Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Завозим се у маштања и блажено жмирим на благом прољетњем сунцу. Нада мном, у њежном, још блиједом лишћу дрвећа, међу пуповима о које се лијепи паучиница што путује без циља, у
Жмирим на младом прољетњем сунцу, и осјећам да сад већ животу не треба тражити другог циља ни дубљег смисла. Ведар сунчани дан, и кора хљеба, и