Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но многи су брезове тојаге заоштрили, и, штоно рекну, који колац који проштац узму и ударе са три стране на Ваљево. Турци Ваљевчани изађу пред њи’ у Љубостињу, дочекају и’ и ту се потуку.
Тако је и Карађорђе радио. Прикучимо се поближе Добрани; Карађорђе нађе један проштац себи из ливаде, и заповеди да сваки војник, пешак и коњик, нађе проштац и преготови, кога пушка не може пробити.
се поближе Добрани; Карађорђе нађе један проштац себи из ливаде, и заповеди да сваки војник, пешак и коњик, нађе проштац и преготови, кога пушка не може пробити. Ово је (горе приповедано) бивало од маја 1806. до 30. јулија. Пођемо, 31.
Црњански, Милош - Сеобе 1
уздигнутим вратовима, пропусти слуге које одведоше коње, а од којих један коњушар, неочекивано, паде на калдрму, као проштац. Ушавши журно међу куће, Исакович више није могао да чује шта му довикују, од ларме и праска пушака.
Милићевић, Вук - Беспуће
Обневиде очи и узаври крв, замахне проштац и одјекне негдје у пољу кубура кремењача. И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) СУЛТАНА: Шта мумлаш, немаш свога посла? Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати. Шта си стала као проштац насред собе? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Али докле ћеш ме јести, забога и побогу! Зар не видиш каква ти је соба?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Прескочише једну ограду, наиђоше на неко ђубриште, одвалише проштац, затим се двојица издвојише у правцу једног дрвета, на прстима, тихо... и један тресну мотком по гранама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Како ли би било да паднем као проштац пред њих?« — помисли он. — »Ето овако, ниже... ниже.. па — буп!... Умео бих се добро претварати, а то би ми сигурно
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица поче долазити к себи. — Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац... Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. — Доле ту кустуру! — цикну кмет.
Новица подиже један проштац, те се провукоше кроз ограду обојица и уђоше у двориште. Ђурицу обузе нека непојмљива зебња од ове мрачне и неме
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Секире лупају, грање и врљике вуку се. — Хоциш ли што, Јоване? — Носим један проштац. — А што, болан, само један? — Не могадо' више уграбити.
Остаде сам чистац. Ја једва уграби' овај проштац, па и то умало ти се не поби' око њега с једним буразером. Уватио он за један крај па вуче и виче: »мој је.
« Ја опет укрутио за други крај, па вучем и вичем: »мој је,« те се умало не побисмо, а проштац нити је мој ни његов, већ ко зна којега је јадника.