Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ Боже, ала веје! Нека веје! Сир без црног лука сребрњака није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена белог лука и без снега до прозора!
Нека веје! Сир без црног лука сребрњака није сир, Нит је проја без пепела проја, Нит је слатка сланина без чена белог лука и без снега до прозора!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму, а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
264. Да је мени што ми срце жели: Лепу дику и кућу велику. 265. Срце моје проспи се к’о проја, Скупиће те стара дика моја. 266. Добро ми је и бољем се надам, У чем’ идем у томе и спавам. 267.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
5. О ЖИВОТИЊАМА 1 Миш посеја проју По јежеву пољу; Нарасла је проја Мишу до колена, Жаби до рамена. Миш сазове мобу, Да му пожње проју, И закоље мрава — Дебелога брава!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се сва проја проспе у море. Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца
Кад се горе попнем, а то моја проја узрела, па је Бог пожњео и умјесио од ње љеб, па удробио у вруће млијеко, те једе. Назовем му ја: Помоз' Бог!
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од нега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се у један пут створи врабац, па на врат на нос стане проју
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда она као срдито баци прстен на земљу; прстен прсне, а од њега се проспе ситна проја, и једно зрно откотрља се под цареву чизму; а слуга се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Волове добре имаш, нег’, штета, плуг ти је скрпљен. Шта за јело носиш у торби, је л’ пшенични хлебац? О чуда, проја!
и жећеш, Миленко, Кукољ и апту; храни ји само и пој, да не трпе Глада и жеђи код тебе; ти ћеш скоро поред њих. Проја ми пада на зној и вода слађа, Миленко, Нег’ твоје теби посластице страним са вином. У срећи Не понеси се!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
В. Ивањско цвеће. ПРОСО Хірѕе (паніцум міліацеум). Просо, ситна проја, жито (Шулек). Некада је било главна храна; доцније га је, као и у осталој Европи (упор. Сцхрадер, Реаллеx., ѕ. в.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Славан Ђурађ заче беседити: „Брате Јанко, будаласта главо! Јеси л' чуо, да ли запамтио да је била проја за шеницу? Да ли Маџар за Маћедонију? Да ли Србин за Ердељ-Крајину?