Употреба речи прошушка у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Већ зора руди, време је одлазити. Чамча наложи кочијашима да прежу. Чамча зове на страну армицијаша, нешто прошушка с њиме, и руку му нешто склопи, а покаже му прстом на вино и „ауспрух”. Разумели се. Већ је све за пут спремно.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Старац се узврпољи, уздахну дубоко, као да му откидају парчета жива тела, па кроз плач прошушка: — Ово ми је унуче једина потпора; то су ми и очи и руке, па да ми њега узмете.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности