости говоре уста мрака: да је свако време последње и једино време из кога се светлост рађа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска варош, његови „стари дани” и „пусто турско”.
оним истим композиционим резом са наглим смењивањем временских равни: Софки пред очи „све изиђе”, у мислима се окреће прошлости, у сећању се враћа све до трећег предускршњег дана када је отац ефенди Мита из крајева под турском управом - куда је
Као и у приповеци Стари дани, у првој верзији Нечисте крви време тече уназад, од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у ванкњижевни свет, а прошлост је време одигравања
приповеда о животу остареле Софке, све до тренутка кад се она први пут, након очевога одласка, почиње присећати своје прошлости; помоћу тог присећања аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости,
прошлости; помоћу тог присећања аутор нас ретроспективно премешта у давни предускршњи дан; приповедање затим тече у прошлости, али проспективно; при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног сећања,
да се појави свуда где то буде могуће, а то значи тамо где се неки догађај описује као ранији - као дат у приповедној прошлости.
Због окретања прошлости, „старим данима” и „пустом турском”, у њему су понекад желели да виде конзервативца по убеђењу; а у његовим су делима,
Али је занимљиво да баш одавде почиње причу о Митиној прошлости, па још речима које сигнализују да је ваља довести у везу с тајанственом болешћу и умирањем (што и јесте повезивање по
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само кад ме одвише узнемири Мет Фираја, ја узјашем коња, који ми је једино из прошлости, па одјурим до Бабљака, до Липљана, и то ноћу, и разговарам пријатељски с њиме: „Не љури се, бре, Мето, на мене,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Њине мисли враћале се У прошлости румен златну, Наше мисли отисле се У далеку будућност. »Јавор« 1890. ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ...
Ја судија нисам — Најмање над гробом; У бољу се прошлост враћам, Кад се праштам с тобом. Ти си са прошлости Скидао прашину, Доближавô оку Магловну даљину.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Је ли то чудна жеља да се живи без себе? Жеља за песмом без песника? Од прошлости и заборава време што се диви издајству мога заустављеног лика? Да ли то значи рећи промени: нећу!
сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од прошлости веће Све чега нема и што бити неће И да свет овај празно одјекује СВЕСТ О ЗАБОРАВУ Нада је луксуз.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сљубљености са предбранковским временом него што је то до данас био случај, ронити по нашој занемареној књижевној прошлости пре Бранка, не пратећи у толикој мери конкретне поетске судбине у њој ради њих самих (света их је неколико које то
неће, нигда кадре бити, И подлуни дуси свеже ће им вити Док последње траје на небеси звезде, Дух не пада нигда у прошлости безде!...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Та вест би, велим, тужно радосна Разорила ми црну храмину, У којој један живот несрећан Парастос држи мртвој прошлости; А прошлост ми је сва: Венеција!... И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати...
моћи знаком свакојим: С круном, порфиром и са грбови — Удворника и двора дуждевског, Детињства твога сјајне прошлости — Са покорношћу вашег покора, Љубећи жени меку ручицу — Преминуле те сећô радости; Ал’ ’вако — прости!...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Старој Рашкој (појас дуж већег дела садашње границе између Србије и Црне Горе), а у прошлости је било и других етничких група које су говориле тим језиком, а нису имале ни српско ни хрватско опредељење.
Поетско виђење прошлости кроз епске ликове народних јунака морало је у усменом систему бити веома развијено, морало је постојати јака потреба
прожета родољубивим осећањима и просветитељским идејама, значајна и као ризница књижевних мотива из националне прошлости. Орфелин се више руководио сувременим потребама народа.
Око једног догађаја невеликих размера Његош је приказао читаву црногорску историју, опевао славне догађаје из прошлости, насликао свакодневни домаћи живот, приказао суседне народе Турке и Млечане, тако да у њему имамо три света, три
Окренути више садашњости него недавној прошлости, они су пружили мрачну, песимистичку слику живота, супротну ведрини и оптимизму првих реалиста.
и првом зборнику Приповетке (1924) осећа сигурност у језику и уравнотеженост у компоновању, које исто толико дугују прошлости колико је и уводе у модерна времена. Његов богат приповедачки опус разнолик је и тематски и морфолошки.
Приповедање у роману тече паралелно у садашњости и српској културној прошлости, од краја 18. в. па даље. Али суштина није у паралелизму и поређењу двеју стварности, него у трагању за дубљим
стране је лиричар који тежи уопштавању и мисаоности, с друге се враћа завичајној западној Србији, њеним пределима, прошлости, као и свакодневном животу, који досад нико није песнички обликовао као он (изабране песме Хлеб и со, 1985).
У историју, даљу и ближу, враћа се и Војислав Лубарда (1930). Употпуњава слику о Босни, која у прошлости не изгледа много ведрија него што је данас.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ватра гори, пламен лиже И по тамни дуварови Горостасне сенке диже, Кô да ј’ рада из прошлости, У ватреној занетости, Витезове да наниже И тим време доба давна С нашим даном да изравна. Дружба ј’ мала...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
су табуирани и за које је везан читав култ, а за које се прича да су их посадиле извесне велике личности из далеке прошлости.
коцем; првобитно, он се г. коцем (магички) причвршћивао за гроб, како се, уосталом, понегде и до најскорије прошлости радило: на пример, у јужној Далмацији и Босни (в. Караџић, 3, 1901, 213).
У Сарајеву су до најскорије прошлости носили стари људи уза се плодове д. к., верујући да их то чува од ревматизма (ГЗМ, 6, 1894, 372.
У Босни, у сарајевској околини, постојала је до недавне прошлости једна врло старинска установа, која је регулисала почетак орања и сетве.
(ибід., 163, Поповци). Конопља. Веровања о к. била су у пуној снази у прошлости, кад је она гајена у сваком домаћинству и кад је употреба тежине била веома велика.
Колики је био култ трна у прошлости сведоче многи топографски називи: Трнава, Трнова, Трновац, Трновитица, Трновка, Трње и др.
Ћипико, Иво - Пауци
и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... 10 ЉУБАВ 11 ЉЕЉО 13 ЉУБИЧИЦА 14 ДУХ ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ
И у благом санку из прошлости давне, Болној тици тако протицаху дани; Нит се из сна креће, нит очи отвара И снег тихо веје - да тиче сахрани... 1880.
1882. ДУХ ПРОШЛОСТИ Са старих руина, кад поноћ царује свуди, Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ
1882. ДУХ ПРОШЛОСТИ Са старих руина, кад поноћ царује свуди, Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом
ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно време; И смерне звезде трепере чудним красом, Док песма тоне у бескраје неме... Све стрепи, слуша...
Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно... и с травног свога пута Туђинац хитам блед.
непознатој страни И у вашем пријатељском кругу Подигните напуњене чаше, Наздравите своме верном другу Из младости, из прошлости ваше А ветар ће поздрав ми донети Кроз дубраве и мрачне врлети. 1886. (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) Збогом!...
Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе, Где споменици стоје народне прошлости славне. Алу ће, кô рајски феникс, синути слобода мила, И ја ћу стојати ведар где сада погружен стојим, И наш ће орао
зрачног Феба; Где пастир, окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и поље цветно; Истина божанска лежи у древној прошлости твојој, Кад дух слободан беше.
Пусто почива Тулбе и над њим орлови круже, А ветар пољаном душе и густе лелуја руже, Споменик прошлости бурне, столећа минулих давно, Осамљен сведочи тако за дело божански славно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
мене стварни доживљаји који ме из уске средине и тмурне садашњице одведоше у бесконачност васионе и у сретнија времена прошлости.
Сви су се они овде борили; а још даље, у прошлости, таласало се овде Панонско море, и праћакали се, ваљда баш на овом месту, морски пси, китови и делфини.
тих двеју река данас је слабо плодан, те је на бедном културном степену покрајина бивше Турске царевине, но у давној прошлости, која је текла од пре шест хиљада па до пре две хиљаде година, тај крај изгледао је друкчије него сада.
При томе је често потребно одредити положај звезда који се десио у прошлости, на пример у часу рођења онога којем се прориче судбина, другим речима: израчунати његов хороскоп.
локални значај, не сиже даље у прошлост до на 10000 година, па се тиче само једног бесконачно сићушног дела Земљине прошлости. Много даље у прошлост дошло се анализом радиоактивних минерала.
Зато календар Земљине прошлости основан на тој методи иде од 35 милиона година пре садашњости и сиже до 1900 милиона у давну прошлост.
Кад је Геологија открила ту слику Земљине прошлости, нашла се наука пред великом загонетком. Шта је био узрок тим страшним климатским променама?
научна преписка и, у њеном току, Кепен ме је позвао на сарадњу у питању климе квартера, то јест онога периода Земљине прошлости у којем су се одиграла ледена доба.
У давнијој прошлости, слика је обрнута. За време оних милиада година које су се груписале око година 20.400, 70.000 и 114.
000 година поштеђена од хладних лета, па су је у то доба загрејавала у три маха лета топлија него садања. У даљој прошлости сретамо опет два таласа хладноће, од којих је онај старији био нјледенији што га је уопште било за последњих 650.
Пре тога најсилнијег упада није се летња хладноћа појављивала пуних 191.000 година у Европи, него се тек у давној прошлости, која лежи између година 427.000 и 600.000 пре Христа, манифестовала са два пара таласа хладноће.
Он их је употребио, у целини, за своју Историју квартера. Она је закључни одељак дела „Климати Земљине прошлости.“ На тој Историји Земље радио је Кепен заједно са својим зетом, генијалним геофизичаром Вегенером.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Морали су му превити ноге у коленима и посадити га. Павле цепти, стоји, не зна шта ће. Кроз главу му витлају слике из прошлости... Ко зна, можда ће ипак оздравити. Милан поможе другу: — Јеси ли ти на неком путу, Павле, или си дошао само због мене?
у једном свету који нема за мене ни доста простора ни доста ваздуха, али који ми је ипак ближи од свих светова у прошлости и садашњости. Те ноћи Бранко није могао да заспи. Мучи и њега често несаница. Сео је у постељу и узео да се забавља.
Новост паланачка тога пута била је огромно тешка и велика, и непрестано јој се нешто још и додавало, из прошлости и из будућности. Из прошлости: четворо добре деце пропало — зар то може бити! Из будућности: Нема лека, нека лека!
Из прошлости: четворо добре деце пропало — зар то може бити! Из будућности: Нема лека, нека лека! — Марија чучи, лице заронила у кри
Милина — ни прошлости, ни будућности! Две старости, две светиње. После осам дана брујало је по Кашикари и Горњој Вароши да је попа испитао
Емиграција значи разне језике и обичаје; интриге, спекулације; лепе жене, загонетне прошлости; нагла богаћења или осиромашења, бројно опадање, пропадање.
А кад дође до кривице, волели су да кривицу преносе на друге, у прошлости или у будућности, дакле, у будућности, на своју децу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
то чиним, по ономе нагону који код дављеника, за оно неколико тренутака растајања од живота, изазива пред очима слику прошлости, па чак и далеке младости. Али не осврћем се ја за собом зато да заплачем за оним што је прошло.
„Само онај који се ослања на прошлост кадар је градити будућност“, али ја, ваљда стога што још нисам имао никакве прошлости те немајући на шта да се наслоним, нисам никако био кадар да градим себи будућност.
Ништа није вечито: вечност је процес у којем је што више прошлости то све више и будућности. Живот је само мало, видљиво парче конца, које се протеже дуго пре и после живота...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
маршевски поредак, чија ће слика сигурно остати незаборавна, пред нашим су се очима ређали догађаји из недавне прошлости. Опет је почињала стара историја са новим почетком.
У том часу, Танасије је улазио у батерију са печеним јагњетом на рамену. У скорој прошлости, још се памти, планине су биле беспутне. Величанствени мир и тишина владали су свуда унаоколо.
наступу многи наши другови погубили су животе, или су постали руине чије су патње толико снажне да се и не сећају више прошлости. А нама, који смо преживели, на срећу, или можда несрећу, помисао на прошле дане спасава душу...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима, Одео си бескрај са подеротином у бесмртност; То није као кад си плаве чакшире своје Крпио сатима: Неће сварити
Па имам сензацију да се догађај збио и пројектовао у прошлости, у тренутку кад сам ја дошао до болног сазнања да га нећу моћи уопште избећи но да ће доћи неумитно.
Тај интервал између будућности и прошлости, као да никако није ни трајао; не, ни милијардити део секунде. Али са толико појачанијим осећањем живота, трајања,
Да, избор је слободан, што се тиче историје и прошлости пре рођења; али у тренутку рођења! Од сад је покрет тела почео да образује нарочити значај по живот, и значај тај:
Отуд, за разлику од обичних зверова, он је незадовољан. Узроке његових обољења треба тражити, не у његовој прошлости, већ на једној правој линији између њега и безграничног: тамо их отклањати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
већ створене епике — кад је стварање већ завршено — главну улогу имају певачи распрострањивачи, који чувају наслеђе из прошлости, као што су код старих Грка чинили рапсоди, код Француза жонглери, код нас многи певачи из познијих времена.
Особито велико место у неисторијским песмама дато је религији и тешком положају жене. У прошлости живот је био веома мучан.
Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости. Ако је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће,
О тешком положају жене у прошлости сведочи и чињеница да су њој приписивани најстрашнији злочини који се могу замислити. На њу се често гледало као на
Сасвим природно, према томе издајнику раја је могла да створи лик издајника у прошлости. Чије би име везала за тај лик? Мећу свим личностима у прошлости Вук је за то имао највише услова.
Чије би име везала за тај лик? Мећу свим личностима у прошлости Вук је за то имао највише услова. Раја је у косовском боју гледала почетак своје несреће.
мегдани, као идеали племића ратника); четврто, еп војна историја војне аристократије (на основу сведочанстава из прошлости која помињу опевање хероја, подвига, ратова), херојска прошлост у епу идеал реакционарне војне аристократије, локални
Замаскираном аналогијом прошлости и садашњости, поређењем које је нехотице чинио сам слушалац, певач је приморавао слушаоца да верује у грандиозност,
Све то и историјска идеализација, и прослављање прошлости, и историјска аналогија, и морал неизменљивости светског поретка све је то служило једном циљу: утврђивању постојећих
еп био војна историја војне аристократије донесен је сасвим произвољно на основу потпуно неодређених сведочанстава из прошлости да су у песмама прослављани јунаци, подвизи, ратови.
Еп је опевао херојску старину, славна дела предака, и то све с пројекцијом на савременост. Историјска аналогија прошлости и садашњости подржавала је живот епа. Прошлост је надахњивала. Прошлост је била идеал. Наде су замењивале будућност.
Прошлост је била идеал. Наде су замењивале будућност. То су били идеали реакционарне војне аристократије, јер у прошлости није било излаза.