Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И је ли му се онај хипертоничарски звиждук у ушима, пригушен но упоран, на махове преобраћао у прољетну звоњаву звона што завијава пелудом дјетиње игре под свијетлим крошњама бреза, упрéдао у цилик саоничких прапораца што
„Козмополисов“ хубертус постајао је тежак. Ноге су оцјећале ону посебну прољетну млитавост, познату скитницама-пјевачима с гитаром о рамену и ловцима на прољетне аквареле, која је у исти мах и умор и