Употреба речи прође у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

па који тим тужним пољем прође, лако ће погодити да се ту под земљом грле отац и син... Па ко зна, можда је њему милије било оно дете под земљом,

Баш као малени потоци што праве голему реку, тако су и наше ситне сузе створиле море заједничког бола. Од то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче. Њена туга за братом беше неизмерна.

Одонда нам је све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће... Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније закуца, увече не могу да заспим — мислим на њега...

Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!... И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана

Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих суграђана помоћи; али залуду!...

О, шта и шта пута сам ја баш за тим сузама плакала; шта пута сам за том неописаном тугом тужила! Али све прође, а ја остадох сама!...

А кад рана прође, онда ћемо заједно да бежимо... Али све беше бадава! „Рањен сам, траг ми је ухваћен, Грлице... Ја одох; ено где свиће!

Не прође дуго, па се и архимандрит указа. Жена, која је свога мужа тровала, диже се и, скоро метанишући, приђе калуђеровој руци.

мало подуже гледале, а кад је дете отишло, управише своје испитљиве погледе на нас двоје; а за њих би и била штета да прође један дан, а да власти што ново не „доставе“.

Мене је једанпут заболела пета на левој нози, па сам се напио животне водице... прође, ама као да си руком однео... Кад се школа пустила, учитељ скиде наочари, натаче качкету на главу, оно мало косе

а нашега Милисава да је, још док је ђаком био, неким мађијама опчинила, те већ нема дана кад онуда поред њене куће не прође и с њоме не говори... — То је, вели, чинио и док је ђак био.

Знаш, кад човек своје деце нема, онда о туђој мисли, туђу бригу води!... Да, да, тако је то! Малопре прође овуда мој ђак Милисав, покојног Богдана син... добро дете!... — Јогуница, — прекиде га Никола, — угурсуз!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Питају га мрави: „Што си летос чинио?” — „Свирао сам,“ каже. — „Свирао си? А ти сад играј, да те глад прође. 'Ајде, тепи се с наших врáта.” Наравоученије Леност је смертни грех.

Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу. Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође. Жени и човеку ружно је и срамотно без посла стајати ако су и колико имући.

Домаћи јарац узме га терати, претећи му с рогови. „Бре мируј, добап јарче,“ вели му бик — „док само лав прође, нећу ти ја појате изести!” Али ко ће маниту памет дати! Све се залеће, кад страг кад с ребарке. Прође лав и удаљи се.

” Али ко ће маниту памет дати! Све се залеће, кад страг кад с ребарке. Прође лав и удаљи се. Онда бик, излазећи, лупи мимогред јарца, те се стане преметати по кошари и стане га „бекеке кее.

” — „Каква пса, људи? Шта вам је данас? Та ово је јаре.“ — „Јаре! Ха, ха, ха!” — стане онога. И тако се размину. Не прође много, кад ето ти трећега. „Бабо”,— рече му — „та не чини тога покора, помагај! Вежи пса за врат, пак води за собом.

153 Врба и трн Врба, гледајући да трн сваком који покрај њем прође за хаљине заквача, упита зашто он туђе одјејаније к себи вуче, и нашто би му баш да и има то.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Мој отац оде одма на Палеж и зацело прође војска, око 800 крџалија, и оде хитно на Шабац на баир. Бего Новљанин и Ћурт-оглија, убилци кнеза Ранка, са својим

Збиља, ви Турци и бегови, продужи мој отац, зашто не молите агу (Аганлију) да се прође ове војне и да не иде преко Дрине?

Млого пута био је опомињат од Црнога Ђорђа и од свију да се тога прође, и на Врачар у војску дође; но бадава, он вели: „Ја границу чувам, од скеле новце за џебану дајем”.

Тако престаде спремање. Прође по сата, а њему дође опет ̓уја, повика: „Спремајте!” Брже обалише чадор. Ја опет покупим оно моје друштво и дођемо

Разговарамо се: куда ђе? да неће Шанцу? — и веће зађоше за брдо. Прође, реци, један сат, а они обишли уз један поток, пак јуришише на Грбовића и на Милоша с леђа, а пешак из шанца; онда

Док се то горе размрсивало, дотле везир са великом војском друмом прође, дође у село Ушће код Саве и падне око речице Вукодражи, која дели ваљевску и шабачку нахију, на конак.

но пошље три Турчина код Миленка, и говоре: да се Миленко уклони с пута, да Афиз-паша с царевим ферманом и војском прође преко пожаревачке нахије у Београд, и како Афиз-паша у Београд на везирлук седне, да ће писати да цар пошље ферман и

Врбица прође врло рано, кући дође где се ручак готови, ал̓ не застане Јакова ни Глише. Пошље два момка да и̓ нађу на брду и поздраве

11. јануара одемо с г. Ф(рушићем) у 12 сати, мало почекамо, но Лорд покрај нас и један његов ађутант на један ма̓ прође на врата напоље: ни взора!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све... Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.

— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина. Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути

А данас јок! Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!... Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да

— Само је могло још и боље бити. Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. — А пошто прође овако? — Једва по дукат. — А колико си их већ завезао? — Онолико колико смо села обишли.

Ама, некако траљаво иде с интересом. Не плаћа на време. Прође иза рока по читава три месеца. Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...

Чим оде човек, ја главу те у моју собу... Дође други да моли за нешто — тако прође и он. Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене. — Ама зар то нису људи потпазили шта радите? — Нису ја!..

Среја узео ћемане под пазухо, па се покуњио и замислио, јер му се досад никад није десило да тако прође са својом свирком... А од бакшиша нема већ ни помена.

јер куд ће у невреме, сад би мучно где нашао да стане под најам; Милун је напрасит, али повратит човек, док се окрене, прође га љутина, па онда опет лепо с млађима... и шта му још нису наговорили, докле га нису обрлатили да иде опет Милуну.

Механа му је на згодном месту, баш на друму сеоском. Ко год прође и потера или понесе што у Београд да прода, мора проћи поред ћир-Трпкове механе и дућана.

— Поган човек! — рече Витомир; поћута мало и настави: — Баш не би требало да му то прође на лијо. Ваљало би њега мало заварчити. — Ваљало би, али де, кметуј ти како?

свет — болта, пред којима по вас дуги дан дрежде скоро произведене калфе па се деру за сваким селаком и сељанком што прође: »'Оди, снашо, 'оди! 'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...

Пупавац изиђе да се прошета, прође поред Николине куће. Савка беше на прозору. Он дубоко уздахну, она се подругљиво насмеја.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници. Не видиш ту младића: све сами седи перчини.

Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.

– Откуд ти? — Тражим тебе. — Моји те послани?... — Јок. Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... Лазара прође језа... Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!... Шта ће субаша с њим?...

А он је стајао блед, укочен као колац. Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... — Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио!

) – Пет. – Доста... И умукну. Више не знаде ништа рећи. А и њој није било боље. Чула је све што је данас било... Прође неколико тренутака у ћутању... Обома беше врло тешко. Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: – И то?...

Нико им више не хте бога назвати. Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће. Алекса је био у авлији.

Он изиде напоље и поче лутати по воћу... Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. Мимо воће прође Иван... Па као мимо турско гробље! Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао...

Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. Људи се наједанпут дигоше. Жубор прође кроз њих. Попа и кмет јавише се на доксату. — Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...

— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо... Опет се десила крађа... Жубор прође људима. Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. — Јесте, браћо!... Опет Ивану учињена покрађа.

Све прође, све се разби као сапунски мехур... Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... Тек опет се настави раз

А ако те то љути, нећу те више никад запитати! Вечера прође у тишини. Нико више речи не рече. Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да

Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође. Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. Попа наже, па кад одујми, пружи кмету.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Док блиснуше небеса у часу, И шум чудан прође по самоћи, Мирис липа долином се расу: Једна душа мину посред ноћи...

Вај! И младост прође, кô сунце над гајем! Само још у мени ти си и сад така: У коси ти исти цветови од мака. СЛУШАЊЕ Из Дубровника

КРАЈ Хоћу у твом срцу, после тамних јада, Да оставим једну носталгију дугу: Па све када прође, да се сећаш тада Са болом на срећу, с радошћу на тугу.

Кад поноћни ветар поред горе глухе Прође и отресе тешки мрак са грања, Као страсна песма жудног умирања, Чу се глас музике из трстике сухе.

Мач скрхан на самим врховима тврђа, Има победничку гордост на свом челу: Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река, И на крилима им сунце

Њено тело се повија од кључева крви као река Атарис која је пуна змија. Али кад под вече прође испод њених вртова неко пурпурно једро и зачује се нека тужна свирала — Она заплаче нежно као кошута коју је пробудио

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Јесте, богами! Али тако... Једанпут врати се он у неко доба кући. Није сам! Чуди се моја мати. Прође он још с неким поред врата, нешто полако гунђају. Одоше у авлију. Чујемо ми мало после коњски топот и рзање.

Узима новце, главу окренуо на другу страну, па кад прође, прогунђа као за се: „Још само ово!” И онда чисто бежи из собе.

”, а пијани Јоза игра у једној барици. — А што је, море ваш дућан затворен? — запита ме Игњат ћурчија, који у тај пар прође. — Тако! — кажем ја. — Да није болестан Митар? — Није — кажем ја. — Отишао, ваљда, некуд?

Пристао би он сада и да се бије, и да га бију — само да му прође време. Није он, иначе, био баш ни врло разговоран човек, и вечерашње његово управо нападање на свакога кога сретне

— Ја идем код Матије Ђенадића. Оно му је кућа што пред њом о шљиви убоговетно виси чутура с препеченицом! Ко год прође, нек сркне! — тако воли Матија. а кад му дођеш у кућу, на рукама ће да те носе...

нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да његова ријеч најалово прође, или да он узима власт која му не приличи. Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео.

Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале! Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце. Није шала, наш поп! Али и јесте човјек! Та приличи му да је сам владика!

То бјеше препона. Ко може стегнути срце, па сада пробуди дијете? Али кад прође једно четврт сахата и кад се с пласта поче пушити а са траве роса дизати, уста поп па пође у кућу.

Дан за даном, недјеља за недјељом, па и мјесеци клизе неосјетно. Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека.

Нека дијете прође свијета. А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!” Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама

Она напући уста. Опет наиђемо на слику истога смисла. — А ово? Она ме тако оштро озбиљно погледа, да ме прође сва воља за даљу шалу и да ми се учинише моја питања и одвише бљутава.

У тај пар чуше се нечији кораци низ степене. Не говорећи ништа пођем даље и повучем је за руку. Поред нас прође један човек, скиде капу и поклони се. — А, ви сте, Хермане, — рече она као прибирајући се. — Шта ради гђица Ведел?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Кад падне киша и начини се блато, положе чисмени мештани по земљи поред зида, колико да човек прође, тулају (кукурузовину), а краве наишле, па ваљда, као бесловесна створења, помислиле да је то за њих постављено, па

ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да се не проведе лепо и не прође добро и господин попа, кога нарочито зову, и најугледније му место дају за столом, јер због сватова је ваљда и постала

што јој се допадне, а остало добије у »плату« каква Жужа или Ержа (Мађарица наравно), па се све шарени од пантљика кад прође сокаком, да ти је милина погледати за њом.

А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом. Мало које вече да не прође а да не оде поп Спира поп-Ћири, или овај ономе.

А кад настане ћеретање међу девојкама, оговарање међу мамама и пијуцкање међу татама — прође поноћ за тили час. Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце, а затим као неко избијање. То дуварски сахат избија.

о Шаци хирургу како обешењачки погледа и чешља косу, »а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође«, вели фрајла Меланија. — Збогом, збогом! — вели једна другој. — Лаку ноћ! Пријатно спавање!

Док прочита новине и попије тако сатљик вина и холбу воде, прође по два сахата, а затим се дигне, плати и поклони се кафеџији и овај њему, и изиђе из кафане трезан к’о што је и ушао.

А после, вероватно је још и стога да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако раширену и познату песму: Сад пулгери постали швалери, Ал’ не смеду ноћом да идеду, Од вашака

Жита пуни амбари, а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки. Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! И добро је, и не ваља!

Та, бога вам, и лепо лице (а она није ружна) шта вреди ако нема ту и воспитанија?! Лепота прође, а воспитаније траје, што кажу, до гроба.

Доста је само да једном прође сокаком, па се тек осети како се просипа и разлева мирис од миришљава сапуна и помаде, па тек затутњи каква босонога

Сва претрну; срце јој јаче закуца, а образе прође мала румêн. — Он је зацело! — мишљаше у себи, и хитро дотериваше косу и одело на себи.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

На тај дан, ма да мушки не иду на гробље, и чаршија је затворена. Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу.

И онако прљав, балав, осушених ногу, руку, а здепаст, све прља око себе где год прође. Али он је увек обилазио гробове и чисто са неким уживањем тражио те који су се завлачили по гробовима да их отуда

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је. Ручак прође у самим пургерским етикецијама. После ручка Љуба се разговара са Савком.

Очекујући ваш одговор, остајем слуга покорни. Љуба Чекмеџијић Прође две недеље, Љуба не добија одговора. Разљути се и одважи да више не пише. Већ је готово на Савку заборавио.

Баш је недеља, после подне око три сата; собе и кујна су у реду. Господин Гледић отишао је да се прође, госпођа Гледићка у трећој соби мало лешка, а шта ће сад сама фрајла Марта?

Повраћена је и Мицина тепсија. Само љубав Рогозићевој кући није повраћена. Прође годишњи парастос Јефти. По вароши се говори да ће Алка, како црнину скине, венчати се са Миливојем.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

ратова, што су непрестано од некуд навирале, па је хтео да мисли о томе: има ли ама какве год могућности ди све ово прође без опасних последица и шта ће бити најзад од тог несрећног и неочекиваног ултиматума.

— Ни помислити. Зар нечујете за нама? Па командант ободе коња који устежући се и фрктајући прође лешину. И колона по један продужи пут. Само Јуришић, гологлав, блед, набраног чела и згрчен оста онде...

Један познаник његових година угледа га, застаде, збуни се и прође, па се понова заустави и дуго гледаше за њим. Други, мало после, исто тако.

Африка

Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми, све до лагуна који блеште. Изглед са високог прозора био је величанствен.

Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по договору да прође. Заказано је било да сам у осам на обали. Сам шеф послао је још од раног јутра човека који има да је изгледа.

Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!

Познато је да пре но што младић докаже да поседује већ све врлине које су потребне за татуажу, има да прође још читав низ мучења која ће доказати сву његову издржљивост и присебност.

Једва показују да ме примећују. Кад се прође кроз колибу испред које су старци (једини пут да се продужи дале овим лавиринтом) види се да су, у дворишту с друге

Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два века основала, бежећи, два црна фетишера назвавши

Док једна пролази са калбасом на глави, неки младић јој смета и она га љутито гура да може да прође. Овај јој, ко зна шта каже, на шта га она поносито и са презрењем погледа преко рамена. Питам шта јој је рекао.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ако овај човек с његовом тврдоћом прође добро, то ће сваки на свету добро проћи. КАТИЦА (ступи). ЈУЦА: Шта је, Катице? КАТИЦА: Сад је већ бадава.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Био је сигуран да нико неће ни ланути. Право, тако, прође крај најмањег међу братенцима, мајора Ђурђа, који је био растом не само најмањи, него и најдебљи.

Међутим, ноздре су му биле румене и као да је дахтао од љутине. Чинило се као да хоће нешто да каже. Али кад Грк прође, он се само осмехну и промрмља Ђурђу, тако да га је и Гарсули – ако је хтео – могао чути: „Зар Шокац да те ућутка, оца

А ето сад Вас гледам, већ као врло старог старца. И све то није имало никаква смисла, сем овог Сунца. Све прође а то Сунце сија. Како нас лепо грије. Нема ничег лепшег на свету од једног оваквог пролетњег дана.

профоза, између два хусара, са исуканим сабљама, и да скочи у двојне редове, на деоно, а на команду „марш, марш“, да прође ходником, иако се љуљао, корачајући, и посрћући.

Она би ујутру – тако рећи у кошуљи – улазила и у његову собу. Треба, каже, да прође, да изиђе, да види хлеб, како се испекао. Питала је Павла какве су Темишварке.

А која прође, и ломи, као олуј летњи, без смисла. На том путу, првог дана, Исакович је приметио, одмах, да је Трандафил имао право,

и Павле, на том свом путу, осетио да је сам, самцит, у некој прашини, која се диже куд пролази, а која се слегне, кад прође. Оно што му се чинило непролазно, била је та његова жеља да оде и да се појави у Росији, да се тамо одсели.

Жене, нарочито, ретко налазе срећу у животу. Док су код матере, живе безбрижно, али то прође брзо, а после их, у браку, обично, очекује само кратка срећа. Старост ускоро закуца на врата.

Госпожа Хумл је, каткад, свраћала до њега, а имао је и посету Агагијанијана. Први дан му прође, тако, без догађаја. Његова соба, у ораховини, и огледалима, није била већа од неког доброг ормана.

предсобљу, Исаковичу се уморише очи и њему се чинило да, крај њега, никог нема, него да га само његова сенка, кад прође крај неког канделабра, прати.

Поп му онда рече, увређено, да он нема обичај да лаже и да владику Василија зна, добро. Василије прође кроз Тријест и Вијену, а он му је десницу, на коленима, целивао.

Чекали су, мирно, да комисија прође. А кад су се покренули, кретали су се као сени, крај зидова. Нико није знао куд иду.

Теодосије - ЖИТИЈА

И прође глас по целој пустињи, манастирима и пустињацима и свима самотницима, да је син оног самодршца, владара српског, остави

дивили и говорили: — Ходите и видите ове новоблагочастиве, како у љубави према Богу ватреније предњаче старијима! Прође глас по целој пустињи о доласку светога у Свету Гору, и сви, задивљени великом смерношћу, прослављаху Бога.

Преподобни Симеон захте да прође Свету Гору и да се поклони у свима манастирима, и да види света места за којима је жудео.

“ И уместо награде за исцељење свети њега обдари, и отпусти да иде својима. А када глас прође о исцељењу раслабљенога, сви који су имали болеснике приношаху и пред ноге светога полагаху.

душом за отачаство, и био је у скрби за народ свога племена, јер помишљаше како је у сукобу многога оружја немогуће да прође без смрти многих, а нарочито оних који се с топлом вером и усрдно боре.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Над пољем облак путује мрк, бисерном кишом кваси ми брк. Кад облак прође, синуће зрачак... О, тише, тише, чуће нас мачак!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Послушајте ме ипак, Аљоша! АЉОША: Ја њој писал. ПАВЛЕ: Бар ме данас послушајте, па ако вас не прође то расположење, ако и сутра останете при тој одлуци, онда ваша судбина биће јача од вас, ја вас не могу зауставити.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Повукох се у страну, а Бароница оф Петрович прође уз сами зид куће гужвајући у рукама каиш који се продужавао у нешто што је раније био ирски сетер, сада само гужвица

Оно што сам осећао било је гађење на самог себе. Кад она прође поред мене и насмеши се, окретох главу у страну. Било је нешто око једанаест и пензионери су већ заузели сва места

Опет чух хор жаба. Онда другим колосеком прође дресина. То су се радници враћали из шећеране и певали. Један од њих рече: - Гле, професоров син!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Опет пишу, нико се не одзивље, јер пишу само напамет у Кракову, а они богзна куд блуде, и шта им је стало. Тако прође пô године, па још нема писма. Кречарка и госпођа Сока да се живе поједу.

Девојке се тек отсмеју. Прође „визита”. Профит лепо сања, све о Ленки и сватовима, како продаје у дућану господара Софре, али је то тек сан.

Но и Пера није за њега марио. Кад лежи на клупи пред биртијом, а Шамика прође, рећи ће: „Гле штуцера за црне банке мога оца!

— Ја њему на вољу остављам, нек’ узме коју хоће. Тако им у разговору време прође, па опет сваки својој кући. Господар Софра нема мира ни дању ни ноћу. Већ су две недеље прошле, па никаква гласа.

Шамика и Лујза већ толико се упознаше, да га је позвала у посету к њима у Ш., на што Шамика и дâ реч. Тако прође бал. Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом.

Профит га да на суд, и Пера добије у суду да мора Профиту платити за четрнаест дана педесет форинти под претњом сврхе. Прође и то, Пера не може да плати. Дође у Перину кућу егзекуција и плени му најбољег коња. Пера још не плаћа.

А мислим да смо сва тројица више добра нег’ зла чинили. Сад се старци мало утеше. Чамча је био у духу непоколебљив. Прође свечарство, сви се разиђу. Било је већ око дванаест сати. Напољу цича зима.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух,

Одабран да замени полковника, знао је да ће га овде учинити потполковником пука и било му је стало да данас све добро прође.

Понегде, уз воду, било је тихо, топло лето, сазрело воће, добри људи, али тек што прође зима, опет су ишли даље. Кад му је умро отац, хтео је да се смири.

После кратког, збуњеног ћутања, што као језа прође цео пук, падоше нове команде и пук остави оружје и би одведен у страну, иза логора, да изврши казну и упамти ту ноћ

Права и снажна, као што су анђели, високих колена, са крилом и грудима што су, при сваком кораку, дрхтали, она прође крај њега, излазећи из лађе, као да хтеде да му покаже како се, мада је тврда као камен, ипак лако вијуга и љуља.

Најрадије трговаше на води. Желео је да свуда прође лађама, непомичан и замишљен. За неколико година, плећа му се погурише и прсти му постадоше дрхтави.

Но и то послеподне прође, у великој жутој кући, пуној брашна као каква воденица, тако равномерно, праћено шумом воде што је протицала, да је

Зар се није навикао да гледа тако, као да је видљиво невидљиво, а невидљиво видљиво и да прође тамо где би био радо остао, а да остаје тамо откуда би био радо пошао?

Затим поново прође, крај бркатог официра на ходнику, који је поздрави оборивши пушку ка земљи. Када је затворила за собом врата, Исакович

„Кога врага ради тај човек“ – рече тихо Беренклау, коме је било стало да прва смотра прође што величанственије, гледајући нетремице у слугу.

Исакович, коме је исто тако било до тога да смотра прође што лепше, не одговори, већ занеме. Аркадије, дрмусајући белца, виде намрштено лице пред собом и покуша да умири коња,

До дна међутим, у себи, осећао је да је немогуће да све то тако прође, и како га вуче глас неки, у њему, обећавајући му нешто ванредно, при свршетку.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁶⁵ у бољевачком срезу понека млада понесе на венчање онолико зрна боба колико година жели да не затрудни. Када прође тај број година, она посеје тај бој, а кад он роди, поједе његов плод, па ће онда, верује, зачети.

Иста логика огледа се и у следећем поступку забележеном у копаоничким селима у Ибру: Млада пре венчања прође између кључа и катанца, па после закључа катанац и каже: „Кад овај катанац откључам, тада да останем у другом стању!

Уторак је, верују у Босни, „толико несрећан дан да се и сам вук, ако прође кроз гору чува да му длака гдје не запне“.

⁵¹ И у многим другим српским крајевима је исто. „Ако је дијете здраво, не крсте га, прође два-три, па и шест мјесеци.

Поп из Грбља о томе вели: „Кад видиш какву стару жену а бојећи се да је вјештица, треба пошто прође бацит роге од десне руке па про прста пљунут и рећи: ’Кад се могла дохватит зубима за жиле испод колена, тадер ми и

свако лице и ствар којих би се дотакле; стога морају да издрже карантин док им се не поврати здравље и снага и не прође уображена опасност“, пише Фрејзер¹⁹².

У Црној Гори држе да: „Не ваља дијете него му прође година носити спрама огледала, да не би почем умрло.“ На Груди верују да не ваља „да види зрцало, јер би му се могла

учење говоре и пословице које истичу човекову неспособност за крупније промене када он већ зађе у године, односно када прође „критична фаза“ учења („Што дикла навикла, то невјеста не одвиче“, „Стар се Влах потурчити не може“).

У Глухом Долу када жена, идући па воду, сретне мушкарца, мора да „скине ведро с главе и извади куђељу, стане док мушки прође па опет затакне и крене“.

⁴⁴ Тако, на пример, у једној игри тражи се од детета да каже девет пута надушак ову брзалицу: „Прође девет попова кроз девет бобова, вели сваки поп: Добар боб.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

СИРОТОЈ КУДЕЉНИЦИ 7 О ОДБЕГЛУ РОБУ 9 О МЕРОПАХУ 10 О ХИЈЕРАРХИЈИ 11 ЗА СЕБРА 13 ЗА СВРГНУТЕ 14 ЗА ЗЕМЉУ КУДА ВОЈСКА ПРОЂЕ 15 О ВОЈНИКУ 17 ЗА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА 19 ЗА ОНЕ КОЈИ СУ ХРАБРИ САМО КАД ГИНУ 21 ЗА ЈЕРЕС 23 ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ 25 ЗА

ЗА ЗЕМЉУ КУДА ВОЈСКА ПРОЂЕ Саре душане, тражим помиловање за земљу убогу куда војска прође, јер земља је таква, она воли кад је обрасте трава,

ЗА ЗЕМЉУ КУДА ВОЈСКА ПРОЂЕ Саре душане, тражим помиловање за земљу убогу куда војска прође, јер земља је таква, она воли кад је обрасте трава, кад у пољу чује говор човека, она не воли да остане сама, она

За војника кога кад борба прође баце као сломљену пушку у старо гвожђе. ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

зуба и схвати да је на смрт уморан од бежања; са четрдесет и две године не би више имао снаге да све то још једанпут прође и издржи. Био би лако побеђен и задављен.

Ко зна, можда би га, с временом, и заволела? Ипак, он је саучесник њене младости. После свега кроз шта је морала да прође, био би то најзад заслужени одмор. Пружила је руку преко стола и ставила на његову, која се нервозно играла кључем.

кога не можеш да видиш очима! – Децу која су већ сама себи довољна. Где сам била, нигде, шта сам радила, ништа! Прође воз! – По свему судећи, време је да нађеш некога. Ти си заиста у дубокој кризи. – Ко ти каже да га већ нисам нашла?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Узесмо педесет топова и силесију кола с храном и џебаном! Ето тако прође славни Мармон. — Замрмоња, богме! — рече Стијепо. — Славни заиста иначе, у другим биткама по свијету! — рече Јанко.

Стево настави: — Владика вам рече да се Французи и Руси чаркају и да се очекује главна битка. У томе очекивању прође нам зима и прољеће, а, негдје по Тројицама, дође жалостан гласник да су Руси изгубили, и донесе наредбу да се Бока

“ Тако је владика и урадио, а везир удари с војском и прође као и многи прије њега!... Јанко је с уживањем посматрао како тај поносити одговор годи свима, како им је из дна душе,

Од црквенијех врата па навише уза стубе, до краја ходника, људи се наврсташе на двије стране, да владика прође између њих. Кад он стиже до стуба, уђе с поља њеко момче и предаде му писмо.

Заговорише се тако, те се зачудише куд вријеме брже прође, кад ђак дође да тражи Крцуна. Јанко поздрави све у браству, па одмах приону на посао, узе Василијеву Историју Црне

Скромни ручак од меса и зеља брзо прође, као и доручак. Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца;

Дошао сам само да га видим да се очима увјерим е је прездравио. Хвала милостивом богу кад овако прође! Хвала богу, кад се брже поцрногорчи и доби крштење црногорско! Хоће граф у чету! Хоће да се у пјесмама помиње!

Баш бих имао с тобом мало разговора.“ — Мучна ми мисао прође кроз главу. Рекох у себи: „Овај се не би оволико обезочио да је сâм! Да није засједа?

но једно, што је дјевојка одавно приспјела за удају и што, ето, на очи вене, и друго, Милије би јој било да то прође мирно и у весељу, но крваво и за причу! — Тако је, брајо! Али шта ћеш кад Драго не дâ о томе ни зборити!

— Не дао бог! — рече Стијепо, а Грубан скрену главу на страну. Не прође много и угледаше три човјека од Крсца. Они стадоше на пушкомет.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Ја мислим, кад свршимо. ПРОВОДАЏИЈА: Тако се не добија кадуна. Докле год свадба, то јест, не прође, треба да је проводаџија код младожење на ручку бар у недељи дана по једанпут, то јест. МЛАДОЖЕЊА: Па изволте.

(Жена одлази.) МУЖ (сам): Е тако је, човек кад се жени мисли да лети по рају, а кад прође хука бука, па предузме као трговац протокол да види приход и расход, онда обори крила.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

књижевност почиње касније, друкчије, на вишем нивоу, отприлике онако као што и истински живот почиње тек кад детињство прође.

У тренутку кад се довршавала моћна експлозија класичног епа, ово, споредно одвајање могло је да прође, и прошло је, а да нико на њ не обрати посебну пажњу.

да се одлучила на надградњу, морала би да прође кроз низ преобликовања, да се угради у сложеније системе симбола, у којима би се, на крају, осећала тек као пригушени

Куд она прође војска речи ниче, роди се велика као џин а у старости је палчић из приче. Њено је срце меко па се ломи често.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

године у Модри, Карловцима, Пожуну. 1779. упозна се у Трсту са једним руским архимандритом, и са њим у друштву прође Италију, и из Ливорна морем отиде на грчко острво Хиос, где је као учитељ талијанског језика остао скоро годину дана,

Милићевић, Вук - Беспуће

Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, он га запита. Докле идете? — Преко мора, одговори онај

Међутим, познанство је било обично и случајно. Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.

Њега прође некаква језа кад видје њезин плач и тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно

ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном радошћу поздрави дан који се рађаше.

док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

То му је пријало. После сваке шетње осећао је, кад се опипа по врату, колико је здравствено напредовао. Пође тако и прође поред чесме, сретне се с водоношама, назове им бога и продужи пут.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође? Ваљда моју милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш, мила, Шта пре од милоте, Јер си

„Но кад прође летни пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети,

Ити путник, нуто среће! Већ да прође поред двора, Кад ал' озго красно цвеће Сави с' на њ'га са прозора. Диже главу он високо Па девојче спази тамо,

Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо, Она прође — ја тедо за њоме, Ал' с' не маче нога пода мноме, Срце врело би тад под облаке — Ао ноге, де бијасте лаке!

Гле и данас сунашце утече, Гле и данас заман прође вече, Ноћ у таму цео свет завија, Ал' у срцу вељи над ми сија. Сијај, наде, у ноћи сунашце, Сијај, наде, немој

До оружа и срдашца свога Он не крену друга ниједнога. Да лов лови, у горицу зађе, Јутро прође, он лова не нађе, Прође подне, лова ниоткуда — Нуто јада и његова чуда!

До оружа и срдашца свога Он не крену друга ниједнога. Да лов лови, у горицу зађе, Јутро прође, он лова не нађе, Прође подне, лова ниоткуда — Нуто јада и његова чуда!

Прва буна ето већ га прође, Он устаде, па зборити пође: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори?

“ И цела се веће војска крену — Већ стигоше у гору зелену, Већ стигоше, већ и замакоше — Мало прође — већ Турке сретоше: Поцикташе те пушке танане, А зајеча гора на све стране, Огањ суну, и до беле зоре Много срце

“ И весеље беше, па и прође, Гојко с Цветом живовати пође Лепо, красно, Бог их погледао, Па им свога благосова дао.

Заман су му зборили другари, Да се прође, да двора не пŷсти: „А ето се за Милуна чуло Да је близу негдје са дружином, А пашче је, а згода би била —.

Угледа је хајдук, загледа се, Дуго прође, ријечи не нађе, Ма најзаде вако проговори: „Јао, Фато, хајде са мном, злато, Прими вјеру ту Христову дивну, Буди

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Та нема ти љепше згодације него повалити какву снашицу на ону сламу у млину. Раде, Раде, у чем теби прође вијек? Дјед је забезекнуто махао рукама као да смирује пламен. — Ћути, ћути, безбожниче!

Шта ћеш, прође тако читав живот, несигуран и заљуљан, текао и текао, а ти, бенашу један и говече божје, вјечито мислио да чврсто

Брзо је дјед преболио штету, а било је тога и ван кофера, прође га и озлојеђеност, остаде само лако чуђење и сагорјели талог тихе туге.

Оде и Радина фамилија. Заувијек се растадоше камарати. Наниза се и прође читав осук свакојаких година, прогураше у тутњу и прашини као џелеп говедије утиснут у тијесну цесту поред Уне, коју

— Видим, видим — помирено мрмља командант. Коначно, кад је читав задатак објашњен, Микан изиђе напоље. Не прође ни пет минута, кад ево га опет, провлачи се кроз рупу на зиду и смјешка се као кривац.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ако почнемо тако да разговарамо, не видим на чему ћемо завршити. За седам година прође много воде. Хасанаги не мош да се вратиш, то ти је ваљда познато. И шта сад? Узима те човек кога си сама желела!

То треба да цениш! ХАСАНАГИНИЦА: Како баш ништа, ама баш ништа не разумеш? Па сам кажеш да прође много воде за седам година... Ја сада имам дете... У Имотски... Шта ја да радим у Имотском?

Биће боље да пожуримо да уђемо! (Улазе у кућу. Олуја, са кишом, грмљавином и севањем. Када олуја прође, у потамнелу башту улази бег Пинторовић.) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Сви отишли на спавање...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође! Не гледај ти мене, чедо. Нана је твоја стара. Наша је кућа била прва. Ми смо били знани, поштовани и свуда признати...

С мајком спремаше ми ствари. Чарапе, кошуље, пешкири, све ситнице, читава девојачка опрема, за час прође кроз твоје руке и наслага се у мој сандук, помеша се са дуњама, јабукама и крушкама, које ти кришом гураше, да нико не

Ујутро, у само свануће, изиђох. Нисам знао где да идем и шта да радим. Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сахраним, свршим, јер ми је било тако неугодно.

— Не, не! Остави, сине, то је мантафа. Полако дође па и прође подне. Сео сам близу прозора и узео да читам. Из баште душе ветрић.

Па кад све то почне да се тиска, гура, претиче једно друго, онда ни кокош не би могла да прође с једне на другу страну, а камоли човек.

А напољу је све мирно, тихо. Чују се свирачи из „горње чаршије“, што свирају у господским кућама. Улицом и ако прође ко, то жури, грабећи да сврши честитања, па да што пре руча. Ја једнако једем. Хоћу још.

Чвршће стеже дете за руку, још више погиње главу и једва чека да што пре до те касапнице дође, назове Бога и прође је.

И после све то, тискајући се, одмиче с вревом, жагором и прашином. Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Ја би(х) ти био намах, по пријатију твојега писма, отписао, да нисам судио за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

— Ја вам не знам рећи више, до што књига ова пише, док не прође ова јава, што ми сада додијава, те се мојих снова сетим, ил' док опет — не полетим. У пештанској тамници, 1872.

— ал' преста рик, тишина, камо лав? Ни гласа му, — чувара прође стра': „Ни гласа више? — Ха-ха-ха-ха-ха!” В Аскалон је диван граде, приморје га више нема: двор до двора, храм до

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и сјутра осване дан.

Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога!

Те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше. Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу

— Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш, бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те,

Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал' ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе.

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов, па

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли и

После тога прође година дана, а у двору овога царева сина за њ ни гласа ни трага. Онда приступи други син к оцу па му рече: — Кад брат

Цар се страшно расрди, окује га и баци у тамницу. После тога прође опет година дана, и ни за њ ни гласа ни трага у двору оца његова.

А змај га онда узме за руку па с њим у двор, те се стану веселити за недељу дана. Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећега

Мало време за тим прође, ал' ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ гледала,

Он одмах заповједи да је у исти час понесу насред онога царева града, и да кажу свакоме који поред ње прође шта је родила, и да је цар заповједио да свако на њу пљуне, а ко не пљуне, одмах да га погубе.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Не псује л’ те брада Ника? МАГА: Ето псује, али ја ћутим, па га тако и прође, ето, љутина. СОФИЈА: То је добро. МАКСИМ: Није него да разглави вилице као ти. СОФИЈА (Маги): Шта ти ради дете?

Ајде, Маго! „Ево сад ћу“. Ево сад ћу, па у том и сат прође. Та ајде, за Бога! Једва ми у зло доба донесе што. МАКСИМ: Хеј, хеј, само кад не троши.

Кад ју узедо, осам дана никад боље. После до шест недеља каља, ваља; али како прође шест недеља, помами се жена, и од оног доба сваки дан црња и гора. Па ако узживи јошт двадесет година, куд ћу онда?

МАКСИМ: Бре да није овај дан, дао би ти, те се не би никад сетила бала. Али за данас нек те и то прође. СОФИЈА: Та ја и не могу добити награду. МАКСИМ: Добићеш, враг да те носи, и онога, који те је донео на мој врат!

ШАЉИВАЦ: Сад после басне требало би да сљедује нравоученије, но мислим да је остало у разуму. ДОКТОР (прође неколико пута по соби тарући чело): Не, ако ја овако оставим, јошт ће горе безобразници нападати на мене.

КУЗМАН: Право велиш, комшо; то је млого боље, а башта је, ако ништа друго, а оно бар да се човак прође по њој и покоји пут проспава. Но да видиш другу моју невољу.

Гледаш девојче, скаче ка бесно, неће да бојадише косу, не може ниједан момак да прође мирно од њу. Не игра српску игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас ш њим

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Убио Бог и онога који те је довео на мој врат! Али зна он шта ради, жао му је да ми и један сат, један минут прође у миру без једа. ПЕРСИДА (О, боже, боже!) СУЛТАНА: Шта мумлаш, немаш свога посла?

(Звони. Персида дотрчи.) Начини ми лимунаде да ме прође овај јед. (Персида изиђе.) Или ћу бити госпођа у кући, или ћу све растерати. Нисам ја као печурка из ђубрета израсла.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

или онога, коњским тркама, бутицима, модним ревијама за наступајућу сезону и свим осталим местима која помажу да живот прође савршено угодно и још савршеније безначајно... — Шта мислите о најбољим годинама за једну жену?

Никада! Добро, казао је деда Гаврило и одселио се у тамо неко двориште са заједничком чесмом у средини. Кад, прође неко време, а онај даса у кожњаку направио и базен. Опа, баћо!

Наравно, најпре смо налетели на обавезну Снежаницу из мог разреда. Како би авангарда могла да прође без ње? — Откуд ти овде, Ана?

— А зашто и да вас примају? — мислим се ја. — Идиоти једни, личите на добро увијене сарме, а из вас базди досада! Не прође ни минут а да не опсујете или не скинете сако; као, топло вам у њему, даме се, наравно, неће љутити што одоздо вири

Тешила сам га колико сам могла. Говорила му да смо ипак на известан начин славни, јер не прође дан а да о нама не пишу новине у огромним количинама. Где то? У Чланцима под насловом „Типична југословенска породица“!

Али што јес, јес, могли смо до миле воље да мажњавамо тврдо кувана јаја, то је истина. Први дан некако и прође, али други! Не знам због чега, али непрестано су ми се, као, привиђале фаширане шницле на спанаћу.

Провод! На часну реч, излудећу од телефона. Не прође ни један дан а да неки бла-бла манијак не жели да чаврља са мном ... И то потпуно бесплатно!

Ја бих села за дирке, а Мишелино би се наклавирио на поклопац. Дрндала бих тако, без везе, једно пола сата; тек да ми прође време, мада ми је господ Бог сведок да, сем оног излапелог Бајера за леву руку, не умем ништа друго ни да опепелим, то

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Царнца га види и допадне јој се. „Леп младић“ — рекне некима около себе... Једанпут, кад он прође покрај ње, рекне му она: „Но, господин обрштер, како вам се допада бал?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже!

Лагашан ветрић под врбе зађе, копреном игра лаком, запао мачак у сан дугачак, прође му језа длаком. Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!

Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и прође, све се на добро сврши. Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак.

“ Крај врта каткад чобанче прође, гонећи овце застане радо, провири мало, па ујку пита: „Здраво, колега, како ти стадо?

Тебе је, канда, страх? Пролази мирно, пројезди ата, Јежевић Боци није до рата.“ Све тако прође у миру пуном вечери једне под крњом луном.

Подвала чиста од првог до задњег листа! Зар код нас то да прође? Зар неко то да глође? Чак би и прасе казало: — Губи се, смешно мазало!

Стар ти је дека, шездесет већ му прође, далеко варош, па како да ти дођем. Сличице твоје, сви их у селу хвале: погледај, кажу, унуке твоје мале!

Причао сам, није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити“. Отад прође коњица година, чекам листић, њеном руком писан, и спремам јој лагарију дивну: „Никада се оженио нисам!

Покрај строга камена међаша прође само тужан харамбаша. А већ сјутра, тамо у Бихаћу, на капији гимназије наше, сјатиће се моји знанци стари, као и

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

а онда други кажу: ми не смемо дати да поједете што припада нама! и тако док се препиру прође време за ручак или трећи поједу све, иако нису гладни.

Кад сам се вратио жени, рекао сам јој: „Чим прође зима одселићемо се са острва. Ићи ћемо у неко село где има доктора и школе. Не треба овако шта дочекати понова!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Спавао сам на слами међу коњима натпевајући се с Јерменима питомим и када недеља прође, уз месец млад, празних сам руку пожурио натраг у Дубраве наше зверима раскошне.

Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и гробља пре но што постане шапат и сибилски стих?

Па иније реченица прође след облака ту и див пристаје на људски језик те ставља овцу на рамена отац у сасвим малој кући осврће се у кожуху

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Он натенане савија цигарету на колену, ставља је у муштиклу, пали и, кад пусти дим, прође погледом по свима): Што ти је човек, боже мој! Као да га није ни било. ПРОКА: Тако ти је то, мој Агатоне!

АГАТОН: И неће бити отворен све док не прође четрдесет дана од смрти покојникове. ПРОКА: Молим те, Агатоне, ја сам баш јуче прочитао закон, а питао сам и нашега

ГИНА: Ко зна колико је ствари досад већ изнето из куће? ВИДА: А колико ће се тек изнети док прође четрдесет дана. САРКА: Ју, мој будилник! ТРИФУН: Уха, кад пре твој?

Шта сам поживела са првим мужем? Две године!... а са другим три и седам месеци, а то, брате, часком прође, немаш кад ни родити. Нисам имала времена, а не што нисам била кадра. Али што ти мени децу, немаш ни ти деце, па шта?

Само, једно бих вас молио: можемо ли и кад можемо наставити овај разговор? ДАНИЦА: Кроз шест година, кад ме прође жалост. МИЋА: То значи никада? ДАНИЦА (слеже раменима). МИЋА (полазећи): Онда... ако је тако...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Пардон — обратих се једном каплару. Али он прође журно поред мене, и тек када се одмаче, као да се нечега присети, окрете се и руком ми показа: — Тамо! — и продужи.

Наиђосмо и на неку комору и коморџије се сручише са стране пута, док прође артиљерија. Грешне коморџије бије двоструки малер: страдају од свих могућих убојних зрна и сваки још као са неким

Поред нас прође четврта батерија. Чини нам се да четвртаци завиде нама што остајемо. Кажу да је њихов командир сам тражио ту част да

Онда он пође лаганим кораком, сам, држећи испред себе крст. Пређе ровове, обазре се неодлучно лево и десно, прође између мртвих и приближи се обали... Онако осамљен, у црној дугој мантији, личио је на неког светитеља са старих икона.

Сељаци се прибили поред пута и чекају да артиљерија прође... А грозан је звизак и прасак шрапнела из којих сукљају жутоцрвени димови. Пешаци застали и поседали покрај плотова.

— Јес, богами, чвркну једног јуче. — Намртво? — А, јок, добро прође, отчепи му само вилицу. Онда мислим, да ли се прави шерет, или је збила толико отупео да је већ постао равнодушан

“ Путеви су искварени и закрчени, па сваки час застајемо. Челна батерија се са муком пробија и таман она прође, а народ као бујица налети на пут и онда се наново гурамо... Звездана и мрачна ноћ.

Још тамо где има траве, остаје проређен беличаст застор, тежак и мутан, натопљен водом... Поред осматрачнице прође понеки пешак, мокар и каљав до гуше и замиче у село, тражећи дувана за себе и своје другове, или што за јело.

Пролазећи поред фуражних кола, привукоше његову пажњу једна, накривљена на страну. Готово да их прође, али случајно погледа, па застаде.

достојанствено: — Приметио сам да у батерији нема реда, и не треба се чудити ако једнога дана скину сва четири точка. Прође љутито поред поручника и уђе у кантину.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега... Онаких очију он још не виде; беху то црне сјајне очи, из којих вечито бије живи огањ.

Иста запрега, исти посао, па исти и људи... И овде смањују додатке, чим опазе да је човек мекши. Али ето и она зло прође, а није баш тако мека, уме добро да говори. Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!...

Знам, знам, дикане мој : тешки су то боли. И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице. Сад се смејем кад се тога сетим. Него шта ја... хајде седи, молим те. Шта је ново код вас?

Оте му се баш из руку! Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео... Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка леђа нагло

Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице.

Да ти начиним часком кајгану ? — Не треба... не могу, промрмља Љубица, и онако буновна, не дижући очију, прође у своју собу. — Море, ти си болесна ?

Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.

одједном затрепта очима, затресоше му се вилице и опет се заплака, јецајући као дете. Веља се намршти и прође преко собе. — Јеси ли луд?... Плачеш као дете, кад те други бију... Еј, грешниче!...

А ти треба вешто да се прикрадеш и предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш? Не смеш јој казати од кога је... Реци прође железницом један господин, па ми да де динар и замоли ме да вам ово предам.

Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак. — Никуд немој из собе излазити, док год ти то не прође, рече он Гојку. — Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче.... Ха, присети се он нечему па застаде.

Изговоривши то, опет погну главу, па прође поред ње у школу, чудећи се својој присебности и захваљујући случају што му се језик тако одреши.

Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори. лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник. Стаде да се прибере. Беше се веома уморила и узбудила. Приђе к вратима и ослушну.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 114. Чудна ти ми годиница дође! Кад ми драги испред двора прође, И погледа уз пенџере моје, Чини ми се, до мора је моје. Кад ја видим драгог у ђечерми, Баш каконо мулу у мешћеми.

150. Вуди мајка свог Ивана сина: “Устани се, мој мили Иване! Прође тебе Мара испред двора, У руци јој сребрни кондијер, Да донесе лађане водице.

Мајстор га кроји, калфа га шије Сребрном иглом, злаћенијем концем. Туде прође царева ћи. На њу погледа мајстор Манојло, На њу погледа и кафтан ократи.

“ 177. Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се разгранала, Гране своје разбацала, Хладовину

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кад волим мени и греси свуд небеса плету, око радосно погнуте главе. Остављам болним осмехом сан, да прође и оде и мре. Љубав је пут бескрајан на ком је дозвољено све. Не жалим ни тебе ни себе ја, и смешим се на даљине.

НА УЛИЦИ Кад светиљке сину и улице пођу у висину, у тами стојим ја. На свему што прође мој осмех засија. Нестану боли, окови и лаж, од мог погледа зависи сва драж, свега што прође.

На свему што прође мој осмех засија. Нестану боли, окови и лаж, од мог погледа зависи сва драж, свега што прође. Жене пролазе и облике губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам.

Што не би пошла на врхунце, ко краљеви и вође? Силнија сте но јарко Сунце, нек вам се клања ко прође. Та грлили смо горе од вас и носили на олтаре. Па кад Исус не спасе нас, ваше ће руке старе.

Да имам брчиће смеђе и врло мале, па кад би зором све завесе попадале и поклонили се равно златни елебарди... кад ме прође, да на мени стане краљичино око. Да ме запита меко, ко кад би лептир шушко: Што си увек тужан?

Жар, сан, свилу, песак, шта ли, сад, у руци држим? Кад све то, што тамо би и прође, овде захватим. Зар сам то ја, што упаљеним погледом спржим, сав тај свет, куда више не могу да се вратим?

Ми смо на то одговорили штрајком и испразнили учионице, а решили смо и то, да се прође, демонстрирајући, поред Министарства просвете, Двора и поднесе петиција, председнику Владе.

Али не шетају више туда официри. Ретко ако који прође. Они, сад, сасвим, личе на поштаре; сабљу носе високо подвезану, она не звецка више. Тако пролазе дани.

Сад су дворане пуне Енглескиња, које јака, крвава храна чини страсним, а, кад то прође, естетама. Ускоро ће у Лувру завести улазнице. Година је завршена. Биле су четири велике, сезонске, изложбе.

Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен. Подижем руку, и спуштам је на воду, са осмехом. Море и небо, чим прође подне, слију се у мрачан, модар бескрај. Огромни вали падају на стене и увале, које грме.

мене је све што ће ми се догодити свеједно, јер сам давно увидео да је сваки живот ту само да се стресе од јутра, да прође кроз вече, да у поноћи сагледа звезде.

Плаво на дану, као цвет у житу, видно и ноћу, са дугим светлим путевима. Мирно, са кишовитом маглом што дође и прође, међу игром ласта.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад. Цар се замисли. Гнев га прође и он размишљаше, али никако не разумеваше зашто се старац толико опире да новац прими.

Пружајућ руку крај лешине стаде: „Гле!“ рече „како има беле зубе!...“ МИРЈАМ Лагано прође, споро, век за веком... Стоји кладенац из древних времена Са разваљеним каменим осеком, Рочиште лепих назаретских жена.

Она оданде гледа, живо блиста Као велико, тајанствено око. Некад виђаше лепу једну жену — — Од онда прође много, цела вечност — Кад долажаше с урном на рамену Да црпе бистру, животворну течност.

Радник: (одлазећи) Није јој зима... не осећа! Парче леда не осећа студен, јер је и само студено... (прође). Господин: (у пролазу) А шта ти ту радиш? Сироче: Обувам се... Господин: Устај, па брзо кући! Озепшћеш...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

По наредби министра итд. (Потпис)” Како је ствар хитне природе, то не прође ни петнаест дана, а Главни се просветни савет искупи у седницу.

Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа, а ти онда гледај шта ћеш. Тако прође први дан, а са истим успехом прође још неколико дана.

Тако прође први дан, а са истим успехом прође још неколико дана. Ништа од веће важности, само ситније препоне: стропоштају се у јендек, у јаругу, ударе на врзину,

Видиш да си луд човек?!” — Шта му други веле? — Пукоше луди од смеја. Кад изиђе из затвора, па прође улицом, тек онда настане смеј. „Нађе ли устав?”, упита га неко, а цела улица у смеј.

Па и понашање променише луди према младом песнику. Прође улицом, а луди се тек гурну и намигну један на другог. — Добар дан! — јави се он. — Добар дан, песниче!

Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво, не остаде једина. Прође неко време, па се појави један млад човек, који изда своје научне списе. — Ето ти сад: наука! Којешта!

„То код нас не може да буде!” Још се две-три оваке појаве десише, и то беше све. Тако у овом друштву прође сваки који год хтеде предузети какав рад. И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти.

Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. Прође поред бакалнице. Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: „Бакалин!... Трице!

То ми је бакалин, као да га не знам! Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац. Изеде ме свака мука!” Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане. Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: „И он гвожђар!

Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац... Којешта!... Изедоше ме којекакве будале!” Тако прође по целом месту, и пред сваком радњом, па ма каква била и ма чија, застане и прогунђа љутито: „Којешта, и тај нешто

” — помислих у том тренутку, и с презрењем погледам на једног простака што баш у тај мах прође и у непажњи нагази оно дугме. „Простак!

дана шетао је онај са два жига на челу, исправљене главе, достојанствено и охоло, пун славе и поноса, и куд год прође све се живо клања и скида капе пред јунаком својих дана.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача,

И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан

знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере

реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом.

— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање. За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!..

Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. — Шта би, пристаде ли? — Ко... шта?... — Чуо сам све, него говори, не бој се.

Девојке се одиста зачудише. Згледаше се, па ће тек једна рећи: — Сигурно је у кући. На томе се и прође. Почесмо да једемо. Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...

И ето, таква се душа нашла, и само кратко време има да прође, па да он ону лепу и добру девојку назове својом женом... »Боже мој, та то ће бити живот!...

граби да је напоредо с друштвом, и има само једну жељу: да се што пре пројури овај простор, који је одређен да се прође. Прејурисмо овако два брда у Букуљину венцу.

Али нам, ипак, прође леденица кроз груди, кад чусмо онако суров и страшан одговор. Истог тренутка он шмугну за други трн, па се отуд

проћаскају неколико њих заједно, па, не могући заситити љубопитство, изађу на вратнице и гледају има ли кога да прође, да им штогод каже. Ми људи искупили се код Тапура, па разговарамо и чекамо капетана на 'ладну.

И тако ућутасмо, па само погледамо навише откуд ће наићи капетан, али дванаест прође, а њега нема. Видесмо да неће ни доћи.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

МЛАДЕН: Наши. ЈЕВРЕМ (више себи): Опет рачун! МЛАДЕН:... А у земљу, пред кафаном побијен велики барјак, па чим прође крај кафане који од њихових а они му подвикују: уа! И бацају се за њим мезетом, краставцима, јајима...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела. Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако. Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је

Ох, ала је ’ладно! Види, види!« Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг. Допало му се, па остао.

А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.

Оћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! — Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!

Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! — Тако, тако! — Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.

— А он? — А он застаде мало па ме погледа, па врти главом. А после оде путем. А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче?

А после оде путем. А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? — А шта он? — А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде.

— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера! Коџа време прође, сутра си имам послу. Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик!

Зато оде задовољан. Оде да се мало прође јер га није држало место. Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Увезаше је тешким ланцем, Приковаше црним катанцем: Да је не украду, ил да не оде... Крошњом, понекад, прође шумор: Ројеви лептирова ко да проврве.

Минут по минут, па и сат по сат Пролазе — време тајним током тече. Смрзли ми се прсти, укочио врат, И, неосетно, прође вече. У поноћ, Месец обасјава село. Зец се, у шуми, подвлачи под камен.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Кад се прође поред ње, улази се у пристаниште Сен Џорџ, које смо и овога пута посматрали из брода, не излазећи из њега.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

жиле моје Забрекћу новим, заносним животом, Да заборавим да смо ту нас двоје Пред величанством природе; а потом, Кад прође све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов и надахнуће цело Нечујно, тихо потоне у таму, Ја ћу ти,

Ти прође. — Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна

Заљуљано царство сурвало се с вама... Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

У фукаре очи од сплачине. Пучина је стока једна грдна — добре душе, кад јој ребра пучу. Тешко земљи куда прође војска!“ КНЕЗ ЈАНКО Трговац ти лаже са смијехом, жена лаже сузе просипљући; нико крупно кâ Турчин не лаже!

И ђе су ти тјелохранитељи, два Новака¹ и барјактар Пима? Не био их пуштават од себе. Био дозват, док ти Божић прође, два три сина старога Мартина, ере ти се ја све бојим, синко, да ће Турци тебе изгубити.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А она је знала да је то све због ње. Као да се ње боји. Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.

стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим. Кад год би је било на капији, могла се видети како стоји испред ње | слободно.

Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом. Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на машине навлачене и испеглане

Бежећи, примети како јој мати прође поред ње, и оде к њему. По томе она виде да је ова све прислушкивала, и сада, бојећи се да му се није што десило, брзо

По која тек вриштећи отуда истрчи. — Тето, мори, Види ове! Не може од њих да се прође! За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче: — Баба Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини!

Јер због њега до тада нису смеле да се појаве. И која би баш морала послом поред њега да прође, пролазила би, али избегавајући — га, да можда не опази на њој нешто: како је или необучена, или неповезана како

Зато јој и само време брзо прође. Она хука, граја, дочекивање сватова, њихни пуцњи пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и

она чисто одахну, кад поче савијати и силазити другим делом чаршије, ка младожењиној кући. Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих.

У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље. Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.

И напослетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Али кад туга године порасте, Кад прође младост, лепота и цвеће, Пријатељи лажни кад оду, к’о ласте Што се дому своме никад вратит’ неће; Кад уздаха дугих

Али све прође, простије но када Лист ових бреза, у дубоку јесен, За неколико тренутака пада, И бива жут, и труо, и однесен.

Још савести ветар неки, уздах Мртвих шта ли? — кроз мој живот прости Прође, каткад, к’о језа кроз кости. Још савести ветар неки, уздах, Знак последњи грознице живота, Потресе ме, па ишчезне

Ненадно те ноћи, док је месец трн’о, Јужни ветар прође улицама бурно. Носио је тешке, заносне и меке Мирисе цвећа, и живост, и наду, Дах пролећа блиског из земље далеке,

Ту осветна бура и смрт прође груба, После дуге, страшне и свирепе сече, Преко Ибра, Лаба и Ситнице бистре. Прелили смо чашу очајања пуну, И

Изгажена трава, и села се диме... Кад свемоћни помор, у коме се коле, Сатире и пали, и руши и веша, Прође овом земљом у Судбине име, — Мртво, пусто оста историјско поље, И прострт је тужно свуда леш до леша.

ноћи, када душе траже Утеху у миру што с висина дође, — Дух слободе, поред оружане страже, Невидљиво твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући видик у нади и слутњи, Ослушкује дуго, докле зора сване, Удаљену буру

Кад све подједнако мало смисла има, Јер све брзо прође: и љубав и нада; Очајање, срећа — као прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; — Зар ти није често

Јер свако зло, најзад, себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура, помор, куга... Ја бар немам више времена ни воље (То је одвећ штуро и глупо — не могу!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Посинак му је одговарао исто тако надуго. Тако му прође прва година. Успио бјеше средње, али би одликован у „фехтовању“.

Млађи народ весео у свјежини и у благој топлоти, кликоваше: „Богу фала те зима прође! Одједном је нестаде као да у море утону!“ Старији људи не вјероваху својим очима, ка’оно злу навикли.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Која се не рекне, она се не чује. — Кам из руке а ријеч из уста. — Испуштену реч не стиже. — Што прође преко девет зуба, оде преко девет брда. — Једна ријеч, сто ријечи. — Тко пуно говори, мало му се чује.

— И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља. — Игла ако и кроз злато прође, гола изиђе. — Чиста се злата рђа не хвата (прима). — У честита све је честито.

Тешко дому у ком слоге нема! Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга. Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође! Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!

ИИИ ПИТАЛИЦЕ 1. О БИЉУ 1 Питали драчу: — Зашто свакога одиреш кад мимо тебе прође? — Даље од мене стој, пак се не бој! 2 Питао дуб трску: — Зашто се тако и бољему и горему од себе поклањаш?

(Узврдао се као ђаво испред грома). ДУГА Срби кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко.

(Узврдао се као ђаво испред грома). ДУГА Срби кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко.

СЕМЕНТЕШКО ЈЕЗЕРО Некада неки поп вро о празнику на месту гдје је сад језеро. Тога дана прође св. Сава поред гувна и упита попа зашто на празник врше.

— Петар плете Петру плот су три прута по трипут. — Брзо плети, Петре, плот су три прута по три пут. — Прође поп кроз прокоп и проведе ’рта под покровцем. — Прокапа кап кроз покровац те у лонац. — Прокицошио ми си ли се, сине?

(Коприва) 409 — Шта на овом свету цвета, а на оном роди? (Кромпир) 410 — Шта прође кроз сламку а не шушну? (Жито кад расте) 411 — Што има капицу, а није купљена?

(Сенку) 425 — Шта преко сламе иде а не шушка? (Сенка) 426 — Шта прође кроз трње а не огребе се? (Зрак) 427 — Шта путује без ногу? (Вода) 428 — Шта се чује а не види?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да

ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.“ И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде, шта је. Онда Турчин потрчи, на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш!

Отац и мати, и други дворани стану га одвраћати, да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер, код толики други царски и краљевски кћери и т. д.

57. Лијеска тролијеска, у лијесци огањ гори, и у огњу човек стоји. 58. Мастан каиш кроз земљу прође. 59. Међ' коњма расло, међ' женама играло. 60. Мељ меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно умеље. 61.

88. Приспи чаре на мачаре, на пање декање, на сење дупоре. 89. Прође бан јербан с мора на Дунаво коњском вриском, јуначком виком; мало га ко виђе, сватко га чу. 90.

Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?” А они му кажу да прође. Брко их запита: „Како пријеђе преко ове воде?

Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?” А они му кажу да прође. Брко их запита: „Како пријеђе преко ове воде?” А они му одговоре: „Прескочи.” Онда се Брко залети, па хоп!

Најпослије га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгијем камењем искићен. | Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна сједила за златнијем ђерђефом и златном жицом

Онда он отиде к оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то ја- | бука обрана.

Онда га змај узме за руку, па га уведе у двор и учини весеље за недељу дана. Кад прође недеља дана, запита Стојша змаја за друга два зета, змаја огњевита, и змај га упути куда ће ићи док не нађе град, где

Кад прође недеља | дана, запита Стојша змаја и за трећега зета, и змај га упути куд ће ићи док не нађе град где су двори и трећег

Мало времена за тим прође, ал ето ти једне госпе по воду. Како угледа Стојшу и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ гледала,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат! Ја канда сам га већ негде некад видео... МАНОЈЛО: Не прекидај ме, видиш да рекогносцирам!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Не зна ко како том блаженом долином прође, како ли к манастиру дође. А кад дођосмо к мом љубимом [Х]опову, шта ће ко пре гледати, шта ће разматрати?

Нека говори ко што [х]оће, ја ћу постити те постити. Прође то лето и зима. На пролеће постригу ме и даду ми моје пожељено име Доситеј.

Тресавица, како ми узјаше за врат, нипошто целу јесен и зиму неће да ме се прође, но сваки трећи дан ето ти ње. О празнику воскресенија на Стањевићи служим како дијакон с владиком Василијем и с

да је Стефан Мали с Черногорци Турке, који су на њих пошли били, разбио; и много се о њему говораше и казиваше. Прође то лето и све се то више о Стефану Малом почну туда гласови разносити.

Често би му се зет и сестре заклињале да му верују да зна, само да их се прође. Како је ласно и пријатно учити кад се лепо и разумно предаје! Нити је муке учитељу, нити учеником.

А кад му буде толико, опет нек не нагли; нек причека јоште десетак. Куд је прошло тридесет, нек прође и ово десет; и нек се не боји да неће проћи; прошло би да и[х] је јошт толико.

Познам се у патријаршији. Протосингел патријаршески рече ми да причекам док прође цветна и велика недеља и да ће ме по воскресенију с таковим двема или трима фамилијама упознати и при њима наместити

„Ниси ни то говорио вели ми. | Молим га да ме се прође: „Што ћу ја с богом говорити? Зар је бог као човек? Он боље види и познаје што је у срцу моме него ја исти.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Е, па липо! Ајде сад са оним дијацима. Ајде поведите га. Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка и нађе се одмах у дворишту, гдје видје да је манастир озидан налик творила.

Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. Вечера прође истијем редом као и ручак. Другови га и не гледаху, а камоли да би га задиркивали.

— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! — прекиде га Брне. — Немој даље! Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.

Зар ја тебе да не слушам, а? Збогом. Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши на отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку па с кујинскијех врата назва: — Ваљен Исус, о шјор-Грго! Здрав уранија?

Обоје се збунише. Она стаде докле он прође, а он устави вранца. — Та тирај, дијаче! — рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.

С дана на дан Брне је постајао мрачнији. И прође петнаест дана од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха а Наћвар никако да

— Исте године, посли ники пет мисеци, може бити, чувâ сам свој виноград. Једно сеоско дите прође онуда. Ја га ударим великим каменом у слипо око. Дите пане мртво.

А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље. Све се скркну око њега. За два минута обје му руке и конош бјеху влажне од цјелива.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Све прође мимо, а ти слеп од блеска Велике ствари пипао си малу: Не би ли каткад тој кули на жалу Додао још и нову шаку песка.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ — „Ми за грош јефтиније“, као да кукуричу, викали су шегрти пред дућанима и кришом се грудвали. Између њих неко прође, преломи поглед, и Ђорђе више увређено но пркосно рече: „Имам и кога.

Погнут, брзо прође кроз празну и млаку механу заливену жућкастом светлошћу, задахом ужеглог лоја и загашеног огњишта.

понудила, обућу му изула, и ноге опрала, као дете сместила у чист кревет, и после га заспалог привијала под мишку. Прође поноћ, уморну је обори сан, она се тргне и јурне напоље, на мраз, на кишу, и тако, ослоњена уз багрем, стоји сатима на

Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика. Дуго и изгубљено гледа у гусле. Приђе, мало их помери и пусти. Оне мукло лупише.

После, гледао је у жбунић ватре, док Ђорђе не уђе, сасвим тихо, повијен. — Како прође на путу? — дочека га. Није га то занимало. Ђорђе нешто промрмља, приђе фуруни и оду окрену леђа да скрије лице.

— Шта ћеш, господине... Нисмо ти ми београдски кочијаши. Наши путници воле да причају. Брже им време прође. Путеви су лоши... и он, таљигаш, зна Аћимову крв. И каква је то Аћимова крв?... Крупне речи, а сељачки изговор.

Стиди се да каже — бабо. А пре сат дошао. Хоћеш на коленима да ти дођем? — Бог ти помогао, Вукашине. Љут је, прође Вукашину, нађе оцу руку, просу му дуван, и додирну је уснама. — Мрак је код тебе. — Види се и у мраку. — Види се.

Од таквих као што си ти не би ни на ђубрету клијало! Па ме сада бијеш и мучиш, Турчине. А у шта ће мени да прође ноћ! Спаваш и хрчеш, хрчеш....

домаћин Василије, кад оштри ножеве, заврне рукаве и ногавице, умочи нож у ћуп вина, раскорачи се, „јуници може да му прође испод ћуприје“, положи нож на тоцило и он цичи у венцу варница.

И удељује хлеб и дуван. Чашу ракије. А село, а народ? Може ли икоме погледати у очи?... Кад прође сокаком, сељаци му се смеју иза леђа и говоре да му је жена с Толом Дачићем... Ја сам сасвим излудео. Јесте.

Поред њега, с ведрицом млека, погнуте главе, прође Симка. Окрену се за њом. Сада би морала бити радосна. Тако су погнути они са срцем неверничким.

Чуо је, прође Аћиму, у једној сузи размрска му се син, несрећник, јадник. А куда ћу ја? И шта ћу ја? Како да га остави оваквог?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дуго и страсно, младић јој је целу ноћ нешто шапутао, али кроз решетке није могао да прође. Нити је он могао унутра, нити она напоље. Дан и ноћ, као бледа бисерна шкољка, сјало је иза решетака девојчино лице.

— према њој полете чичак, а девојчица се следи. »Јој, сада ћу још и рогове стећи!« помисли и ужасну се. У исти час прође јој главом мисао да би могла брата истурити пред чичак, и избећи несрећу. То је још више ужасну.

Она подиже увис своје сребрнасто лишце с угашеним очима, а дечаку прође кроз главу: »Зар она не зна да је поток који протиче кроз пећину лековит?« — Умиј се водом из потока! — шапну јој.

— мајка брижно заврте главом. — Шта је то сада? — Ништа! — рече дечак срдито и само што не заплака. Али не прође ни неколико дана, а он заборави и панталоне и обећање које је дао Златној краби. Ко би још на то мислио? Хај! Хај!

— плахо се подиже и загрли је, а стена се трже, обрадована. »Гле маленог!« прође јој кроз главу док јој је талас нежно дотицао стопала.

Али шта је то што се може сакрити? Брзином ветра глас о селу резбара прође од једног мора до другог. На планину се попе први трговац, па други, па трећи, па сто трећи?

— дечак излете из куће и поче се пењати уз литицу. Мајка је с муком задржавала крик. »Шта ако се суноврати?« прође јој кроз главу, али дечак се као играјући попе на врх, на који се још нико није попео, и донесе одатле некакав тврди

— кроз Мерсадове златасте очи прође зрак сунца, а читава соба плану светлошћу. — Где је та звезда? — дечак се наже ка Мерсаду, али овај одмахну главом.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

(Бар у почетку.) Једино што је желео то је да му живот не прође ни у шта. Зато је и мењао занимања. Био је још сасвим млад када је приметио да то што се зове мој живот промиче,

Где год прође, у људима способним да је примете, изазива јако осећање садашњег тренутка а, истовремено, исто тако јако осећање

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно! Љуби, грли, док не сване Та већ неси давно! Већ недеља дана прође Како ми не дође!... Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр.

Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем, А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал' ето зора свиће, И ето прође сан; Ал' тебе нема, нема Нема да сване дан! Ђ.

А по том, Кад прође све, и малаксало тело Поново падне у обичну чаму, И живот нов, и надахнуће цело, Нечујно, тихо, потоне у таму Ја ћу

Ти прође. - уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобн

Заљуљано царство сурвало се с вама. Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна.

Ал' кад жарко лето дође, И младост ружу прође, Повије главу цвет; Љубави лептир се мане, И малакше му лет, Поћи ћемо на разне стране - Куд? сам Бог свети зна!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Једва се успе уз брег, прође кроз велико предворје зграде, ношено дорским и јонским стубовима, и стиже у њено стражње, мање, одељење.

Не осећаше се више бедним дошљаком у овом граду. А лепе, бујне каријатиде Ерехтејона кад прође мимо њих, осмехнуше се љупко на њ. Не знајући ни сам зашто, приступи ивици градског потпорног зида Акрополе.

грађани Атене похиташе да поздраве филозофа у његовом дому, но Аристотелес причекну док велики талас тих посета не прође. Тек онда се упути са препоручителним писмом свога стрица у гај Академов.

Задивљен, Коперник застаде пред тим колосом, саграђеним од огромних тесаника травертинског камена, па прође кроз триумфалну капију Константинову, окићену туђим перјем, рељефима старијих зграда, и попе се на брежуљак Палатина.

Но он не прође, као што то други чињаху, равнодушно поред рушевина хелиоцентричног система, већ размишљаше о томе како би се то

У таквом разговору прође им време до ручка врло брзо. Када се сви окупише око стола да ручају, чу се топот коња и тандркање кола. Они ослушнуше.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„Толико времена прође од последњег нашег виђења, остарисмо и остах те жељан... а знаш да бољег пријатеља немам“... и шта ти ја знам.

разумем, гос' пуковниче! Па, остављајући слушалицу: — Да прође један дан а да те не понизе, то је немогуће. — Чујем — рекох — тражи ти да поновиш заповест. — Као да сам каплар!

— Једна постаја, али брзи не стаје, па Вујановац. — Хвала. Прикупих ствари па изађох, а мало после воз заиста прође постају не заустављајући се. Могло је бити десет сати. Месечина.

Јер не би било лепо, части ми. И жалост има своје време. И цело моје морално биће побунило би се... Зато нека прође што треба да прође... Части ми, не би било ни најмање лепо... Шта ми ви на то кажете?

И жалост има своје време. И цело моје морално биће побунило би се... Зато нека прође што треба да прође... Части ми, не би било ни најмање лепо... Шта ми ви на то кажете? Рад сам да чујем ваше веома цењено мишљење и...

И кад прође и комора и санитет са попом, коме се, кад јаше, виде везене сељачке чарапе, и кад промакну сви дроњци пука, онда тек

их пажљиво једну по једну, савија, чибука корбачем и ређа; или понешто крпи, ушива и причвршћује дугмад, па му у томе прође цело преподне, а после подне игра „дарде“ са марвеним лекаром што болује од песка у жучи, псује на коњички начин, а

Али ње нема, и цео сат прође а кошуља се не забели. — Паувре Ѕтеван! — Их, Стеване, бога ти! — Дуже нисам смео остати, јер ни најстрашнији

Ни помислити нисам смео да изађем за сељанком. И тако прође ноћ у највећим мукама. А сутрадан, рано, позва ме командант: — Наредник Стеване! — Извол’те, господине пуковниче.

И тада, док су моје утрнуле руке крваво стезале оне углачане паоце, кроз моју малу полуделу главу прође мисао, која је од тада, у најтајнијем дну мога срца, остала најболнија моја мисао живота: зар нико, ама баш нико, ту

— Не, ти мораш, ти мораш рећи зашто, одмах ми мораш рећи. — Кунем се не знам. Тако, наједанпут мање. Боже мој, то прође, тако наједанпут наиђе и прође. Ето сад те опет волим онако. — А зашто, зашто ме волиш? — Зашто?

— Кунем се не знам. Тако, наједанпут мање. Боже мој, то прође, тако наједанпут наиђе и прође. Ето сад те опет волим онако. — А зашто, зашто ме волиш? — Зашто? Безброј пута рекла сам ти зашто.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Причао бих и причао што ми год на милу памет падне, повјеравао читаоцу, из ретка у редак, све што ми прође мишљу и душом. Ћаскао бих с њим.

Но у тим случајевима прогноза је редовно повољна: готово безизузетно, с преласком критичног доба прође и та пропратна појава, понајвише не остављајући никаквих посљедица.

И одмах ми прође главом: стари је засигурно у себи помислио: „Пуко естетско иживљавање, емотивно поигравање ради задовољства од саме

– Ко зна? Можда. * Осјетим убод у подлактици и око њега нејасан шумор гласова. Ха, то је оно, прође ми свијешћу; и под тим мислим на инјекцију.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Мало затим прође кроз село глас: да се покојни Јовица повампирио, па сваку ноћ долази на кметова врата и лупа. Станка је и Јовицу

Кмет опет уђе у кућу. Прође пола часа. Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо. Иза куће стајаше нека стара вајатина.

— Води га! — викну капетан пандуру н диже се од стола. Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на

»Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом. Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном.

— Дижи, синовче, па да видимо како књига вели. Апотекар нађе осмицу пик и подели... После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па

У таквој неизвесности прође му дуго време. У неко доба ноћи дође Вујо са два човека. Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу

као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним осмехом, затури главу весело и прође... Једнога дана сиђе Станка на перило са рубинама.

— Шта је то? Јеси га ти послао да се прикрада за мном? — Послао сам га да те нађе, па да идете на посао. Прође нам вечерас добра стотина дуката, која је могла бити наша.

— Ала да наиђе Милош; наплатио би нам сваки пурењак по грош. — Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. — Е, мари сад Срета за пурењаке. Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово.

Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: — Доле косе! Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у

— викну он намрштивши се и промрмља нешто у себи, што не беше за Станку повољно. Станка га само погледа, па прође напред и потрча тако брзо, да Пантовац, који трчаше за њом, стаде изостајати.

Прве вратнице на огради од воћњака шкрипнуше, и кроз њих прође коњаник. То се Никола враћа с пута. Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— И с тим враг отиде. Кад прође већ близу година дана, врага никада кући нема, а стари једнако ложи ватру, па и не зна кад му је година.

Ти служиш врага; он је отимао и неће доћи док ти не прође година, а ти не знаш кад ти је година. Старац му рече: — Не знам. А свети Илија му рече: — Теби је година ујутру.

— И њему се одмах створи кула, а свети Петар одаждене овце. Потом прође девет стотина година, а бог рече Петру: — Петре, хајде сад по старог, па му реци да дошло вријеме да тело иде у

— Прођи се, бога ти, старијех бабетина! — стаде га жена разбијати, а он јој вели: — Хећy ја да нико прође мимо моју кућу гладан ни го. Кад је мени бог дао, што ја не бих сиротињи?

Је ли ико цпећнији но њих двоје кад се састадоше, ама кад прође прва радост, запитаће он жену гдје је онај његов прстен.

Тако је и било. Он ти прео дан у ашчиницу, а прео ноћ к султанији. Не прође много времена — е, шта ћеш, свашто на своје вријеме — када цар некако за то сазнаде, и би му велика мука: није шала

Онда он отиде к оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Хајпослије га одведе и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгијем камењем искићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна сједила за златнијем ђерђефом и златном жицом

Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов, па

Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли

Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан. Како сване, они одмах стану гледати да л̓ има какога год трага куд је она сила ишла од двора

Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити да ме дира Ход прошлости и сутона, осама и свет. Да сећања покрије један

Кроз моју душу, преко страха, рана, Прође победа, вера, нови зраци, Осмех и лице зоре доброг дана, И просто име: сељаци, сељаци.

Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! ... Како брзо све нам прође! 1904. СА ШЕТЊЕ На корзоу јуче тек је вече пало, Немарно и мирно шетао сам тако; Дан је с нешто влаге — оно света

Најзад све је исто, и свест снова дође, Хоризонат мисли ведрији је само. Апатија неста и клонулост прође, Ал' подсећај стоји да се ишло тамо. 1905.

Развалину доба снова и полета Обавила пустош, заклонила тама — Каткад уздах прође — празнином прошета... Подижем будућност са својих осама! У њој ће све бити мило и весело!

Све више су моји мили од мене далеко. Можда јој брани баш светли цар: Неће да царством утеха прође. Милион срца пробо је бар, јер мисли кроз срца небу да пође. Он је избраник, Син други, Бог га је хтео.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Практично сва кожа на левој страни ми је била одрана и требало је да прође неколико недеља да грозница прође и да се опоравим.

Практично сва кожа на левој страни ми је била одрана и требало је да прође неколико недеља да грозница прође и да се опоравим.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Сваки новајлија је код нас морао да прође кроз строги испит и о њему се није судило по његовој вештини у неком занату, по новцу који има, нити по његовом

у Идвору, када се деси да се дете тако касно роди, мора се, да би дуго живело, дати кроз прозор првој особи која прође поред куће, која ће однети дете у цркву и одмах га крстили. Тако је један сиромашан и обичан сељак постао мој кум.

у Идвору, када се деси да се дете тако касно роди, мора се, да би дуго живело, дати кроз прозор првој особи која прође поред куће, која ће однети дете у цркву и одмах га крстили. Тако је један сиромашан и обичан сељак постао мој кум.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Тражиће разлога, — замишљен одговара старији. Уто к њима однекуда прилази Митар; погледа их испод ока и поред њих прође; збуни се, па кашљуца, и као мимогред пита их: „Еле, момци, како сте?

Суд поведе истрагу, а у томе прође дуго времена. Браћа у тамници с дана у дан све више опадају, и у страху су да ће се игда сунца нагријати.

По тијесним улицама пролази сваковрсна чељад, а понајвише сусреће дјецу, слушкиње и војнике. Ваља да прође поред саме касарне, а увијек, када се између војника нађе, преда да јој што зла не ураде.

Хтједе да прође преко војничкога вјежбалишта, но сјети се да је то забрањено, и сјети се како је једном Спасоје причао да се био

И тако постаде обртан и храбрен. Не прође дуго, па се зажели свијета, и жеља му се испуни. Узме путницу за иностранство, купи ново одијело, преобуче се и с

Оно неколико дана што је Цвијета провела у бризи да накупује потребне ствари за исељење прође брзо. Док је тим послом била забављена, још је живила у нејасноме снатрењу, али када је потребно за пут приправила,

У томе јој прође оно мало дана до Ђенове. Из пароброда ушла је у жељезницу, и наново изишла, а да се ничега није одвојито сјећала: села

И тако, обузета сјетом, чека Лазу; најмилије би јој било да одмах дође, па да крену у град. Али он у хитњи прође мимо њу. Чекај, — вели јој, — још имам нешто да уредим!

пролажаху дани у непрекидној трзавици, да по дану, гонећи стоку на пашу, нађе кога од мушкића од њене добе да се с њим прође у разговору; и најтеже јој бијаше кад би морала код куће остати под господаревом пажњом.

Чак тих дана не допушта јој ни оне двије козе извести у пашу, што јој служе за лијепу излику да се по шкољу прође: нека гладују, само да му је она на очима!

А збиља, да видите магаре што сам ухватила отраг неколико дана, — рече ми живље и прође преда ме. —Уђите за таом!.... Из тамнијега дијела развалина униђох у свјетлији већ посвема порушен.

Да је она у кући,не би се барем за то бринуо. Друге недеље, онако каљав, пошао је к цркви у варош. Навлаш чувао се да прође поред судбених тамница, да та жена не би опазила, нека не мисли да је. дошао њој на виђење. Може он и без ње!

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

АНКА: Хтела сам само да вам кажем, јер госпођа ми је наредила: који год продавац прође, да купим све колико год бројева има, али свега је један прошао откад стојим на капији.

НАТА: Него чуди ме што ће у Абацију, то није бања за реуматизам? ЖИВКА: Па она ће, знате, само да се прође до Абације, а после ће у Ивањицу. НАТА: У Ивањицу? ЖИВКА: Јесте!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, прође и нестане у ноћи, што мокра улази и одлази, улази и одлази једнако, заобилазећи га и влажећи му огромне груди и трбух,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Суђено, људи — клеше кроз дувански дим Кариман Кошутан — да ми преко куће и ова голема непријатност прође. Али шта да радим, видите и реците?..

Уозбиљена као каква древна увређена госпа, бацивши љутит поглед на мужа, она прође кроз гомилу и клече покрај Јаблана, па поз– навши му преко лица арнаутски рубац, плахо га секну и баци, а иза појаса

Старац, спазивши све то, усправи се у столици, а преко лица му прође тих, али крепак осмејак. Он осети да смо слабији од њега и да смо ганути његовом причом.

Као да су се здоговорили и тврдо затекли Аустријанци, Арнаути и месец новембар. Да овако прође овај свима њима мрски бегунац.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

* * * Не прође дуго, много, Ал’ ево гробу гост: Четири млада ђака Донеше мален лȅс. За лȅсом кука мајка: „Та дете ј’ — зар у

Родериха) Хучно, вревно, раскалашно, уз благослов вражи Јурну у свет руља нека, да срећу потражи. Прође поред просте жене, велом прекривене, Јури у свом хитловању, и не гледа на њу.

Тако прође пет-шест дана, жена зове га Па га опет шаље риби (дуготрпљивој) Да јој каже нову жељу њеног господства. Оде старац

може да ти нâд омане, Да преда те стави огромне тешкоће: А ти с’ држи Марта, и он нешто може, Само ако хоће. Прође л’ и Март лудо, а срећица твоја Још се не појавља, оста где и била, Тада, брате драги, — оно чудно јесте, Али шта

Вечита бриго порезних глава! Ко твојој моћи пркосит’ пође, Врашки с’ опече, ђаволски прође. Неки те хуле са свезе твоје И веле да си званичне боје, А то је само потвора ниска — Ти си баш доказ слободна

), труд, напор. подоба се (цркв.-слов.), пристоји се, треба. покѝкати се, почупати се за кику. понеари, доцкан, прође, беше. прваш, првâч, првô, недавно, скоро. ракамити (тур.), разумети.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Рођење је једина нада. Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође. Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо, крута где провејава смрт и љубав не спасава.

Под земљом ће се наставити трајање започето. О све што прође вечност једна бива. XИИИ КРАЈ ПУТОВАЊА О све што прође вечност једна бива. Сен која беше дрво траје.

Под земљом ће се наставити трајање започето. О све што прође вечност једна бива. XИИИ КРАЈ ПУТОВАЊА О све што прође вечност једна бива. Сен која беше дрво траје. Буди Испод свога имена које буди Рука са цветовима крв што себе окива.

И крај ватре којом не хране се дани Закопани лелек и ненађено благо стоје. Љубави моја мртва а ипак жива О све што прође вечност једна бива И нема мене ал има љубави моје. ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш?

све срушиво, све што није вечно Треба у свему и после свега пронаћи наду Револуцијо, оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је

у свему и после свега пронаћи наду Револуцијо, оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан своје нужности Обала

Јао, речи разне Исто значе. Никад цвет не могу рећи Ако не мирисах нецвет много већи. Најближи дан је који прође давно, Смиреност сени примакнута славно. Јао, време стрмо израсло иза лажног Сусрета чула у уму.

Ко птицом исцели Понор пролећу безазленост преда. Ружом погрешно и нежније казана ватро, Пролеће прође и нико се не стиди Да преостале дане као будућност види, Коју прелетају гмизавци с птичјом маштом.

Ко поједе своје срце тај се дрзну Да песник буде пределу без памћења, Цвет недовршен кад пролеће већ прође. Свет ће спознати онај ко га мења. Слаби су позвани да постану вође.

слично сунцу дубоком и празни Забрањени славуји славни ал без моћи Твоје је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом

Петровић, Растко - АФРИКА

Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када прође шест часова, спуштало се патетично по шуми, све до лагуна који блеште. Изглед са високог прозора био је величанствен.

Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по договору да прође. Заказано је било да сам у осам на обали. Сам шеф послао је још од раног јутра човека који има да је изгледа.

Они су се договорили између себе. Шеф села је и дошао да вас заговара, како би шалупа имала времена да прође, и они сад сви за једно деле новац којим сте платили ону другу шалупу!

Познато је да пре но што младић докаже да поседује већ све врлине које су потребне за татуажу, има да прође још читав низ мучења која ће доказати сву његову издржљивост и присебност.

Једва показују да ме примећују. Кад се прође кроз колибу испред које су старци (једини пут да се продужи дале овим лавиринтом) види се да су, у дворишту с друге

Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два века основала, бежећи, два црна фетишера назвавши

Док једна пролази са калбасом на глави, неки младић јој смета и она га љутито гура да може да прође. Овај јој, ко зна шта каже, на шта га она поносито и са презрењем погледа преко рамена. Питам шта јој је рекао.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

на Зајечар, Неготину па даље низ Дунав, а други окреће јужним правцем и иде тако до варошице Алексиначке Бање; ту прође кроз бањски кланац, па се опет подели на двоје, један крак окреће југоисточно на Алексинац и Делиград, а други

Еј, војници, вежите тога тамо; то је вештац, урече ми левчу! У томе прође поред овога шаљивчине возара неки батаљони попа, закекечио браду, натукао шајкачу па некуд хита.

Док је Комаров писао и испратио овај извештај, опет нас достиже батаљон књагиње Наталије, прође и оде напред. Затим не прође ни десет минута, па се тек одједаред врло близу до нас просу јака пушчана ватра, и ми

Затим не прође ни десет минута, па се тек одједаред врло близу до нас просу јака пушчана ватра, и ми зачусмо где наши вичу: ура! ура!

зар сам те зато учио да ме сад овде исеку Черкези?!... У ћутању прође још неко време. Борба је једнако трајала. Турци су припремали трећи јуриш; ђенерал устаде и поче ходати.

групи штабних официра главна задаћа да се брину да бурад буду увек пуна и да иду за њима свуд куд год се они крену. Прође 8 часова, прође 1/29, прође и 9 а Турака још нема да нападају.

Прође 8 часова, прође 1/29, прође и 9 а Турака још нема да нападају. Черњајева чисто као да узнемири та околност, те одасла ордонансе да

Прође 8 часова, прође 1/29, прође и 9 а Турака још нема да нападају. Черњајева чисто као да узнемири та околност, те одасла ордонансе да виде шта је то,

Како тако, тек данашњи дан прође на миру, и ми дадосмо Турцима један дан за опорављање. Увече је било у Алексинцу доста живо и весело, глас о турском

Сад се сазнаје и распитује ко коме погибе, ко како прође у страшном окршају. Логором овлада жубор, узвици и довикивања. — О, Симо! — У... у... у... — Е да што?

пусти и мене да се ту мало огрејем! Мене прође језа... да ли ја ово сањам?... нагло се окретох... мој се образ: очеша о један увео, хладан обрашчић; поглед ми

Пошто сам се мало прибрао, пођем за овом детињом приликом. Код прве ватре упитам војнике: видеше ли да овуда прође једно дете. — Ено га онамо код оне друге ватре где се греје.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

„Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно

“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши. И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се сузе

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Кад је видео погибију моје, а нарочито друге чете, он се реши да не прелази. „После вас ни риба водом није могла да прође“ — говорио ми је. Али командант нашега пука, који се налазио негде позади, наређује да се пређе по сваку цену.

— вели командир. — Они су нам једини другови. У мојој земуници има један, кога ја храним. Неки пут ми у томе и време прође. Сустигосмо неке пешаке који су се враћали са боловања. Лица им усахла, а коса проређена. — Како је, војници?

— Хтели бисте да изиђете? — Да! — Изволите!... Идите! — и показа руком у правцу врата. Потом прође поред мене и седе негде иза мојих леђа. Био сам у недоумици да ли су врата заиста затворена. Узео сам капу...

Њихов брат налази се у неком штабу са тим француским официром. Француз је пошао на „пер-мисион“ и требало је да прође кроз Гренобл. Арлетин брат замолио га је да сврати до њих и да му понесе неке ствари.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

56 О САВКА, САВКА... 58 ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... 62 ХОЈ ДЕВОЈКО... 64 ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ... 66 ПЈЕСН 68 НАТРАГ, ДРАГИ, НАТРАГ, КУД

Непознати песник ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА...

Непознати песник ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... Прође много светлих ноћних месеца, А ја твојег дивног, умилног лица Пожелићу, срце, љубит, — жалости моје!

Безазлена саде, вели, код куће седи, Сад по моди свака ходи, с пенџера гледи, Ко год прође, с' сваким слатко беседи. Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже.

Пес не дира мачку, маца мишу глади, Из серца им звјерство љута зима вади. Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође. Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе.

Сто поклада прође, ево двадес'т лета Како сам познала овог белог света: Нико не запроси. Мати плаче бедна: „Тужна, јадна ћерко, ти с'

А кад време ручку невољноме дође, Наново га опет друга ватра прође: Често око главе лете калајлије, Чудне су то мајко, страшне баталије!

” Трепет и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале потоке суза, Деца завришташе, уздишу старци, у бризи су људи, Зло

Много трудна пута прође, Сачува се много јама, Кроз много се проби тама. Труди пута, слаба храна И даљина сродног стана, Сећај мајке,

колико) поклада прође...). В. Стајић је, додуше са резервом (в. Јован Авакумовић, ГИД у Новом Саду 1937, Х, 339; Великокикиндски диштрикт,

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОГДАН: А ми идемо Турцима — Ви’ш, старче! Откада Ђурђе жену доведе — Млетачког дужда пород пакосни — Не прође дана за тог времена, А да синови наших планина Тиранства њиног следи жалосне Мучећи муком не осетише.

Бог да му душу прости, а био сам му много у вољу; ријетко да прође дан, а да се са мном не насмије... Једанпут баш у боју.... ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’! Казуј што си дошао? ВУЈО: Дошâ сам...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Та силесија прође испред нас, док би чојек ударио длан о длан. Голо, јадно, чемерно, бјежи, не осврће се... Један, сирома, ижеднио,

Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули. Кажем вам, ниђе капи ракије!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Похапсићу пола среза ако не може другаче, па ћу онда решето, па сеј. Што је чисто, прође кроз решето, а што је сумњиво, остане па се праћака као рибица у мрежи. А ја само бирам.

ЖИКА: Ништа то није! Сипај у лавор хладне овде, седни мало па ће да прође. Практикант си, брате, па мораш и да трпиш. Мислиш ти, ја, кад сам био практикант, да нисам патио? Још како!

ЖИКА: А ти други пут, ако хоћеш да коме не прође рок за жалбе, немој да мећеш акта на мој сто. Не мећи ми на сто ништа што има рока, разумеш!

СПАСА: Јес', господин-Жико, тако је како ти кажеш. ЖИКА: Ништа, ништа, за овај пут ће да те прође. Треба ми, знаш, овде један грађанин који није осуђиван, а како је у овој вароши тешко наћи грађанина који није

'Ајде, нека ти прође засад, само да промениш вино; ооно вино ти не ваља. СПАСА: Променићу, господин-Жико. Изволт'те прекосутра, друго вино

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

На челу се бледом, где је круна сјала, Светитељска светлост дивно заблистала... Тихим ходом прође кроз дворану стару, Поклони се трипут светоме олтару, Па ишчезне опет у поноћном мраку...

Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем; А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал’, ево, зора свиће, И, ево, прође сан; Ал’ тебе нема, нема — Нема да сване дан! 1862.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

крштену душу, Опачина нека ударила: Понесе нам летина за причу Ну с њом ето и морије црне, Па зацрни куд проклета прође, Нема кога да благује благо.

Рађа се кано цвет и посечен он падне. Мине он као сен: и тлом куд прође он, рођени не зна га траг. ВРАЧАЊЕ ПРОРОЧИЦЕ ИЗ ЕНДОРА Ом. Ом.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и онда оне мирноће кад из чаршије с кључевима од дућана пође кући.

Младен види и њу како се, полуобасјана ватром од огњишта и малом лампицом на столичици до њега, кад прође поред ватре и нагне над јелом, дижући дугачком машицом у руци капак, види сва: и њено бледо, сад широко али још

бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда

Зову је да тамо она код њих на капији седи, разговара се. А како је весела, свакога ко прође улицом, нарочито момке из других маала, кад замакну, она оговара и смеје им се.

Нисам ни ја баш тако вредна. И ако би утом (откако оженио сина, добио Јованку, никако не може да прође а да у свакој кафани не застане, не части за снаху пријатеље, познанике) одозго још са чаршије видео се свекар јој

враћа, пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут. Ништа. XИ Тако је и умро.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

два листа девојка намаже маслом, а друга два медом, па их баци на две стране пута куда ће проћи момак; и кад прође, она их опет састави и носи са собом, па ће момак бити њен (ГЗМ, 6, 657). Ако таквом д.

Комад те исте ј. девојка на Нову годину ујутру, пред кућним вратима, загризе и према првоме који туда прође закључује каквог ће занимања бити њен будући муж (іб., 467; Сцхнееwеиѕ, 137). На Божић ујутру баци девојка ј.

с обе стране пута. Када тим путем прође чељаде коме се хоће да нашкоди, треба рећи: »Скупио се као ова купина, и обесио као ова жаба«, и оно ће се разболети

Ћипико, Иво - Пауци

Часом наста трка и свјетина скупи се око њих. Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође. Петар му пријечи, а помажу му неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.

Али, док проговори, Раду прође и дивљење и језа; глас не одговара угојеној прилици: танак је и неразговјетан и на махове га издаје; у попа Врана

Ништа не говори, као да је нијем, већ му истрже из руку цедуњу, прође очима преко ње, па, сажевши се, на кољену написа нешто на њој с друге стране, поврати му је и хтједе да пође.

Знам да ми неће бити добра, али ниси ни ти на закон сио... Па нека једу адвокати, родила је година! Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом. Ради срце пуца кад год отац пође у варош.

Маша ријетко када му и треба”. Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му... Гдјекад, кад је згода, загрије се и замијени је са женом; оно дође некако...

А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа.

Код куће дјеца ме гладна чекају. Не знаш ти, Машо, што је то кад су дјеца здрава, а гладна... прође те воља од свега. — Збогом, Машо! — и насмијавши се на њу, оте јој се из загрљаја. — Збогом, Раде!

са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кадгод газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.

Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву. Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи.

Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. Завириваше у непозната лица.

је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу. Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.

Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, Уто прође Јуре и униђе у дућан. —Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. —Колико их је? —Ви најбоље знате.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док оморина не прође. Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке.

Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак.

Причају о неком разбојничком нападу. Говоре како би сав народ требало склонити у тврђаву док не прође опасност. Дадара По цели дан се не смирујем. Преостаје ми много да учиним како бих спреман дочекао Брзанову хорду.

колико год ме гризе савест, толико сам склонији да попустим наговарању оних који ми саветују да останем овде док не прође опасност од Брзана. Срећом, међу мојим људима нема ниједног који наваљује на мене да одемо одавде.

је момче између толиких других голобрадих момчића, али Андријино срце га одаје, Андријино срце се устумра кад она прође, зарумене се голобради Андријини обрашчићи кад госпа на њега за тренутак упери свој поглед, зна она све његове тајне

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што ми дође! Ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти, И све у славу пијем

драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир прође војни, На мирног дома тврди зид Положен мач је бојни.

Затим се искашља јаче, Сањиво затури главу и у рог дувати заче. Он није дувао много, нит много времена прође, А крупна сеоска марва на зборну пољану пође, И село у часак прену.

Још тама владаше густа, А он се бунован трже и онда лагано уста И поглед около баци. Прилично времена прође докле се разабра мало и к себи забуњен дође.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Кад звезда прође и последњу, једанаесту степеницу, она постаје тамно, за нас невидљиво небеско тело: она је свршила свој живот сунца.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође? Ваљда моју милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш, мила, Шта пре од милоте, Јер си тако

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И зато, док је он био овде, морала сам да кријем, а после кад оде, док га опет подгрејах, уредих, толико ми време прође! (Показујући на софру, Ташани одушевљено): А ти, снашке, ово са дедом да једеш! Не знаш како је лепо, како је испечено.

(Загледа кафану): А добру си и кафану изабрао. Склоњена, у махали, а није као у чаршији, па сваки ко прође да завирује. Овде сам као код своје куће. СВИ БЕГОВИ Тако је!

отварам дућан, а оно куче турско, Мехмед бег, што му се месо натраг кроз чакшире види и што му хлеб на вересију дајем, прође покрај мене па лану: »Хеј! Чусте ли ви за вашу Ташану и нашега Сароша?«... А како је горе »у меџлис« — усред вароши?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост. Где је коза везана, ту има и да пасе. — Е, хвала на друштву.

У очима има нешто што он, отац, данас први пут види. Мајстор Косту прође језа. Помисли на своје рођење и детињство, на младост, на наглу одлуку да се жени непознатом девојком.

” А кад суд и званично прође, сви добијемо по чашицу вина, једну и не велику. Госпа Нола заиста није цицијашила, али није одобравала пиће.

Госпођица Каначки, честа посета код Јулице, преузима реч. — Свеједно сад црна кафа, него што је то да и шеста недеља прође од венчања, и ништа, баш ништа: ни свадбени пут, ни млада у цркву, ни похођани.

да време једва стиже, једва траје толико колико да се какав такав успон живота оствари и да бар један пас породице прође. Изђикају људи као трава, и увену као трава.

переце; један мали је скочио у врећу са сочивом пред бакалницом; девојчица нека раширила кецељицу и не да полицајцу да прође. Испада на балкон Срба, и на улици се живот појачава. Види свет лепоту и младост, и радује се младо и старо.

Пазим, ево, и те како: кад осетим тај бол, све заборавим, и само у њега гледам... Е, добро је, за данас доста бола, прође... Дед сада да видим још једаред Лукино писмо: „Мој научни рад одлучио је моју судбину.

И отандрка ти, некако као да је напамет научила, да ће њен син, чим прође матура, на пут, да изабере у ком ће царству учинити права. Баш тако је рекла, „царство”.

Паланку занима мелодрама. Кад прође драма, паланка говори о човеку и догађају још неко време у конвенционалним метафорама, а онда прелази на ново.

Па одједаред, муњевито, не би знао казати како и зашто, дође му на ум отац његов, измучени горки чиновничић, и Бранка прође нешто хладно као да је змију прогутао. И Бранко се променио, само у сасвим другом смислу. Још се некако подмладио.

Скоро трчећи сави он у прву улицу, и нестаде у жутој магли Тисиној. Прође крај реке. Грозна: као блатава ораница. Па окрену натраг, и до Павла. Сва кућа осветљена, два лекара код болесника.

Заболи га од тога глава, он шета крај Тисе, скине шешир и добро му чини ваздух и свежина по челу и темену, и главобоља прође, и наставља се читање и живот једним оком. Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— — — Случај је хотео да се преко једне мале шумице прође, које наш благоображенија жељни путник на своју корист употреби.

му потом мати бити; но ова га надежда засад изневери, и он, уморан будући, пође тражити какву сен, док припека сунца прође.

Она закте да се Роман завери, и почем ово торжество прође, она за дужност себи припише у овом магновенију као при прстењу један му пољубац дати.

Познато је како они који се први пут у картање упуштају чине; — спочетка ради су мало у кафану, да им време прође. Дођу код астала гди се игра, све се нешто мувају, све се као у послу налазе, час једном, час другом у карте

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Овако нам је говорио: — Један железнички воз, на пример, има да прође пут од Београда до Ниша. Лепо. Кад изведе тај пут, тј.

Мене прође кроз тело грозница, као оптуженога коме је суд саопштио да је осуђен на смрт. Још горе, јер сам ја већ унапред знао и

Пустио сам да прође извесно време, док се у владиним круговима заборави да сам свршио универзитет, и упутио се начелнику другога

не знам, сем ако то не одговара ономе пропису у егзерцирним правилима по коме је „кретању циљ да се известан простор прође за извесно време са што мање умора“, или је можда то услуга коју војска чини општини и држави, набијајући у вароши

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Као да је у људима застао дах, па им је, у самртној агонији, свеједно да ли ће наша артиљерија моћи да прође, или ће је заробити. Пред клисуром застајемо да створимо план.

Кућа им је пропала, даље немају куд, а овде никога не познају. На излазу из вароши зауставише нас да прође један пешачки пук, који замаче на супротну страну.

Дах смо зауставили, али срце бије, кожа се јежи, а нерви све више затежу... Прође... Али налете други... Чује се неко хујање из ваздуха... Мускули задрхташе, а рукама покрисмо главу...

— Пусти ме, молим те, да седнем ту — рече Драгиши — ама да ме само додирне сукња. Јаој, људи, где нам младост прође! — чисто завапи Коста.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ево је скаче час на једну ногу, час на две, Толико је весела. Хтела је већ да прође, да нађе убавог младића, Да га пољуби на уста, када шевар угледа.

Далеко отиче река Сава, Њени таласи ударају испод прозора. И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава.

Док гледах љубичасте зраке овог грања у зори, Као да њима опојна младост тек прође Не лудуј, срце, о њима ни траг више не говори!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зашто до смрти стајати на једном месту веран заклетви некаквог далеког претка? Низ кичму малог сунцокрета прође језа: није нека нарочита срећа родити се као сунцокрет! — Као патуљак-сунцокрет!

Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река! Окрете се и потрча назад ка кули, али пред лом старац Милија стоји, држи кључ, молио не

Чу Ведран како јауче грана када је нехатна нога гази и досети се да он то купинову врежу окајава. Тако и трећа година прође. Једва да је и опазио дечак кад је прошла.

Свуда око њих треперило је жуто море песка и нигде ни друге Капљице, ни другог Цвета. Је ли чудо што им кроз главу прође да су јединствени, да су сами самцијати на свету?

Кроз саму срчику Цвета прође језа: сам! Сам сред пустиње. Сам под окрутним оком сунца! Сам! У мирису Цвета осети се страх од смрти, али понос у

— хтеде Златокоса да додирне младићев образ, али се овај одмаче корак уназад. — Не вреди Златокоса моје жртве! — прође му као удар грома кроз срце. — Не схвата ништа, нема ни разума, ни душе!

— Сећаш ли се сада ко сам? — загледа му се девојче у лице, а он се трже. — Није могуће! — прође му кроз главу. — Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века видео како из мреже вади

— Превари? — узвикну мајка, а кроз главу јој прође прича о Варалици. — Обећај да ћеш поштедети живот мог сина, и ја ћу наћи таквог човека...

Заблиста улица пред старчевом кућом, пред суседовом кућом, сину трг. Гомилом сакупљених људи прође задивљен шапат. Сви су испружали руке ка метлици, тискали се, гурали једно друго.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Седи! (Виче): Свећу! АРСА А, не! Какво седење? Знаш да места немам док овај празник не прође, ови — не свети, него, Боже ми опрости — луди дани. Улази Васка уносећи свећу у златном чираку.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И ти некуд прође, у махалу, сама; Покрила те зима чистим пахуљама, Па по теби трепте кô сјајни лептири... Само твоје лице скрити

И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која... Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А као мамац носи на глави златно перо. Зар може насилник да прође поред таквог јадника и да га не опљачка? Но у томе случају ђогат би престао да рамље, старац би се исправио и

(Смрт војводе Кајице) Све ти вриме за врименом прође, земан куле по Котарим' гради, земан гради, земан разграђује. Нек с' окреће коло наоколо!

одиграва пред нашим очима: У грло управо њега Одисеј погоди стр'јелом, и рт стријеле одмах кроз мекани кроз врат му прође, да страну клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви,

дотле ли се зулум огласио од сестрића од Војиновића! А тако ми моје вјере тврде, докле мене то весеље прође, обојицу хоћу објесити о вратима града Вучитрна, по свијету да ме не срамоте!

Када дође до добријех коња, он проводи својега кулаша, па кулашу своме проговара: „Чекај мене у седло, кулашу!“ А он прође с оне друге стране, заигра се преко поља равна, и прескочи три коња витеза и на њима три пламена мача, устави се на

Кад је било уочи неђеље, Момчил' оде у своју ложницу, па он леже у меке душеке. Мало прође, и љуба му дође, али неће у меке душеке, већ му рони сузе више главе; а њу пита војвода Момчило: „Видосава, моја

“ То се моли, ал' јој не помаже, јер ђевери у њу и не гледе. Тад се прође срама и зазора, паке моли свога господара: „Не дај мене, добри господару, да ме младу у град узидају!

Таде ће се Богдан замислити чим ће тебе, Лазо, даривати, те ћу њему онда поменути за Милицу, ћерцу мљезиницу“. Прође петак и прође субота; рано дође свијетла неђеља, царе пође у лов у планину, и позваше стара Југ–Богдана, с Југом пође

Прође петак и прође субота; рано дође свијетла неђеља, царе пође у лов у планину, и позваше стара Југ–Богдана, с Југом пође девет

Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође. Кад ујутру јутро освануло и пред црквом звона ударише, сва господа дошла на јутрење.

Сваком Јуже хатар навршује. Доке тако изредили били, дуго било и вријеме прође, и задуго бане зачамао. Но да видиш јада изненада!

руке ме твоје додадоше — ти ме баци на дно од тамнице, те робовах и тамницу трпљех и зачамах за девет година; девет прође, а стиже десета, а тебе се, бане, ражалило, те ти зовну Рада тамничара, твој тамничар на тамничка врата, изведе ме к

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ихај, кад ли се докопам свог унука! — ускликну Стричев дјед. — Немојте да то хватање прође без мене. — И мене да зовнете — викну колар. — Богме бих и ја волио да се ту нађем — рече Мајкел Ћулибрк, Ников отац.

— Тако је — сложи се Јованче. — Одсад сви добро пазите кад овамо долазите. Читав тај дан прође дружини у неком нелагодном очекивању. Ником се није играло. Лазар Мачак није се прихваћао никакве нове мајсторије.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Лепозгледне финике и миришљиве кипарисе, Преврће дубове васанске и борје ливанско... ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА На мору куда прође лађа траг јој се не зна. Ни орлу пута летећи испод неба. Ни пак змијиње стазе кад се превуче преко камена.

ПОСЛЕДЊИ ДАН Видео сам небо ново и земљу нову. А прво небо и земља прва оде и прође. Апокалипсис, 21 Свет хоће много лепши остати неголи што је сад: земља бити бела ка хартија, и провидна кано стакло.

до дна: од воде отуд и отуд с леве и с десне руке окамени се вода и ка високи дуварови стајаше, а дно се пресуши. Прође они народ јеврејски по суху, не поквасише ни окаљаше ни стопа ножних.

Давидов фертмашал с мало људи разби, пак бежећи му кроз шуму на коњу, замоташе му се власи о дебелој, високој грани! Прође коњ испод њега, а он оста висећи за косе о дрвету.

да га се боје и виде како право јесу му се збили његови снови и изашли су на видело, ако су они и радили да га то прође.

Гледну на њега, не знаде што да му чини. Прође и остави га тако. Ето ти мало после идући један поголем ђак за попом. Смотре га и он, погледну на њега и прође.

Прође и остави га тако. Ето ти мало после идући један поголем ђак за попом. Смотре га и он, погледну на њега и прође. Оста човек лежећи. Пак по много тога доби, подоцније већ, јашући на коњу, иђаше неки иноверац, Самарјанин.

А кад већ хора томе прође а ништа нејма, хучући лелечу, туже, брину се, од једа се дерте и стиде се од покора људскаго им.

Јерно апостол је цару правио тамо међу првороднима нерукотворене полате, И томе много време прође, цар поче се мислити за апостолов посао.

И оно последње пак све издаде тамо просјаком. И о свему већ, каде пак неко време прође, цар се мишљаше о том здању и много разбираше да узазна о томе како је већ и што ли је.

Ето тако ти махнити Каган што с новом силесијом под Цариград дође, срамотно прође и брижан врло с мало својих људи натраг у своју страну оде.

Дође до Олте реке и нахитро прође преко ње. Кад стиже у Хердељ, тадар већ облакча му срце од плахе и слободно путова кроз маџарску земју докле достиже

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

хлеба и повеће парче печене бундеве — прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре.

— Ааа, Мадо, — рекао би кад је сретне — куде ти је убавиња твоја? — Е, хаџијо, — одговара му она — прође си наше!... — Прође, Мадо! Одоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...

— Е, хаџијо, — одговара му она — прође си наше!... — Прође, Мадо! Одоше си и младос’ и лепотија, како ластавице у јесен!...

— колико је пута кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је кад прође Зона Замфирова!

— колико је пута кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је кад прође Зона Замфирова!

Само духну на нос: „Хм! Јага, што је џимпир! Анасана!“ рекну кад Манча прође крај њих, па се од силна чупкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех црна Јевдо, што роди сина чапкуна!

устају с прагова авлијских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом, — све док он не прође!... Зато, хтео не хтео, мора да се жени јер га све гони — и комшилук, и чаршија, и кућа, и родбина.

И не прође много, а свет га види лепо избријана, с подбријаним вратом, омирисана берберском сапуњавицом, где достојанствено, окруж

Ама брго, рекни, да дођеш!...“ Не прође много а ево чорбаџи-Тасе. Био је подаљи рођак, падао јој као неки девер, а она њему као снаја.

А зашто, море, ти не обукујеш нове путине, викам му ја, што ме резилиш?! Он си ћути; ћути си, жена, како камик! Прође си јоште једна недеља, а ја веће не мога’ да си ћутим, веће викну’: А, бре, ћопек-сене, што си не обучеш нове путине?

Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у

Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом прође преко ње