Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У расијаном размишљању изишао је из подручја града, прешао и митницу а да се није сјетио. Хватало се млако прољетно вече, меко и нагњило, по рубовима мало мутно. „Козмополисов“ хубертус постајао је тежак.
Упутио сам се у град, о штапићу додуше, али у једном доста лежерном андантину. Свјеже прољетно јутро. На цести локвице од ноћашње кише.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Милија потоња. — Валај, погађаш као по анђелу, а кажи ми: али ти је милије прољетно руно вуне али јесење? — Богме, милије потоње.
Ћипико, Иво - Пауци
Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи као да се боје сачекати сунца. А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто поцрњело поље као јесења стрњишта.
Гледа у бразде што леже спокојно ишчекујући прољетно сунце. Али се дуго не задржа, већ окретно, с камена на камен прескачући, пређе преко газа.