Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ваздух је непокретан, тих, као опчињен. И град се необично ућутао. Наступио је онај редак тренутак, кад не пројуре његовим улицама ни једна кола, не пројаше бесна парипа гиздави поручник, не пронесе воће или бозу прљави Битољац.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
изумрлих рâса, Свирепост спрам слабих, спрам деце и жене; У гордости ових кратких, бурних чâса Све сатрапске тежње пројуре кроз мене.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пембертон га погледа зачуђено. „Чим Њутнове кочије“, настави Хемфре, „пројуре улицом, одјездиће вратар ковнице и лични послужитељ Њутнов овамо к мени“. „Шта кажете?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад возови пројуре, ја посматрам небо. На њему блиста сада својим црвенкастим сјајем Марс. Он се приближава, из дана у дан, својој
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
3апловисмо пучином... Тек сутрадан видели смо да нас прате два торпиљера. Једно време иду за нама, онда пројуре покрај нас, одмакну далеко напред, па се у широком луку, лево и десно, враћају назад.
Кад помену торпиљере, војници веле: „два побратима“, и кад онако дугачки и витки пројуре поред наших лађа, дижући читава брда од воде, војници им тапшу и машу рукама.