Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
— „А пише ли у алкорану” — придода дели-дервиш — „да браћа што год имаду право међу собом разделе?“ — „Та пише, прођи ме се, аман! Ко вели да не пише?” — „ Е добро”, — приложи други, — „а ти 'ајде пак |раздели са мном све што год имаш.
Вуја из Ирига, пак уза сваку реч: „Моли се богу, господине”, док се оном досади, пак онако болестан стане викати: „Та прођи ме се, старче Вујо, ако бога знаш! Та богу се молим, нећу се теби молити!
Опет се старац капетан здраво насмеје, говорећи: „Прођи се ти, оче, Грка и Латина, ми ако и нисмо Грци и Латини, дао нам је бог памет као и њима да ако 'оћемо можемо знати
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
На то ми обрлајтнант рече: „Прођи се ти, човече, титула и политика. Ако ти њима политично пишеш, и они ће теби политично одговорити, пак нећеш знати где
Но они скочише за очи: „Прођи се, прото, зашто се задужујеш? Сутра, кад у Срем побегнеш под дугом, а ионако, чиме ћеш се ранити” итд.
Вели Чардаклија: „Прођи се, човече, вина. Видиш да кажеш да је новаца готово нестало: а знаш куд си се занео и где си”.
— Краљица повиче: „Дур, дур (стој, стој)! књигоноша не има зарара. Ја ћу теби дати књигу, те ти прођи кроз војску моји̓ синова; али кад знаш писати, напиши књигу, подај са̓ији други пут, нека носи, а ти немој сам писати,
” Дође Хаџи-Ибраим Ваљевац и јоште два старца. Почеше говорити: “Прођи се, човече; баш кад је за тим стало, дај момке и да пошљемо три Турчина, нека хата доведу, макар се са Фочићем побили”.
— Турци: ,,Миленко! У тебе је мало војске, а у Афиза силна је војска, он ће и на зор прођи”. — Миленко: „Може преко моје и моји̓ војника мртви̓ глава; али док један жив траје, проћи му овуд не дам.
— Ја му кажем: „Прођи се, брате, врага и диплома и више учења; нама је нужда и невоља за учене људе, и то што си научио нама ће бити засад
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече Радојка и осврте се плашљиво. — А зар ти овде изјавила овце? — упита Страхиња смешећи се. — Прођи ме се, море; тајка да ме у топ метне! — Знам, не да ти да се састанеш са мном. — Чисто зебем да не наиђе откуд...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па, нека буде, најпосле. Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. — Немој, море! Прођи га се! Зар не видиш да је пуст?... Он нема воље да ја кметујем... Па лепо, и не морам!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
неко песничко и певачко расположење, па је једнако у себи декламовала ту песму, или полугласно певушила ону познату: Прођи, луче, кад те срце вуче; Прођи луче, и мојим сокаком, И моја је кућа на сокаку.
па је једнако у себи декламовала ту песму, или полугласно певушила ону познату: Прођи, луче, кад те срце вуче; Прођи луче, и мојим сокаком, И моја је кућа на сокаку.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
„Нема ту, вели, до века за руку, нити је Београд преко света, промучи се, брајко, муни се, прођи, види све, па нађи и где ћеш становати и друго. Ни мене мој отац није водио, него штап у руке, па онако без пара...
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Знајте шта, господин нотариус, да кажите да нисам кући, и да прођи та ствар без мене. МИШИЋ: То је против мога званија, ја то учинити не могу. ЈАЊА: Ајде, болесну сум, имам колика.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Имамо, бога ми, да запнемо. Ја ћу да примим на себе суд, а ти прими на себе новине. Из ових стопа потрчи, прођи све редакције, иди од уредника па до онога што савија новине, реци им нека се стрпе, само двадесет и четири часа нека
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Прођи ме се, тако т' Бога, Сунце моје, душо мила, Док је мене мача мога, Младе крвце док по жила, У пакô би јунак сишô
“ Красни мома има доста, Кô ти нигде и никада, Код тебе ми срце оста, Зато с' прођи свега јада, Збогом, драга, руку на, Верна буди кâно ја.
јуначку срећицу, Стазом оди, стазица га води, Низ горицу све ниже и ниже, Докле једном у долу не стиже; Па кад прођи поред неког жбуна, Али нешто зажубори туна, Па корачи два до три корака... Ох радости пусте за јунака!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај твојих очију. Ах, девојко моја!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући.
Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: — Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.
Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је?
стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка, и толико благо, све ће теби остати.
Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом, шта ти је? Не знам ни сам.
Он јој одговори: — Прођи ме се, женска главо, кад ми помоћи не можеш! Она му опет рече: — Можда бих ти могла и помоћи, само ми реци шта ти је.
од њезина зла: саћерала ме била у крај, па видиш како ми је ова страна што је била до ње осијеђела, све од њезина зла! Прођи је се, ако бога знаш! Остави је ту ђе је, а ево ја ћу тебе учинити честита што си ме од ње избавио.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: А како ћу, кад је, ето, отишао. НИКОЛА: Иди те прођи поред одборске куће, може да ће те ко усмотрити; а о доброти, мислим, да су сви уверени.
ЉУБА: А овде свет гледа да не пљује, него јошт фали. СТАНИЈА: Прођи се шегачине, кјерко. Ведла си мене стару, па тераш спрдњу. То је срамота.
После кад сам порасла, сви ми казу да ми лепо стоји. СТАНИЈА: Како може лепо да стоји што је ружно? ЉУБА: Прођи се, мајка, бога ти, ти мислиш свакога можеш да караш као мене. ПИЈАДА: Е, засто, није зло кад старији мало и псују.
СТАНИЈА: Нека, волим овако проста, него да печем језик. ЉУБА: Оћеш ли слатко? СТАНИЈА: Прођи ме се, нећу ништа. Како сам се уплашила! ЉУБА: Ама што се плашиш? СТАНИЈА: Што се плашим, што не ваља.
ЉУБА: Да л’ се договори најпре девојка с момком, кад оће да је отме? СТАНИЈА: Прођи се, то се заборавило. ЉУБА: Ето видиш, отмице су се заборавиле, јер нису више у обичају.
СЕЉАК: Синовче, ја нисам знао да си ти човек. ЈАКОВ: Сад знаш, зато ајде на суд. СЕЉАК: Прођи се суда, човече, шта сам ја крив? ЈАКОВ: Ја и не кажем да си ти крив. То нека суд пресуди.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Карала га остарјела мајка: “Шта је теби, мој једини сине, Зашто кујеш коња од мејдана?“ “Прођи ме се, остарјела мајко: Удала се моја јауклија!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А с ким ћеш сутра глумца преварити? ФИЛИП: Мајко! ГИНА: Ама, шта ти је, човече, прођи ме се! ФИЛИП: Не буди окрутна, саслушај ме, мајко! ГИНА: Нисам ти ја мајка! (Улази Благоје. Филип му притрчи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Имам пун таван вуне, па преди код мене. — Шта ће ти рећи бабо? — Не брини! — Славе ти, прођи се! — Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
! — Прођи је се, ако Бога знаш! Остави је ту, ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио (па ишчупа из земљ
” Али жени не буде то доста него салети мужа да јој каже за што се насмејао. Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено, Бог с тобом! што ти је? не знам ни сам.
му стане казивати: „Е мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка и толико благо, све ће теби остати.
” Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: | „Прођи се луда жено, није ту моја снага.” Онда баба запита: „Да где је?
и моли се Богу и захвали му који је чуо плач родитеља твојијех на небу у они час кад си душу своју продао, пак се прођи ђавољијех аспри, него се труди.
— Прођи је се, ако Бога знаш! Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита, што си ме од ње избавио” па ишчупа из земље
прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући.
Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: „Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ти знаш какав је он... — Ајде, прођи се предикања! — прекиде Мачак, па крену пут мађупнице. — Шта да га ту катекижаш, кад сам зна да би га Наћвар отира кад
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
развукао своје танке плаве брчиће у некакав полуосмејак, па би онда, као одбацујући од себе такву похвалу, додао: — Прођи се, чича, здравља ти!... Јадне су нам данас и горе и горски цареви...
Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... Јово изиђе из собе полако. — Море, прођи се комедије, кад ти кажем. Најпре сам заборавио, а после је било доцкан...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом! Што ти је? Не знам ни сам.
— Прођи се, бога ти, старијех бабетина! — стаде га жена разбијати, а он јој вели: — Хећy ја да нико прође мимо моју кућу глада
му стане казивати: — Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи красна девојка и толико благо, све ће теби остати.
Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех, па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је?
Прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити; прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући.
Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: — Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.
— Једи ти, господару, у нас није хадет да слуга једе с господаром. — Бре, прођи се ти тога хадета, ми ћемо заједно путовати, па треба да заједно и једемо.
од њезина зла: саћерала ме била у крај, па видиш како ми је ова страна што је била од ње осијеђела, све од њезина зла! Прођи је се, ако бога знаш! Остави је ту ђе је; а ево ја ћу тебе учинити честита што си ме од ње избавио.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Добро, добро, ево идем ја! РАКА: И ја ћу (Дуне на врата.) ЖИВКА (Чеди): Али немој да се забијеш у кафану. Прођи свуда, промувај се, па кад чујеш што, а ти дођи одмах. Знаш како смо ми овде, као на жеравици.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мало ли зар нам је страдања, туге и невоље тешке? Мало л’ од векова с неслоге крви с’ српске? Побуне, претње се прођи, и врати с’, о врати се амо.
Ћифто на те речи једва одговара: — Прођи ме се, оче, није ми до квара, Како сам живио, тако ћу умрети. С таквим несретником није што почети! 1842.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па су и одрасли почели да употпуњују сметлиште. Нестаде кромпиришта, остаде само успомена и име. „Прођи, богати, кроз Савин кромпир?” — „Ђаци то у Савин кромпир.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Што су рекли, тако му се стекло. То може бити детаљ о различитом пореклу (у песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија): Прођи, Марко, не замећи кавге, ил' одјаши да лијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т' и јест родила краљица на чардаку,
што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?
Погледа га царе попријеко, па он проли сузе од очију: „Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу! Јер помињеш Краљевића Марка? И кости су њему иструнуле: има пуно три године дана како сам га
“ Ал’ говори Муса Арбанаса: „Прођи, Марко, не замећи кавге, ил’ одјаши да пијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т’ и јест родила краљица на чардаку,
Јоште ли си, море, у животу? Ходи, јолдаш, да лијемо вино, а прођи се кавге и ђавола, џаба тебе порез од Солуна“. Ал' говори болани Дојчине: „Изиђ', курво, црни Арапине!
Вели њему црни Арапине: „Богом брате, војвода Дојчине, ти се прођи кавге и ђавола, но одјаши — да пијемо вино, џаба тебе порез од Солуна и џаба ти солунске ђевојке; кунем ти се богом
Што ли си се, сине, намрдио? У образ си сјетно, невесело: каж’ ујаку јутрос на уранку?“ Проговара Јован капетане: „Прођи ме се, мој ујаче Иво!
“ А Јован му онда проговори: „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Камо очи? њима не гледао! Овакве се ране не видају: лијева је нога саломљена, саломљена надвоје,
И знаде ли шта би од ђевојке?“ „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Није тебе Максим погинуо, но кад дође на коњу помамну, те изгуби војводу Милоша, пак ђевојку оте
Трипут сам га богом побратио: „Молим ти се, Туре младожења, а тако ти среће и јунаштва, и тако ти сретнога весеља, прођи ме се, хајде путем с миром, видиш да сам човек сиромашан!“ Опет Туре да с̓ окани неће, већ ме стаде већма ударати.
За њим трчи Мијат харамбаша: „Побратиме, Даничићу Виде, врат’ се амо, немој лудовати! Ти се прођи бијела Лијевна, не оста ми бољи у дружини!
Но ме с’ прођи, драги господару, не води ме Тијани планини!“ Но му вели од Удбиње Зуко: „Не будали, моја вјерна слуго, него развиј